Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, na sednici Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa predstavio je izveštaj "Stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu: Procena politike SAD".

On je pozvao obe strane da doprinesu smirivanju tenzija. Takođe, istakao je i da SAD moraju da imaju veću ulogu u regionu pre svega zbog činjenice što pet zemalja članica EU nisu priznale Kosovo, piše RTS.

"Kosovo mora da formira Zajednicu srpskih opština. Ona bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom, koordinirala zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj", rekao je Eskobar.

Eskobar je napomenuo da je sporazum u Ohridu bio velika prilika za obe zemlje da uspostave dobre odnose i otvore vrata ka Evropi. Prema njegovim rečima, politika SAD na Zapadnom Balkanu zasniva se na jednostavnom principu, a to je nastavak integracije regiona u evroatlantske strukture.

"Srbija mora priznati kosovski integritet, simbole, pasoše, lične karte, i da ne blokira Kosovo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Kosovo mora formirati ZSO i posvećeni smo tome da obe zemlje budu svesne svojih zakonskih obaveza i nadamo se napretku u ovoj godini", podvukao je Eskobar.

SAD i EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih izbora i izbora za gradonačelnika u četiri opštine na severu KiM uz učešće Srba, kao i na ponovno fokusiranje na primenu sporazuma postignutog u okviru dijaloga uz posredovanje EU, dodao je specijalni izaslanik za Zapadni Balkan.

On je naveo i da SAD, zajedno sa EU ostaju angažovani na Kosovu i Metohiji i Srbiji,kao i da pozivaju obe strane na ispunjenje obaveza koje su neophodne za dalji napredak na evropskom putu.

"U interesu je Kosova da shvate da moraju da poslušaju evropske savete, pomoći ćemo im u tome", rekao je Eskobar.

Eskobar je rekao i da su SAD uvek stajale uz Prištinu, da su priznale legitimitet izbora i gradonačelnika, uprkos protivljenju Srbije i da je jedini zahtev bio da Priština ne postavlja gradonačelnike silom.

On je govorio i o tome da SAD treba da ponudi opcije za "izgradnju otpornosti na spoljne uticaje Rusije", a to je usklađivanje partnera sa standardima EU za nabavku kritičnih infrastruktura i stranih investicija, zatim za suzbijanje dezinformacija i razvijanja čistih, pouzdanih, pristupačnih i raznovrsnih izvora energije.

"Građani Zapadnog Balkana žele bolju budućnost za svoju decu. Naš angažman pomaže u realizaciji tog sna i nastavak dvopartijskog angažmana u Kongresu ostaje ključan za taj uspeh", kazao je Eskobar.

Specijalni izaslanik je rekao da ne vidi mnogo dobre volje da se primeni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, već da je došlo do eskalacije.

"Obe zemlje imaju mapu puta šta treba da učine da se odmah primeni sporazum. Srbija mora da u svoju legislativu uvede priznanje Kosova, njegovih simbola i ostalog. Za Kosovo je to hitan početak formiranja ZSO. Do danas, nijedna strana nije radila ka tome", istakao je.

Prema njegovim rečima, u poslednjih 60 dana radilo se na sprečavanju širenja nasilja sa severa KiM na region, što je i bila poenta plana EU u tri tačke o deeskalaciji tenzija.

Globalno priznanje Kosova

Eskobar je izjavio da ima kontakt sa svim zemljama članicama EU koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova i da to poštuju, ali da je cilj ne samo da Kosovo bude priznato u EU, već globalno.

On smatra i da to neće biti moguće dok Priština ne primeni dogovorene sporazume i ne dođe do normalizacije odnosa.

"Bitno nam je da Kosovo bude deo EU, NATO i UN, ali to je nemoguće dok se ne primeni sporazum. Potrebno je da se pokrene globalna kampanja priznanja, ne samo za EU. Zato ohrabrujemo vladu Kosova da primeni dogovoreno i obezbedi funkcionalnost", podvukao je Eskobar.

Eskobar je dodao da Vašington radi na partnerstvu sa Prištinom, koja je, prema njegovim rečima, jedan od najvećih saveznika u regionu Zapadnog Balkana.

"Aktivno tražimo način da ubedimo tu vladu da ponovo vidi SAD kao svog glavnog partnera i da usklađivanje regiona sa SAD neće ugroziti njihova nastojanja", rekao je on.

Naglasio je da je u stalnom kontaktu sa srpskim liderima na severu Kosova i Metohije.

Zajednicu srpskih opština Eskobar vidi kao dobro rešenje ne samo za KiM, već i za region.

"Srbi će na taj način imati mogućnost samoupravljanja, ali to takođe znači da će ti ljudi biti građani sa duplim državljanstvom. Postoje modeli da se to formira, ali je potrbeno da obe strane sarađuju", smatra on.

Na pitanje jednog člana Komiteta o naoružavanju Srbije iz Kine i Rusije, rekao je da je Srbija od početka rata u Ukrajini drastično smanjila uvoz naoružanja iz Rusije, da još uvozi iz Kine, ali da bi on voleo da vidi više angažovanja evropskih i američkih kompanija na tom polju.

Region i uticaj Kine i Rusije

Govoreći o situaciji u regionu, Eskobar je rekao i da je korupcija problem u celom regionu Zapadnog Balkana. On, međutim, smatra da je Crna Gora napravila značajne korake po tom pitanju.

"Crna Gora je najbrže rastući kandidat za EU. Nastavićemo da podržavamo reforme i istrage zločina", rekao je on.

Na pitanje jednog člana odbora o uticaju Kine, Eskobar je rekao da Kina ima uticaj pre svega jer podržava infrastrukturne projekte, kako bi širila politički uticaj.

"Uvek postoji politička cena ekonomskih projekata. Stvari moraju da budu mnogo transparentnije. Što su zemlje usaglašenije sa tržištem EU, to je bolje. Zapadni Balkan je bio najbrže rastući region pre svega u IT sektoru, ali potrebna je veća transparentnost i više EU investicija", smatra Eskobar.

Dodao je i da je pogubna zavisnost od ruskih energenata i da je potrebno da se u tom smislu stvori održiv i nezavisan sektor.

"Albanija će uskoro postati uvoznik energenata za region", rekao je američki zvaničnik.

Kako je kazao, uticaj Rusije najbolje se vidi kroz dezinformacije.

"Što pre pomognemo regionu, biće nezavisniji i da se odupre tom uticaju", rekao je Eskobar.

On smatra i da su sankcije u Republici Srpskoj dale efekte.

"Mi podržavamo multietnički sastav BiH i suverenitet. Koordiniramo sa EU i drugima oko davanja novca. Sankcije su efikasne", rekao je Eskobar.

Na pitanje jednog člana Komiteta o naoružavanju Srbije iz Kine i Rusije, rekao je da je Srbija od početka rata u Ukrajini drastično smanjila uvoz naoružanja iz Rusije, da još uvozi iz Kine, ali da bi on voleo da vidi više angažovanja evropskih i američkih kompanija na tom polju.

(EURACTIV.rs)