Bivši holandski premijer Mark Rute postao je favorit u trci za naslednika odlazećeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. Neformalni kriterijumi odabira, međutim, još jednom su osvetlili složenost procesa

„Takva uloga bi bila zanimljiva jer bi pružila priliku da neko vreme doprinese međunarodnoj sceni u periodu dramatičnih globalnih promena", rekao je Rute u oktobru, uoči nacionalnih izbora i njegovog povlačenja iz nacionalne politike.

Ruteovo otvoreno lobiranje za tu poziciju izazvalo je neke sumnje pošto je u Briselu neizgovoreni konsenzus da će oni koji prerano najave svoju kandidaturu biti stavljeni pod reflektore i „spaljeni" pre nego što pregovori uopšte počnu.

Holanđanin, međutim, nije nov u debati. Kada se trka za liderstvo vodila prošle godine, nekoliko NATO diplomata je reklo Euractivu da će njihove zemlje podržati tadašnjeg premijera ako se kandiduje, ali Rute je insistirao da neće dati napustiti vladu.

Godinu dana kasnije, kada je njegova vladajuća koalicija pala u leto, brzo je izjavio da je zainteresovan.

Iskusan kandidat

Izbor novog šefa NATO-a je ozbiljan politički proces, jer će on/ona na kraju biti ključna ličnost u posredovanju između bezbednosnih i odbrambenih interesa, izazova i pretnji u oblikovanju politike odbrane i odvraćanja vojnog saveza.

Ono što dolazi u obzir su potrebni kvaliteti za ovo radno mesto, od iskustva, nivoa posvećenosti potrošnji na odbranu, nacionalnosti i pola, do stvarne dostupnosti.

Proces odabira uključuje glavne vojne sile NATO-a, posebno SAD, koje vode proces donošenja odluka, uz potreban konsenzus između svih 31 članice.

Troje NATO diplomata izjavilo je za Euractiv da je Rutte „jedini kandidat", bar za sada.

Bivši letonski premijer, a sada ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš, kao i premijerka Estonije Kaja Kalas, pokazali su interesovanje, ali još nisu pokazali posvećenost, rekle su diplomate.

U redovima NATO-a trenutno postoji jasan pritisak u korist Rutea, rekla su za Euractiv dva sagovornika upoznatih sa situacijom.

Kao dokaz njegovog iskustva, Holanđani, koji lobiraju za njega, koriste njegovu impresivnu biografiju, koja uključuje 13 godina na mestu premijera, četiri koalicione vlade desnice i desnog centra.

Označavanje polja

Uprkos svemu tome, „postoji nekoliko ne", rekao je za Euractiv jedan diplomata NATO-a.

Činjenica da Holandija još uvek ne uspeva da postigne cilj NATO-a za odbranu od 2% BDP-a, za koji su se obavezali da će dostići samo do 2024. godine, mogla bi da ide protiv njega, tvrde sagovornici koji su upitani o Ruteovim šansama.

U NATO-u, potrošnja za odbranu smatra se dokazom da zemlja ozbiljno shvata podelu tereta i kolektivnu odbranu. Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji bi se mogao vratiti u Belu kuću 2024. godine, to je vrlo jasno rekao.

Govoreći o tome šta bi moglo da deluje protiv Rutea, jedan diplomata je rekao da su već bila tri holandska generalna sekretara NATO-a: Dirk Stiker (1961-1964), Džozef Luns (1961-1974) i Jap de Hop Shefer (2011-2014).

U međuvremenu, istočni i južni Evropljani su trenutno nedovoljno zastupljeni na visokim pozicijama, a bilo kakvu odluku bi takođe morale da odobre nezgodne saveznice Turska i Mađarska.

Pored toga, u 75 godina istorije Zapadne vojne alijanse, nijedna žena nikada nije bila na toj funkciji.

„Postoji veoma velika šansa, s obzirom na političku podršku za to, da ovaj posao pripadne Evropljanki, što bi takođe bilo veoma dobro", rekao je Rute u oktobru.

Kalas je ranije ovog meseca rekla da je čula „šalu" u kojoj je sledeći šef NATO-a bila žena iz novije članice NATO-a koja ispunjava cilj od 2 odsto,  što je prilično tačan opis nje same.

Odluka se očekuje pre juna

Diplomate NATO-a očekuju da će odluka biti doneta u prvom kvartalu 2024. ili bar pre evropskih izbora zakazanih za jun.

Na ovaj način, tvrde oni, NATO ostaje izvan vrtloga distribucije najviših poslova u EU.

Bez obzira, to će verovatno uticati na određivanje portfolija sledećeg evropskog komesara koga će postaviti Holanđani.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je u 29. novembra da očekuje da će „do samita u Vašingtonu 9-11. jula biti u poziciji da se o tome razgovara jasnije i direktnije".

Stoltenberg bi, međutim, ostao na čelu do kraja njegovog mandata u oktobru i prisustvovao bi sjajnoj 75. godišnjici NATO-a u Vašingtonu u julu.

„Ima još mnogo posla do samita u Vašingtonu, do kojeg je još mnogo meseci pred nama", rekao je Blinken.

(M.A./EURACTIV.rs)