Izbori u Španiji, na kojima je pobedila desničarska Narodna partija, ali bez dovoljno podrške za vladavinu, predstavljaju korak nazad za rastući uticaj političke desnice širom Evrope, kažu analitičari.
Na samo godinu dana do evropskih izbora u junu, nesposobnost PP-a da osvoji vladajuću većinu, čak i sa svojim krajnje desnim partnerom Voksom, „znači da radikalno konzervativni, krajnje desničarski talas nije uspeo da pređe Pirineje", rekao je Stiven Forti, politikolog sa Autonomnog univerziteta u Barseloni.
„Signal koji Španija šalje Evropi je da se ovaj talas može zaustaviti", rekao je on za AFP.
Na papiru, PP je osvojila glasanje sa 136 od 350 mesta u parlamentu, a slede socijalisti odlazećeg premijera Pedra Sančeza koji su osvojili 122.
Ali za Fortija, to je predstavljalo nešto više od „pirove pobede", pa čak i „političkog poraza".
Ankete su u više navrata predviđale pobedu PP-a, sugerišući da će moći da sakupi apsolutnu većinu sa Voksom, problematičnim saveznikom zbog svojih ekstremnih pozicija, ali bez obzira na to od suštinskog je značaja ako stranka Alberta Nunjeza Feijoa treba da vlada.
Takav ishod mogao je dovesti krajnju desnicu u vladu Španije po prvi put od okončanja Frankove diktature 1975.
Sramota
Mnogi u Evropi su mislili da Španija ide istim putem kojim su prošle godine krenule Švedska i Italija, ili Finska ranije ove godine, zemlje u kojima su se desnica i krajnja desnica okupile da vladaju.
U Rimu, lider krajnje desnice Đorđa Meloni je premijer, na čelu najkrajnje desničarske koalicije Italije od Drugog svetskog rata.
Da li će nazadovanje desnice u Španiji izazvati preispitivanje u Evropi, nisam siguran, kaže Tjeri Šopen, specijalni savetnik Instituta Žak Delor.
„To uopšte nije izvesno jer je svaka nacionalna situacija veoma različita", rekao je on za AFP.
Voks, koji je nastao raskolom unutar PP 2013, ima „prilično nečuven narativ" i oblik radikalizma koji je „daleko od strategije trivijalizacije i respektabilnosti" koju pokazuju slični pokreti u drugim evropskim zemljama, rekao je on.
Tokom svoje kampanje, Voks je osramotio Feijooa svojim ekstremnim pozicijama u rasponu od odbijanja da se prizna rodno nasilje, do odbijanja LGBTK prava ili protivljenja abortusu i eutanaziji.
Ideološka konvergencija „nije funkcionisala" u Španiji „kao u Italiji ili severnoj Evropi", rekao je Šopen.
Optužbe
Debakl u nedelju izazvao je optužbe između dve stranke, pri čemu je generalni sekretar Voksa Ignasio Gariga optužio medije bliske PP da „demoniziraju i manipulišu Voksovom porukom" kako bi pridobili glasače.
Ali da bi se procenio uticaj neuspeha desnice u nedelju u Španiji na evropskom nivou, Forti kaže da će biti neophodno videti da li će Sančez i njegovi radikalni levičarski saveznici Sumar uspeti da se drže vlasti.
Ako ne, Španija će verovatno krenuti na nove izbore krajem godine, ili početkom 2024. „neposredno pre evropskih izbora" u junu, rekao je on.
Uoči evropskih izbora, Evropska narodna partija desnog centra (EPP), koja uključuje PP, pregovara sa desničarskom grupom evropskih konzervativaca i reformista (ECR), koja uključuje Voks i braću Melonijeve iz Italije, o novom političkom savezu u parlamentu.
Međutim, ishod izbora u Španiji je „stvarno zakomplikovao tu strategiju", rekao je Forti.
„Ono što se dogodilo u Španiji učvršćuje moje mišljenje da ovaj savez nije unapred zaključen i da se to neće dogoditi", rekao je on.
(EURACTIV.rs)