Napredak je zabeležen u svim ključnim oblastima, osim u tri u kojima je zabeležena stagnacija, na primer, u ribarstvu gde nismo usvojili neki akcioni plan

Najvažnija stvar je, ističe, da je Evropska komisija prepoznala Srbiju u procesu evropskih integracija i da u Izveštaju ne postoji oblast u kojoj je zabeleženo nazadovanje Srbije. 

"Postoje i prepreke, teškoće, posebno vezane za KiM, ništa nije neočekivano u izveštaju, ne treba očekivati revolucionarne promene, važno je da idemo evropskim putem, a pritom sačuvamo naše nacionalne interese, važan je pomak, posebno ekonomski", rekla je predsednica Vlade.

Ona je navela da je napredak zabeležen u svim oblastima (vladavini prava, ekonomiji i oblasti osnovnih prava), osim u tri u kojima je zabeležena stagnacija, na primer, u ribarstvu gde nismo usvojili neki akcioni plan. 

Napredak u pravosuđu, bolje ocene nego 2022. godine

Predsednica Vlade je navela da je prema izveštaju Evropske komisije o Srbiji napravljen izvestan napredak u pravosuđu, što je bolja ocena nego što smo dobili prošle godine.

"Uradili smo prilično dobar posao i tu je konstatovano da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor za uticaj politike na pravosuđe", rekla je premijerka.

Kako je istakla, to je nešto čime svi mi građani Srbije treba da se ponosimo.

"To je teška reforma i izgurali smo je sami, nismo tu imali podsticaj ni od organizacija civilnog društva ni od relevantnih organizacija koje govore da su za evropske integracije, ni, nažalost od opozicije, koja govori da je za evropske integracije. Dakle, izgurali smo ovo i nastavljamo dalje, ali tu imamo izvestan napredak i bolju ocenu nego 2022.", rekla je Brnabićeva.

Dodala je da smo imali ograničen napredak u borbi protiv korupcije.

"Imali bi bolju ocenu da smo usvojili strategiju u borbi protiv korupcije, preuzimam odgovornost na sebe, nismo dovoljno brzo radili, iako sam upozoravala čitav tim iz Vlade da moramo da radimo brže i na vreme", rekla je premijerka.

Naglasila je da garantuje da ćemo u naredna dva do tri meseca napraviti strategiju i uzeti u razmatranje sve ostale preporuke Saveta Evrope i EK.

"Važno je da je 2022. došlo do povećanja broja pravosnažnih presuda za korupciju na visokom nivou u odnosu na 2021. godine i tu imamo dobar napredak. To je ono što se konkretno meri i imamo veći broj novih istraga. To su pokazatelji koji su važni za naše građane", poručila je Brnabićeva.

Izvor: Etienne Ansotte/European Commission

Plan rasta EU Srbiji može doneti investicije i plasman na veliko tržište
Predsednica vlade je rekla je da plan rasta za Zapadni Balkan, Srbiji može doneti proširene mogućnosti za plasman roba i usluga iz Srbije u EU i investiciju od 0,7 odsto godišnjeg BDP.

Ukazala je da je velika stvar što mi danas imamo po prvi put plan rasta za Zapadni Balkan koji je inicirala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u maju 2022. godine.

"Taj plan rasta može nama mnogo toga dobrog da donese. On je povezan i sa implementacijom reformi, ali predviđa i dodatna ulaganja u zapadni Balkan, ukupno 6 milijardi evra - 2 milijarde kroz bespovratna sredstva, što je praktično poklon novac i 4 milijarde evra kroz takozvane meke kredite", istakla je Brnabić.

Prema njenim rečima, ukoliko bi Srbija za naredne 4 godine iskoristila makar trećinu od ovih sredstava, tj. ukoliko bi ta sredstva bila plasirana u Srbiji, to bi na godišnjem nivou značilo investiciju od 0,7 procenata BDP godišnjeg.

"Mi nastavljamo naše reforme, imamo napredak u skoro svim oblastima, nema nazadovanja nigde. Ovo je dobar pokazatelj koliko smo se borili za naše evropske integracije u proteklih 12 meseci", zaključila je Brnabićeva.

Kada je reč o delu izveštaja EK o slobodi medija, Brnabić je rekla da je ostvaren ograničen napredak u toj oblasti, što je, kako je rekla, bolje nego u odnosu na prošlu godinu kada nije konstatovan napredak.

Dodala je da je prema izveštaju konstatovano da je proces imenovanja članova Saveta REM-a depolitizovan, te da su vlasti i medijska udruženja postigla dogovor u ulozi Saveta za štampu, da je naša zemlja po prvi put uključila Savet za štampu u zakon.

Kada je reč o oblasti javnih nabavki, Brnabićeva je navela da je u izveštaju konstatovano da je pravni i institucionalni okvir za javne nabavke u Srbiji u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije i da je primećeno da su uvedene nove funkcionalnosti portala javnih nabavki sa ciljem povećanja transparentnosti i funkcionalnosti.

Dodala je da je u oblasti osnovnih prava sveukupno konstatovan napredak, kao i u oblasti migracija.

Žiofre: Proširenje centralno pitanje

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je u osnovi svih odluka koje je Evropska komisija donela, a vezano je za izveštaj EK o Srbiji za 2023. je da proširenje zauzima centralno mesto u politici EU, i dodao da prilika postoji i treba je iskoristiti.

Moramo da radimo više i napornije unutar EU u zemljama kandidatima kako bismo ostvarili cilj - poruka je da prilika postoji i da treba da je iskoristimo, rekao je Žiofre i dodao da je to deo mnogo šireg paketa proširenja koji je danas EK usvojila.

Žiofre je rekao da je premijerki predao sa ovim izveštajem i novi Plan rasta za Zapadni Balkan koji je bio deo ovog paketa, a za koji je EK predložila da se opredeli 6 milijardi evra, 2 milijarde bespovratne pomoći dok su četiri povoljni zajmovi.

"Ključna poruka koja je došla iz Brisela je da ovo nije paket kao svake godine, drugačiji je, istorijski je, komisija je preproručila otvaranje pregovora sa dve zemlje, Ukrajinom i Moldavijom i spremnost za otvaranje pregovora sa njima po određenim uslovima, kao i da se dodeli kandidatski status Gruziji i ovaj Plan rasta za ZB", rekao je Žiofre i dodao da je poruka u osnovi svih ovih odluka je da je proširenje centralno pitanje EU.

(EURACTIV.rs)