Ovaj 41-godišnjak je vladin zvaničnik koji je proteklih godinu dana bio na čelu ukrajinskog Fonda državne imovine, ali je najpoznatiji po pregovorima sa Rusijom i organizovanju uspešne razmene zarobljenika.

Spekulacije o smeni Oleksija Reznikova, ukrajinskog ministra odbrane od novembra 2021. godine, bile su aktuelne mesecima.

Iako lično nije optužen ni za kakvo krivično delo, čovek koji je bio uz predsednika Zelenskog od prvog dana ruske invazije u punom obimu smatran je nesposobnim da zaustavi korupciju koja prodire u njegovo ministarstvo.

Skandali oko vojnih nabavki i optužbe za podmićivanje na račun službenika u regrutnim centrima naterali su ga da ošteti robu u očima ukrajinskog društva, kome je trenutno potreban moralni podsticaj nakon ofanzive koja je sporija od očekivane.

Ovde dolazi Rustem Umerov.

Ovaj 41-godišnjak je vladin zvaničnik koji je proteklih godinu dana bio na čelu ukrajinskog Fonda državne imovine, ali je najpoznatiji po pregovorima sa Rusijom i organizovanju uspešne razmene zarobljenika.

Nije potpuna nepoznanica, ali nije ni neko u centru pažnje medija. On je krimski Tatar rođen u egzilu i aktivan član ove etničke zajednice, koji pokušava da povrati svoj kulturni identitet i mesto u svetu. Što je najvažnije za Ukrajince, on nije optužen za korupciju, proneveru ili profiterstvo.

Umerov je ušao u politiku 2019. kada se kandidovao za parlament sa reformističkom partijom "Holos", koju je kasnije napustio da bi postao vladin zvaničnik. Pre toga je radio u privatnom sektoru, prvo u telekomunikacijama, a kasnije u investicijama.

Godine 2013. osnovao je dobrotvorni program za pomoć u obuci Ukrajinaca na prestižnom Univerzitetu Stanford u SAD. Ali odlučujući deo njegovog identiteta su njegovi krimskotatarski koreni i uloga koju mogu da igraju u čvrstoj nameri Ukrajine da vrati Krim.

Izvor: EPA-EFE/STR 27135

Ko su krimski Tatari?

Krimski Tatari su autohtono tursko stanovništvo na poluostrvu Krim. Tokom Drugog svetskog rata lažno su optuženi za saradnju sa nacistima i prisilno deportovani od strane sovjetske vojske u Centralnu Aziju.

Dana 18. maja 1944. zajednica od 200.000 ljudi je iseljena u jednom danu, pošto su porodice dobile nekoliko minuta da se spakuju pre nego što su ukrcane u vozove koji će biti otpremljeni hiljadama kilometara dalje.

Smatra se da je hiljade stradalo u tranzitu ili ubrzo nakon toga.

Krimski Tatari nisu jedina etnička grupa koja je doživela takav tretman pod Josifom Staljinom, već decenijama pokušavajući da se vrate u svoju domovinu.

Među deportovanima je bila i porodica Rustema Umerova, a on je rođen u egzilu u Uzbekistanu. Krajem 1980-ih, kada je još bio dete, mnogim krimskim Tatarima, uključujući i njegovoj porodici, bilo je dozvoljeno da se vrate na poluostrvo.

Umerov je dugi niz godina savetovao Mustafu Džemileva, istorijskog vođu krimskih Tatara, i sam je jedan od delegata Kurultaja - Kongresa Krimskih Tatara.

Takođe je bio kopredsedavajući Krimske platforme, međunarodne diplomatske inicijative fokusirane na pregovore sa Rusijom nakon njene okupacije poluostrva 2014.

"Deportacija krimskih Tatara je jedan od najvećih zločina sovjetskog režima", napisao je 2021. Umerov u tekstu za Liga.net. "Započeli su ga tirani na vlasti u to vreme kako bi istrebili čitavu naciju."

Dok je napao rusku aneksiju crnomorskog poluostrva 2014. godine, on je takođe radio na pregovorima sa Moskvom da se nekoliko krimskih Tatara, uhapšenih na Krimu od 2014, oslobodi i dovede u Ukrajinu.

U razgovoru za BBC ubrzo nakon početka invazije u punom obimu 2022. godine, Umerov je rekao da je odlučan "da pronađe političko i diplomatsko rešenje za ovu brutalnu invaziju".

U svom televizijskom obraćanju naciji u nedelju, predsednik Zelenski je potvrdio da će tražiti odobrenje parlamenta da Umerov postane njegov novi ministar odbrane, rekavši da ministarstvo "zahteva nove pristupe i nove načine angažovanja i sa vojskom i sa društvom u celini".

Za sada bi vojni napad na Krim u punom obimu mogao biti daleko, a neki posmatrači su opisali kao nerealne namere Ukrajine da se vrati na svoje granice pre 2014, koje bi uključivale i poluostrvo.

Ali imenovanje autohtonog Krimljana od strane predsednika Zelenskog na ključnu ulogu u realizaciji ovih namera šalje jasnu poruku: ovo je krajnja igra Kijeva.

(EURACTIV.rs)