O pitanju Kosova i Metohije, izborima, EU, desnici u Evropi, odnosima sa proevropskom opozicijom i Vojislavu Koštunici, EURACTIV je razgovarao sa liderom Nove demokratske stranke Srbije, Milošem Jovanovićem.

Kako vidite celu ovu situaciju sa Kosovom i Metohijom, događaje u Banjskoj, potencijlne sankcije Srbiji..?

Kosovo i Metohija jeste naša najbolnija i najvažnija tema. Za svaku državu bi pitanje teritorijalnog integriteta bilo najvažnija tema jer tu se zadire u jedan od konstruktivnih elemenata svake države. Velika Britanija je ratovala za Foklandska ostrva koja su par hiljada kilometara udaljena od njihove države, koja su deo njihove države, tako da je to po definiciji tema svih tema kada se neka od država suočava sa takvim problemom. Imali smo nedavno slučaj u EU s Katalonijom i znamo kako su španske centralne vlasti reagovale na taj referendum, na kome su građani izglasali nezavisnost Katalonije. KiM je naša najbolnija tema dodatno uz činjenicu da to pitanje zadire u našu duhovnost i nacionalni identitet. To je nešto od čega ne smemo da odustanemo.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Što se tiče sankcija, mislim da za njih nema ni političkog, ni pravnog osnova. Kosovo veći deo čovečanstva ne priznaje, čak i pet država članica EU ne priznaju secesiju KiM jer tamo jedina nelegalna vlast jeste vlast secesionista. Razumem da postoje politički pritisci i otud i ta retorika o sankcijama i kažnjavanju Srbije, ili srpskih funkcionera, ali mislim da to ostaje na nivou pritisaka, jer objektivno, za tako nešto ne bi mogla da se nađe jednoglasnost u okviru institucija EU. Situacija na KiM je katastrofalna zato što Srbija od 2008. nije na visini zadatka. Trebalo je reagovati mnogo oštrije, što nikada nismo učinili, vlada se promenila i iz godine u godinu, našim ustupcima, pomeranjem linija odbrane, došli smo do toga da državnost Republike Srbije i prisustvo Srba na KiM visi o tananom koncu. Taj konac je žilav,i o tome svedoči hiljadugodišnja istorija, ali mislim da od oslobođenja 1912. nikada nismo bili u goroj situaciji. Ili ćemo tu politiku vrlo brzo promeniti ili ćemo usled tih posledica ići ka nečemu što je cilj Zapada, a to je da Srbija prihvati i prizna secesiju KiM, što je i predmet Francusko-nemačkog sporazuma, koji je nažalost usmeno prihvaćen. Međutim, on je ništav kao takav. Kad se promeni vlast i kada je u pitanju Novi DSS i koalicija Nada, on će biti tretiran za ono što jeste, dakle ništavan, nevažeći i nepostojeći jer je protivustavan i antidržavni.

Događaji u Banjskoj samo su posledica i pojavni oblik kraha kosovske politike Aleksandra Vučića, veliko nacionalno poniženje za Srbiju. Tri naša čoveka su poginula, ljudi koji su pretpostavljam bili tu da brane srpski narod od nasrtaja secesionističkih snaga. Na kraju se ispostavilo potpuno drugačije, da su tu neke ljude morali da evakuišu, ostavljajući žrtve iza sebe. Mislim da su ljudi postali svesni da kosovska politika, ovako kako je vodi ova vlada, može da vodi samo u poraz. Daleko smo od onih 5:0 za nas iz 2013. kada se to spominjalo. Došlo je vreme da se ozbiljno pozabavimo našom budućnošću, da promislimo o situaciji koja nije laka za nas, da vidimo da li smo još uvek narod i da li hoćemo da se borimo za nešto što su naši nacionalni interesi, koliko smo spremni da idemo daleko u toj borbi i naravno da izbacujemo najbolje ljude na ključna mesta i da uredimo našu državu. Niko neće da se bori za državu koja je maćeha i koja se ne bori za narod, za državu gde je negativna selekcija, gde vlada korupcija. Ta vrsta vladavine je kao kancer i onda kao metastaze utiče na sve, a ponajviše na postojanje solidarnosti i u krajnjem ishodu patriotizma.

Da li ste nakon pisma javnosti u kome ste pre par dana rekli da ste zabranjeni na medijima sa nacionalnom frekvencijom dobili neki poziv za gostovanje?

Apsolutno se nije ništa promenilo, niti će se promeniti do izbora, a i u izborima ću verovatno imati zakonski minimum na koji svako ima pravo. To pismo nije bila nikakva žalopojka niti kukanje. Mi smo navikli na nedostojna pravila igre za jednu ozbiljnu državu. Želeo sam da, pošto me građani pitaju gde sam, zašto me nema, a bilo je i pitanja da li sam odustao od politike zato što me ne viđaju na televiziji, objasnim kako stvari stoje. Nema me jer ne mogu da se pojavim tamo gde nisam pozvan i gde sam zabranjen. Drugi razlog što sam se obratio je da ti mediji skupe bar malo hrabrosti da kažu da je to tako, da sam zabranjen. Ali, nije meni lično problem, ja ću se boriti kao i što radim, ići ću na teren,razgovarati sa ljudima. Imamo mreže pa se borimo onako kako možemo. Svakako je i ova medijska slika proizvod korumpiranosti i moralnog posrnuća poslednjih godina. Da se ne lažemo, sloboda štampe je jako upitna i na Zapadu. Ja sam deo života proveo u jednoj od zemalja osnivača EU, Francuskoj, i mogu vam reći da nije ni tamo sjajno. To deluje da je pluralizam, iako se naravno čuje mnogo više nego kod nas, ali kada dođe do neke međunarodne krize gde je Zapad uključen, imate jednoumlje skoro potpuno i nema istinske slobode štampe i objektivnog izveštavanja. To se videlo i na primeru rata u Ukrajini, jer ako bilo šta kažete što izlazi iz tih okvira, vi ćete biti žigosani. To sada vidite i kroz sukob u Izraelu. Ali, kako bilo, mi ćemo naš problem rešavati i rešićemo ga.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Prema vašem mišljenju, da li će izbori biti raspisani za decembar i sa kakvim programom i planom će izaći Novi DSS?

Ja verujem da će ih biti, mi ih tražimo. E sad, nikada ne bih dao ruku kada je u pitanju Aleksandar Vučić jer se ta njegova retorika svodi na šibicarenje, ali verujem da bi bilo neozbiljno posle ovoliko najava, da ih ne raspiše, i verujem da će se oni održati 17. decembra. Znači da će ih raspisati najverovatnije do kraja meseca, ili u krajnjem roku do 2. novembra.

Što se tiče našeg programa, on je svima jasan - do korenitih promena mora da dođe. Možda nije jasno onoj kategoriji građana koja je interesno vezana za SNS koja ogroman novac uzima iz budžeta i taj novac se sliva u privatne džepove nekih firmi burazerske ekonomije. Takođe, imate deo starije populacije koja je zatočena Pinkom i Hepijem. Nije sva starija poulacija u pitanju, niti su svi penzioneri za SNS, ali jedan nemali deo jeste. Ja ne mogu da osudim nikoga jer i po definiciji stariji ljudi postaju konzervativni, plaše se promena, osetljiviji su na neku retoriku makar ona bila i lažna da ako dođe do promena doći će do nestabilnosti ili rata, što Vučić iteako koristi. Donekle je i logična reakcija starijih ljudi kojima je najvažnije da penzije budu na vreme i neke stvari koje su njima najbitnije, tako da nisu problem naši penzioneri. Mi bismo te penzije povećavali na drugačiji način, one niže bismo povećavali više, one visoke ne bismo povećavali, dakle jedna vrsta veće jednakosti, a da se ne izjednače jer su to bili različiti poslovi tokom života. Ja osuđujem ovaj režim što toliko manipuliše i tim penzionerima i inače građanima Srbije.

Ova vlast je pretvorila zemlju u svoju stranačku prćiju, ništa se ne može bez stranačke knjižice, negativna selekcija nikada nije bila gora, kosovska politika je doživela potpuni krah, fijasko i nacionalno poniženje. Korenite promene unutrašnje, spoljašnje, kosovske politike, modela ekonomskog razvoja zemlje koja ne može da počiva na subvencionisanju stranih investicija, gde mora da se napravi ozbiljna strategija deindustrijalizacije zemlje i favorizovanja domaćeg kapitala, kada je u pitanju medijska slika, prosveta i školstvo, ali je najvažnija promena i preduslov za sve ovo, promena političkog sistema. Dok ne oslobodimo državu od stranaka, dok ne ubijemo ovu nakaradnu partijsku državu i promenimo politički sistem nećemo uraditi ništa. Moramo da promenimo izborni sistem, uvedemo većinski izborni sistem, što će oslabiti političke stranke pa onda neće više biti stranačnog zapošljavanja, uticaja na medije, pritisaka, ucena.. Takođe je neophodna decentralizacija, neka vrsta regionalizacije, upravno - ekonomska a ne politička, gde će imati više sredstava po regionima.

Cilj obe reforme je dati više odgovornosti građanima, jer čini mi se da svima nama fali te građanske ozbiljnosti. Demokratija je ozbiljan sistem i zahteva ozbiljne građane, ozbiljne medije, ozbiljne političare, a plašim se da sada nemamo ništa od toga i zato nam ovako i ide. Ako to postignemo, više nećemo morati da slušamo što južnije - to tužnije, imaćete sredstva i nadležnosti da se brinete o vašoj sudbini. Onda nećemo više moći da krivimo Beograd, Miloševića, Vučića, Koštunicu, Jovanovića.. Lako je stalno kritikovati, to je u Srbiji često pokriće za neodgovornost i nerad i zato ćemo raditi na tome jer nas čekaju ozbiljni izazovi.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Nedavno ste izjavili da izlazak na izbore u jednoj, dve ili više kolona nije od presudnog značaja, ali da je ukrupnjavanje dobro. Da li će se Nova DSS priključiti novoformiranom savezu Dveri i Zavetnika?

Ukrupnjavanje je dobra stvar i mi smo to uradili i za prošle izbore. Novi DSS i POKS imaju srpsku koaliciju NADA koja dobro funkcioniše i koja će i sada izaći na izbore minimum u tom formatu, sa svojim programom i ljudima. Ukrupnjavanje nije presudno zato što će te sve liste preći izborni prag, a to je najvažnije, da se glasovi ne izgube. Kada imate 52 kolone to može biti problem, kada imate dve do tri kolone sa obe strane, mislim na nacionalnu i proevropsku, u tom smislu ne vidim problem. Kako ćemo tačno izaći videćemo kad se raspišu izbori. Imamo korektnu komunikaciju s našim kolegama sa desnice, s tim što radimo prvenstveno na sebi, na našoj koaliciji i to nam je prioritet, da rastemo i da promovišemo naše ideje.

Desničarske stranke jačaju u Evropi. To su pokazali i izbori u vodećim evropskim zemljama prošle i ove godine. Zbog čega se birači okreću ka desnici i kakvi su izgledi desničarskih stranaka na predstojećim izborima u Evropskom parlamentu?

Pre svega, kod nas je i priča o Evropskoj uniji jedna vrsta bežanja od odgovornosti jer niko neće čistiti iz našeg dvorišta do nas samih. EU je još jedna od tih naših lakih objašnjenja, i naravno netačnih, da kad uđemo biće sve lepo. Neće ništa da bude lepo jer nam EU neće srediti ni dvorište, ni put, niti nas učiniti odgovornijim i boljim. Moraćemo ozbiljno da poradimo na sebi a onda vam je potpuno nebitno da li su to EU, Rusija, marsovci.. Ne volim kad me pitaju - ako nećemo u EU gde ćemo? - pa nigde! Gradimo svoju kuću. Nismo ni deca, ni maloumni pa da moramo da imamo nekog tutora. Ja na to ne pristajem.

Što se tiče desnice i evropskih izbora, u pravu ste, desnica deluje da jača. Međutim, imate tu desnica i desnica. Recimo Melonijeva, koja je došla kao neka desničarka, nema neke vizije, ona je potpuno atlantistički nastrojena. Pravi evropski nacionalista desničar bio bi desničar Degolovskog tipa, a toga nažalost nema. Još uvek su evropski desničari pod uticajem atlantizma. Francuska desnica je potpuno potpala pod tu ideologiju da više nema hrabrosti da negira neke progresivne vrednosti. To je desnica koja je izgubila na svojoj ideološkoj oštrici, zato je mediji i puštaju. Nisam siguran da je to desnica koja je suštinski potrebna ili koja će doneti neku ideološku prevagu ili alternativu u diskursu progresa, ljudskih i individualističkih prava. Evropska desnica jača na pitanju migracija i identiteta, ali to je kontekstualna stvar, zbog masovnih talasa iz Afrike koji će biti sve veći zbog globalnog zagrevanja i tu će se menjati kulturološka i etnička struktura zapadnih evropskih zemalja. Evropa nestaje, postala je stari i kontinent na zalasku gde se gubi ono što smo mi smatrali Evropom. Ovde će biti raskorenjivanja , ubijanja korena, jer ovde postoje neke hiljadugodišnje nacije, biće mnogo veći vašar, da ne kažem anarhija, nego što postoji u SAD. Ti procesi dezintegracije su toliko uzeli maha da su skoro nezaustavljivi, osim ako ne dođe do nekog velikog praska, krize, ekonomskog ili ekološkog rata, ali to je sad već neki drugi scenario.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Kakav je vaš odnos sa proevropskom opozicijom, šta im zamerate?

Ja nemam šta da im zameram, ja sam izvorni demokrata, nemam problem sa drugačijim stavom i volim argumentovanu raspravu. Ne slažem se sa 90% njihovih stavova. Kada je u pitanju nacionalni interes, ja mislim da mnogi od njih suštinski ne shvataju i neretko su deo tog globalizovanog projekta i takve ideologije. Što se tiče naših odnosa, on je s moje strane uvek bio korektan jer logika je da ne napadate opoziciju koja nema odgovornost. Ne bih rekao da je tako sa suprotne strane. Često sam bio meta napada kako vlasti, tako i proevropske opozicije, što nije korektno ali nije ni nelogično jer nijedan od ta dva sveta nije moj. Svet nesrećnog režima mi je stran, svet bahatosti i lažnog patriotizma levičarske provinijencije jer je Srpska radikalna stranka izašla iz komunističkog šinjela, oni su bili članovi Saveza komuista - to mi je potpuno strano. S druge strane, ni ovaj svet proevropske opozicije nije moj jer smatram da narušava kolektivne vrednosti. Prema njima, Srebrenica je genocid, iako to nije, Kosovo nije važna tema, EU nema alternativu, i za mene je to jedan ležeran pogled na svet.

Ali u redu, oni su opozicija, ja sam opozicija, znam da pravim prioritete, i kad imate dva sveta koja su vam strana, onda se ipak prvo borite protiv sveta koji je na vlasti i oštrica moje kritike je uvek usmerena ka njima, ka SNS i Aleksandru Vučiću. Kad oslobodimo medije i smenimo vlast, onda ćemo mi, da li je to Dragan Đilas, Radomir Lazović, gospodin Zelenović ili ko god, u jednoj ipak normalnijoj atmosferi ukrstiti koplja, započeti argumentovanu raspravu i bez pritiska na birače jednog dana izaći na birališta, pa će srpski narod odlučiti kome će dati poverenje.

Kakav je vaš stav po pitanju protesta protiv nasilja? U prvom trenutku ste i vi i gospodin Marsenić izjavili da nije momenat i da treba pustiti da prođe vreme. Kako sa ove distance vidite događaje iz maja?

Ja razumem bes i gnev građana, čak sam i bio na jednom od tih protesta. Razumem borbu protiv ovakve države koja je korumpirana i partijska i koja ponižava svoje građane. O tome nisam pričao puno, ali nakon napada te proevropske opozicije sam morao da odgovorim da mislim da se krenulo prerano, da nismo svi kao društvo odreagovali na jedan dostojanstven način. Mislim da smo isprljali nešto što nije smelo da se ispralja iz pijeteta prema žrtvama. Dakle nismo ostavili vremena da ožalimo tu decu, i kad sam rekao da treba vremena, mislio sam da se malo strasti slegnu, prosto mi je bilo nepojmljivo tako nešto. Niko od nas nije verovao da tako nešto može da se desi u našoj zemlji i kako smo svi bili u šoku, stvarno je trebalo da se ostavi malo više vremena da se užasan utisak koji smo svi nosili, malo procesuira i da hladnijih glava vidimo šta su dalji koraci. Onda, kad se već krenulo s protestima, mislim da je trebalo u smislu borbe za normalniju državu da bude efikasnije, da su zahtevi morali da budu drugačije formulisani i da bi to bilo plodonosnije. Predlozi nisu prihvaćeni, mi smo se tada povukli, nismo hteli da kritikujemo opoziciju jer smo bili svesni da su stvari krenule pogrešnim smerom i onda smo rešili da po ovom pitanju napravimo jednu vrstu pauze i da se ne izjašnjavamo da ne bismo povećavali nemir. Naša grupa je bila poslednja koja je dala potpise za sednicu. Ja sam mislio da ta sednica ne može da se održi na jedan dostojanstven način, građani su bili u prilici da gledaju sednicu i mogu da se slože samnom i mislim da su ti događaji potvrdili ispravnost naših stavova.

Nedavno je Vojislav Koštunica ponovo bio u fokusu kada je potpisao peticiju „ne ultimatumu, ne kapitulaciji". Tada mu je sam predsednik Srbije odgovorio tj pitao ga da objasni zašto je pustio 1.800 terorista iz zatvora. Apropo pitanja oslobađanja tih 1800 terorista, među kojima je bio i Aljbin Kurti, kako ste to videli tada, a kako sa ove distance?

To je bilo 2000. i 2001. godine u stvari, bila je amnestija tih 1800, a što se tiče Kurtija i Fljore Brovine to je bilo puštanje, s tim da morate da znate da je Kurti bio samo student koji nikada nije uzeo pušku u ruke. Možemo s ove distance da pričamo i ovako i onako, ali Fljora Brovina je bila nekakva pesnikinja, a Kurti student. Pretpostavljam da je to bilo u kontekstu da se sa Zapadom, sa kojim smo bili deset godina u sukobu, ne našom krivicom, odnosi smekšaju i izglade i bila je računica koja nije bila nelogična. Ne znam šta bih ja radio da sam bio u prilici tada da vodim državu, ne mogu da vam kažem s ove distance ali to je dosta politikantska argumentacija Aleksandra Vučića. Pritom vam sve to govore ljudi koji svojim akcijama udaljavaju Srbiju od KiM jer prihvatanje sporazuma dodatno smanjuje prisustvo države Srbije na severu Kosova. To je kukavičluk da neko nakon 12 godina vlasti ima obraza da spominje šta je bilo ranije i da je neko kriv. Ali, Vučić je u jednom govoru uspeo da spomene i Kneza Lazara, tako da toliko o tome.

Što se tiče Vojislava Koštunice i toga što se povukao iz javnosti, pa se na momenat vratio u javni život, i to vam govori koliko je Nemačko- francuski sporazum katastrofalan, protivustavan i izdajnički. Koštunica je ozbiljan čovek i kada je narod odlučio da ga ne podrži, on se povukao. Mene čudi pitanje - a gde je, nema ga? Pa ljudi, nema ga jer su građani odlučili da ga više nema. Ja sada idem na izbore, sada mi treba vaša podrška, a ako to stalno stagnira ili pada, ja ću se povući iz politike jer to tako rade odgovorni ljudi. Zato je Koštunica primer kako se treba ponašati u javnom životu.

(EURACTIV.rs)