Nemačka partija slobodnog tržišta predložila je rešavanje problema ugljenika u drumskom saobraćaju povećanjem cene benzina i dizela kroz nacionalne cene ugljenika i vraćanjem novca građanima direktnim plaćanjem po glavi stanovnika.
Kako su emisije iz saobraćaja u Nemačkoj do danas jedva pale, raste pritisak da vladine intervencije obezbede usklađivanje sa klimatskim ciljevima, kao što je kontroverzna zabrana prodaje novih vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koju je predložila EU od 2035.
Protržišna stranka FDP, koja se protivi toj meri, iznela je sopstveni predlog za rešavanje problema emisija iz saobraćaja. FDP, deo nemačke tropartijske vladajuće koalicije, želi da koristi nacionalnu šemu za trgovinu emisijama za zgrade i drumski transport od 2024. godine, dok sličan evropski sistem ne stupi na snagu 2027. godine.
„Ako imamo najveći zadatak, potreban nam je i najefikasniji instrument", rekao je Johanes Vogel, zamenik šefa FDP, misleći na trgovinu emisijama sa čvrstim ograničenjem ugljenika.
U praksi, predlog bi predviđao da postojeća cena ugljenika za zgrade i drumski transport, trenutno fiksirana na 30 evra po toni CO2, što je jednako 8,4 centa po litru benzina i 9,5 centi po litru dizela, prema nemačkom automobilskom klubu ADAC, određuju tržišne snage od 2024.
Prema ekspertima, cene benzina i dizela će verovatno odmah porasti ako se predlog primeni, zbog postojećeg jaza u smanjenju emisija u transportnom i u građevinskom sektoru.
Kristijan Flaksland, profesor održivosti na berlinskoj školi Herti, rekao je za EURACTIV da je „prilično teško reći" koliko bi cene bile visoke.
U zavisnosti od faktora kao što su dodatne mere politike, „očekivao bih, sve u svemu, da će cene lako ići između 100 i 200 evra, vrlo brzo", dodao je on.
Koristeći ADAC kalkulaciju, cena ugljenika od 100 evra bila bi doplata od 28 centi po litru benzina i 31 cent po litru dizela.
Iz perspektive ekoloških nevladinih organizacija, iako su veće cene ugljenika dobrodošle, predlog FDP se ne bavi dovoljno mogućim društvenim posledicama.
„Odbijamo predlog FDP jer bi slobodno određivanje cena dovelo do nepredvidivih i verovatno veoma visokih cena", rekla je za EURACTIV An Glaser iz NVO Germanvatch.
„Niko nam ne može reći ne, ne brinite, neće preći 150 evra ili tako nešto", rekla je ona.
„To znači da je rizik izuzetno visok da cene postanu toliko visoke da je to društveno neprihvatljivo. Sa naše tačke gledišta, definitivno bi nam bio potreban plafon cena, idealno koridor cena sa minimalnom i maksimalnom cenom", rekla je ona
Vraćanje prihoda kroz „klimatski bonus" po glavi stanovnika
Da bi kompenzovao povećane cene, FDP podržava ideju da svi građani Nemačke treba da dobiju godišnji „klimatski bonus", jednokratnu isplatu koja bi preraspodelila sve prihode od šeme cena ugljenika.
Važno je „uvek povezati trgovinu emisijama sa socijalnom nadoknadom kroz klimatski bonus dogovoren u koalicionom sporazumu", rekao je Keler za EURACTIV.
Kao posledica toga, građani sa nižim ugljeničnim otiskom bi dobili više novca nego što moraju dodatno da plate, dok bi oni sa visokim emisijama ugljenika platili više nego što bi dobili.
Kako istraživanja pokazuju, građanima sa nižim prihodima bi, u proseku, bilo bolje nakon uvođenja ovakve šeme, ali se pojavljuju ogromne razlike između ljudi sa različitim tipovima sistema grejanja, životnim aranžmanima, načinom putovanja na posao i udaljenostima.
Za istraživača Flakslanda, predlog pokreće hitno potrebnu debatu o merama cena ugljenika.
„Mislim da je veliko pitanje sa predlogom FDP-a da li su političari i stanovništvo spremni da izdrže takav šok cena CO2, što se tiče preraspodele, i razumevanja zašto se to uopšte radi", rekao je Flaksland.
Cenovna granica od 45 evra za evropsku cenu ugljenika je neizvesna
ETS2, dogovoren između institucija EU prošlog decembra kao deo većeg dogovora o budućnosti šeme cena ugljenika u EU, ima za cilj da ograniči cene ugljenika za goriva za grejanje i transport na 45 evra, ali to nikako nije garantovano, rekao je Flaksland.
„To je jedan od problema u komunikaciji. Zapravo, nijedan model ne očekuje cene od 45 evra tamo, verovatnije imamo 100 do 300 evra," rekao je on.
Dok sporazum postignut između institucija EU predviđa meru smanjenja cena ako se prekorači cena ugljenika od 45 evra, to ne može nužno da garantuje da cene neće dalje rasti, rekao je Flaksland.
U zavisnosti od dodatnih mera i tehnološkog razvoja, niže cene bi teoretski bile moguće, ali bi kreatori politike trebalo da se pripreme i za scenarije viših cena, naglasio je on.
Kako bi se pripremile za početak ETS2, rekao je on, zemlje EU bi trebalo hitno da uvedu mere za kompenzaciju ugroženih građana zbog povećanja cena ugljenika.
(EURACTIV.rs)