Reformisani fond EU za oružje za Ukrajinu trebalo bi da se koristi za podsticanje evropskih zajedničkih nabavki i primenu strožih pravila o nadoknadi troškova, stoji u dokumentu u koji je Euractiv imao uvid

"Da bi se stimulisale veće porudžbine, učešće u zajedničkim evropskim inicijativama za nabavku trebalo bi da bude podstaknuto davanjem finansijskih podsticaja, u obliku nadoknade od UAF-a, Fonda pomoći Ukrajini, stoji u formalno neobaveznom dokumentu koji su sastavile diplomatski službe država bloka (EEAS).

"Mogu se predvideti i specifični finansijski podsticaji za inicijative zajedničkih nabavki koje okupljaju evropske i ukrajinske partnere u odbrambenoj industriji, odnosno zajednička ulaganja, kao što je primena veće stope nadoknade („bonus")", navodi se.

Istovremeno, "sa povećanim fokusom na zajedničke evropske nabavke, nadoknade za isporuke sa zaliha i iz jednostranih nabavki postepeno bi se gasile, uzimajući u obzir moguće rokove isporuke kroz zajedničke nabavke i imajući u vidu hitnu, kratkoročnu ukrajinsku potrebu u materijalu", stoji u dokuemntu.

Novi pritisak dolazi nakon što su lideri EU u decembru odložili sporazum o dopuni Evropskog fonda za mir (EPF), vanbudžetskog mehanizma finansiranja koji se koristi za nadoknadu država članica za donacije oružja Ukrajini.

U to vreme, neke zemlje članice EU, posebno Nemačka i Francuska, zahtevale su promene modaliteta fonda kako bi se prešlo sa pristupa koji se zasniva na podsticajima i iscrpljivanjima nacionalnih zaliha na pristup zasnovan na nabavkama.

Zvaničnici EU su se nadali da će lideri bloka otključati najmanje 5 milijardi evra dopune za EPF posvećen Ukrajini, od prvobitno predloženih 20 milijardi evra.

Do sada je iz EPF-a za vojnu pomoć Ukrajini izdvojeno ukupno 5,5 milijardi evra, a sam fond je ispražnjen da bi se kasnije dopunio.

"Rusija ulaže značajne napore da poveća odbrambenu industrijsku proizvodnju i rekonstruiše borbene jedinice", navodi se u dokumentu EU i dodaje:

"S obzirom na zavisnost Ukrajine od spoljne podrške, izbori koje donesu zemlje članice EU i partneri u narednom periodu će ili omogućiti Ukrajini da odlučno napreduje ili će ozbiljno potkopati njenu sposobnost da se odupre. Nastavak vojne podrške kroz UAF je centralni element bezbednosnih obaveza EU ​​za Ukrajinu i jača šire napore saveznika i partnera da vojno podrže ovu zemlju", dodaje se.

Reformska debata

Prema internom memorandumu, budući Fond pomoći Ukrajini (UAF) bi se zasnivao na "dva glavna evropska stuba koji će se finansirati u okviru EPF-a, komplementarno bilateralnoj pomoći koju pružaju zemlje članice EU, maksimalno iskorištavajući kolektivne napore".

Fond bi nastavio da finansira pružanje smrtonosne i nesmrtonosne podrške Ukrajini, ali od tada pa nadalje uz odredbu da ona dolazi samo "putem zajedničkih nabavki preko evropske industrije", navodi se u tekstu.

Takođe bi se nastavilo sa finansiranjem programa „obuci i opremi" ukrajinskih oružanih snaga u okviru misije EU za obuku (EUMAM).

Time se novi predlog EU stavlja na stranu francuskih i nemačkih reformskih predloga, ne isključujući zahtev Berlina da se direktni doprinosi uzmu u obzir pri obračunu nacionalnih doprinosa EPF-u.

Prvobitni nemački predlog

Reformska ideja Nemačke je s jedne strane imala za cilj da njena nenovčana i bilateralna vojna pomoć Ukrajini bude uzeta u obzir u budućem ukrajinskom specijalnom fondu i da se ubrza proces donošenja odluke o odobravanju alokacije novca EPF za Ukrajinu.

Prema tumačenju Berlina, ako na primer, nemačke bilateralne donacije Ukrajini iznose isti finansijski nivo kao i njen doprinos EPF-u, to bi onda samo stavilo razliku između njih u fond EPF-a. Na ovaj način bi se smanjio doprinos Berlina zajedničkim sredstvima.

Kao posledica toga, finansijski doprinos Berlina vojnoj pomoći Ukrajini takođe bi se smanjio, jer bi sada plaćao samo jednom.

"Države članice EU, koje doprinose visokom nivou vojne pomoći, ne bi trebalo da budu kažnjene za to", rekao je jedan diplomata EU, koji je na strani Nemačke.

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je da će Berlin ove godine potrošiti više od 7 milijardi evra za bilateralnu pomoć Ukrajini.

"Nemačka želi da njeni doprinosi u naturi budu deo doprinosa EPF-a, ali većina država članica ima drugačije mišljenje o tome", rekao je drugi diplomata EU.

"Šolc ima pravo da se oseća frustrirano jer je Nemačka bilateralno najveći ukrajinski evropski finansijer", rekao je još jedan od diplomata EU.

„Nemačkoj nije potreban EPF, ali za druge, manje zemlje članice, on je važan instrument za pomoć u finansiranju vojne pomoći Ukrajini", rekli su, dodajući da neke od njih "jednostavno ne bi mogle da pruže nikakvu podršku".

Međutim, nemački pristup osporava ideju solidarnosti EPF-a, gde svaka država članica EU doprinosi prema svom BDP-u, bez obzira na to koliko dobija nazad.

„Ovo bi, de fakto, bio kraj EPF-a", rekao je još jedan od diplomata EU za Euractiv.

Stroža refundacija

Dok se redizajniraju početne nemačke reformske sugestije, predlog EU razmatra poziv Francuske da se uključi klauzula „kupi evropsku" kao deo sporazuma, u pokušaju da se povećaju kapaciteti za proizvodnju oružja u bloku, što je dugogodišnji francuski zahtev.

Nova šema nadoknade će stoga omogućiti da sve države članice efektivno plaćaju za nedavne kupovine svih zemalja, koje se zatim šalju u Ukrajinu.

Diplomatska služba EU takođe predlaže da se pooštre pravila za nadoknadu.

Novi fond bi trebalo da "dozvoli poboljšane aranžmane upravljanja, kao što je utvrđivanje stope nadoknade za zajedničke nabavke, i korišćenje mogućnosti da se u datoj godini nadoknadi vrednost podrške koju su države članice pružile i ugovorile u okviru Fonda u odnosu na svoje finansijskih doprinosa za sprovođenje mera pomoći za podršku Ukrajini, u skladu sa pravilima sprovođenja Fonda i principom dobrog finansijskog upravljanja. Nadoknade treba da budu podložne rigoroznijim uslovima, odnosno korišćenje knjigovodstvene inventarne vrednosti kao jedine metodologije procene za podršku koja se pruža iz zaliha", navodi se u predlogu EU.

Novčane nevolje

U svom dokumentu, diplomatska služba EU takođe se zalaže za sporazum o dopuni EPF-a od 5 milijardi evra "što je pre moguće" kako bi se Ukrajini garantovala srednjoročna perspektiva.

Prvobitno je predložio dopunu od 20 milijardi evra, ali veće države članice nisu bile voljne da ulažu toliko u fond bez prethodnog utvrđivanja novih modaliteta.

Isplatu fondova EU Ukrajini blokirala je i Mađarska, koja je do sada odbijala dodelu osme tranše EPF-a od 500 miliona evra Kijevu i blokirala sporazum o višegodišnjem planu finansijske pomoći od 50 milijardi evra.

Međutim, ponavlja svoj predlog, navodeći da bi se "mogla predvideti dalja uporediva godišnja povećanja do 2027, na osnovu ukrajinskih potreba i uz političke smernice Saveta".

U non-pejperu se navodi  da će "neizvesnost oko predvidivog i strukturiranog pružanja vojne pomoći Ukrajini imati posledičan uticaj na Ukrajinu".

(M.A./EURACTIV.rs)