Grčki konzervativci izašli su kao pobednici u drugom krugu izbora sa istorijskom apsolutnom većinom. Izbore je obeležio i dalji pad levičarske opozicije, kao i uspon krajnje desnice, pa su tamne senke bačene na novi parlament.
Na izborima u Grčkoj, nova demokratija (EPP) grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa dobila je 158 mesta u 300-članom parlamentu. Glavna opozicija ostaje levičarska partija Siriza (EU Levica) sa 48 mesta, a slede socijalisti sa 32, komunisti (KKE) sa 20 mesta I nova mala levičarska partija (Plefsi Eleftherias) sa osam mesta.
Nova Zlatna zora
Na desnoj strani političkog spektra, ulazak dve krajnje desničarske grupe stvorio je ono što je novinski sajt Nevs247 opisao kao „monstrumski parlament".
Partija Spartanci je dobila 12 mesta i smatra se kontinuitetom nekadašnje neonacističke partije Zlatna zora, koja je označena kao kriminalna organizacija.
Čovek iza ovoga je Elijas Kasidijaris, bivši vodeći član Zlatne zore koji je bio u zatvoru, ali mu je svih ovih godina bilo dozvoljeno da širi propagandu krajnje desnice na internetu iz zatvora.
Prema presudi grčkog suda, Zlatnoj zori i Elijasu Kasidijarisu nije dozvoljeno da se kandiduju na izborima, a to nisu učinili ni u prvom krugu u maju.
Međutim, u drugom krugu, stotine hiljada plakata širom zemlje informisalo je biračko telo da Kasidijaris podržava stranku osnovanu pre nekoliko nedelja pod nazivom „Spartani".
Šef Spartanaca Vasilis Stiga se čak zahvalio osuđenom Kasidijarisu u svojoj prvoj poruci posle izbora: „Želeo bih da se zahvalim Eliasu Kasidijarisu na podršci. To je gorivo koje nam je dalo podsticaj da dođemo do današnjeg rezultata".
Druga partija koja je podigla obrve bila je „Niki", koja je dobila 10 mesta.
Ona naglašava hrišćanske pravoslavne tradicije, ima oštar stav prema migrantima, protivi se abortusu i promoviše pravoslavlje kao ujedinjujući element balkanskog naroda.
Štaviše, protivila se podršci Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. U izveštajima grčke štampe sugeriše se da dobija finansijsku podršku od parareligijskih organizacija ili čak nekih ruskih biznismena. Zvanična pravoslavna crkva se držala na distanci od stranke.
Treća strana, „Grčko rešenje" (12 mesta), takođe se smatra ultranacionalističkom i pripada evropskim konzervativcima i reformistima (ECR).
Iako umerenije u poređenju sa druga dva, grčko rešenje je prorusko i ima snažnu antimigracioni retoriku.
Manja podrška levici
U međuvremenu, levičarska opoziciona partija Siriza, iako je ostala u glavnoj opoziciji, dobila je znatno manju podršku.
Lider Sirize Aleksis Cipras izjavio je da „kada desnica i krajnja desnica napreduju, demokratske snage moraju da organizuju svoj otpor".
Očekuje se da će stranka uskoro pokrenuti interne procedure, dok analitičari sugerišu da bi Ciprasovo vođstvo moglo biti dovedeno u pitanje.
Međutim, Cipras je rekao da je spreman da odgovara članovima stranke, što je protumačeno kao da nije voljan da se povuče.
Socijalisti (Pasok), još jedna progresivna stranka, zadržali su političke dobitke iz prvog kruga i nisu imali koristi od Sirizinih izbornih gubitaka.
Levičarski časopisi izvestili su da levica i socijalisti sada treba da rade zajedno i izbegavaju dalju fragmentaciju.
Međutim, takav projekat je teško sprovesti, s obzirom na to da Pasok želi da postane glavna opoziciona partija koja će iskoristiti kolaps Sirize.
„Protiv ekstremnog desnog skretanja potreban je progresivni otpor", navodi se u tekstu objavljenom na veb stranici neutralnih vesti In.gr.
Izveštaji antivladine štampe sugerišu da će konzervativni Micotakis sada pokušati da se predstavi kao „liberal u Makronovom stilu" koji predstavlja jedinu garanciju fragmentirane opozicije ekstrema, „toksične levice" i „mračne krajnje desnice".
Drugi procenjuju da bi uspon krajnje desnice potencijalno mogao da izvrši pritisak na vladu da sledi politiku kako bi zadržala krajnju desnicu.
(EURACTIV.rs)