Energetska politika EU je razvijena oko tri cilja: sigurnost snabdevanja, zaštita životne sredine i konkurencija. Ipak, EU nije „uvek osigurala da su ova tri cilja kompatibilna", navodi se u izveštaju francuskog parlamenta
Tržište električne energije EU oštetilo je energetski sistem Francuske, navodi se u zaključku specijalnog istražnog odbora koji je osnovao francuski parlament.
Posle rekordnih 150 sati saslušanja, poslanici su predstavili izveštaj od 376 stranica o „razlozima gubitka suvereniteta i energetske nezavisnosti Francuske" koji identifikuje greške i lekcije koje je trebalo naučiti iz proteklih 30 godina.
„Ne smemo više da prihvatamo evropski okvir koji je u suprotnosti sa vitalnim interesima Francuske", rekao je izvestilac komiteta Antoan Armand, iz centrističke političke partije Renesansa, na čijem čelu je Emanuel Makron.
Postoji „hitna potreba da se reformiše čitav okvir evropske energetske politike", navodi se u izveštaju.
U Francuskoj, nuklearna energija obezbeđuje više od 60% potražnje za električnom energijom po relativno niskoj ceni. Glavni dobavljač je EDF (Electricite de France), javno preduzeće koje je dužno da obezbedi električnu energiju i svojim konkurentima, u skladu sa pravilima konkurencije EU.
Plaćanje visoke cene
Specijalni istražni odbor pratio je „gubitak suvereniteta" Francuske do ranih dana evropske politike liberalizacije energije, koja je razvijena krajem 1990-ih.
Energetska politika EU je razvijena oko tri cilja: sigurnost snabdevanja, zaštita životne sredine i konkurencija.
Ipak, EU nije „uvek osigurala da su ova tri cilja kompatibilna", navodi se u izveštaju.
Na kraju, način na koji je politika vođena na nivou EU naneo je štetu francuskom energetskom sistemu, smatra Arman, koji kaže da ovaj period predstavlja „godine evropske izgradnje koja je bila štetna za francuski energetski model".
Potreba za reformom
Prema izveštaju, rat u Ukrajini je istakao nedostatke u sistemu izgrađenom oko jedinstvenog tržišta električne energije koje ne odražava troškove proizvodnje električne energije i ne obezbeđuje dekarbonizovanu sigurnost snabdevanja.
Tržište električne energije, stoga, treba da se reformiše „u roku od godinu dana", tvrdi Armand.
Koraci ka reformi se već preduzimaju: Evropska komisija je 14. marta objavila svoj predlog za reformu tržišta električne energije u EU.
„Pritisak ide u pravom smeru [...] ali đavo je u detaljima. Dakle, moramo da idemo dalje", rekao je Armand, koji je predložio da se odvoje cene gasa i struje.
Specifičnosti zemlje
Cilj Francuske sa reformom tržišta električne energije u EU je jasan, tvrdi Armand: omogućiti nacionalnim energetskim sistemima koji su već dekarbonizovani da „napreduju".
Da bi imala pozitivne, dugotrajne efekte, reforma tržišta električne energije u EU mora na pravi način uzeti u obzir specifične zahteve Francuske koji se sastoje od „skoro samodovoljnosti električnom energijom [...] putem nuklearne i hidroelektrične energije", dodaje se u izveštaju.
Zaista, zemlje članice EU su slobodne da izaberu sopstveni energetski sistem prema principu „tehnološke neutralnosti" EU i članu 194 sporazuma EU, koji propisuje da odluke EU o energetskoj politici „neće uticati na pravo države članice da odredi [...] njegov izbor između različitih izvora energije" pod uslovom da se ostvare zajednički evropski ciljevi.
Prema mišljenju autora izveštaja, koncesije za hidroelektrane bi stoga trebalo da budu u rukama javne uprave, a prednosti nuklearne energije treba da budu prepoznate.
Francuski nuklearni pritisak
Izveštaj takođe pozdravlja napore francuske vlade tokom proteklih meseci da osigura da nuklearna energija bude u potpunosti uzeta u obzir u okviru Evropskog zelenog dogovora.
„Prošlo je mnogo vremena otkako smo se usudili da kažemo stvari tako jasno", rekao je Armand za EURACTIV France nekoliko dana pre nego što je izveštaj predstavljen.
Prema njegovim rečima, „nuklearna alijansa" koju promovišu Francuska i desetak zemalja članica trebalo bi da se razvija.
Istovremeno, Armand poziva na jačanje „industrijske, tehničke i naučne saradnje [...] u duhu Ugovora o Euratomu".
Ugovor o Euratomu, potpisan 1957. godine, ima za cilj da promoviše istraživanje i obezbedi korišćenje nuklearne energije u Evropi. Međutim, u izveštaju se navodi da ciljevi sporazuma, iako još uvek važe, „ne odgovaraju razmerama evropskog projekta ili hitnosti dekarbonizacije".
Manjak pažnje
Prema rečima Rafaela Šelenbergera, predsednika komiteta koji vodi istragu, postoji opšti „nedostatak svesti u Evropi o potrebi da se uzmu u obzir resursi za proizvodnju električne energije".
EU, stoga, mora da se „zainteresuje za koordinaciju sredstava za proizvodnju, a ne samo za međusobne veze", čak i ako su one od suštinskog značaja za energetski suverenitet zemalja članica, primetio je Šelenberger.
Godine 2006. 430 električnih interkonekcija EU, koje omogućavaju distribuciju električne energije širom EU, pomogle su u sprečavanju nestanka struje u celoj Evropi, a takođe su pomogle da se ublaži pritisak na francuske nuklearne elektrane prošle godine.
Interkonekcije „ostaju najefikasniji doprinos sigurnosti snabdevanja i integraciji isprekidanosti obnovljivih izvora energije", dodao je generalni direktor Nacionalne agencije za upravljanje radioaktivnim otpadom Pjer-Mari Abadi, pred istražnim odborom.
Reindustrijalizacija EU je takođe neophodna da bi se osiguralo da nam „naš energetski sistem ne diktiraju spoljni akteri", rekao je Šelenberger na početku konferencije za novinare.
Zbog toga, u izveštaju je naglašena potreba za oživljavanjem obnovljivih i nuklearnih sektora u Evropi, ali i sektora rudarstva, čime nastoji da se pozabavi predlog EU o Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), predstavljen 16. marta.
Parlamentarni izveštaj je stoga takođe deo „zamaha bez presedana u istoriji EU", pošto se preispituje njena energetska i industrijska strategija, rekao je Armand za EURACTIV.
Iako je kritika možda teško razumljiva u Briselu, „zdravo je što imamo debatu o ovoj temi u Francuskoj", dodao je Armand.
(EURACTIV.rs)