Evropske i američke naftne kompanije ostvarile su rekordnu dobit od ukupno više od 260 milijardi evra od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prema nevladinoj organizaciji Global Witness.
Pet najvećih zapadnih naftnih i gasnih kompanija – Shell, BP, Chevron, ExxonMobil and TotalEnergies – ostvarile su profitod više od 281 milijardu dolara (261 milijardu evra) otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, navodi se u izveštaju koji je Global Witness objavio u ponedeljak (19. februara).
Počevši od pandemije COVID-19, veleprodajne cene energetika su značajno porasle zbog sukoba u Ukrajini.
Ekonomske sankcije uvedene Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu i odluka Moskve da zaustavi uvoz gasa u određene zemlje u znak odmazde podigle su cenu gasa u Evropi, što je izazvalo svetsku energetsku krizu.
Kao rezultat toga, američke i evropske naftne i gasne kompanije zabeležile su porast profita.
Suočen sa ovim rekordnim profitom, američki predsednik Džo Bajden optužio je naftne kompanije da "profitiraju od rata", kao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji je osudio činjenicu da te kompanije "drže čovečanstvo za grlo".
Patrik Galej, viši istražitelj fosilnih goriva u Global Witness-u, rekao je da su "bez obzira na to šta se dešava na linijama fronta, giganti u poslu sa fosilnim gorivima su glavni pobednici rata u Ukrajini".
"Oni su prikupili neizmerno bogatstvo na temeljima smrti, razaranja i rastuće cene energije".
Britanske kompanije Shell i BP ostvarile su profit od 75 milijardi funti, suma koja bi mogla da pokrije sve račune za struju britanskih domaćinstava za 17 meseci, navodi Global Witness.
Shell je, osim što je poništio svoju odluku da smanji proizvodnju nafte u narednoj deceniji, odlučio da otpusti 200 ljudi iz svog zelenog odeljenja.
Rekordni profit je takođe omogućio naftnim kompanijama da ojačaju svoju poziciju kupovinom manjih igrača u sektoru nafte i gasa, pri čemu je Chevron kupio Hess Corporation za 53 milijarde dolara, a ExxonMobil kupio Pioneer za 60 milijardi dolara.
Sve ove kompanije zajedno emituju više ugljenika svake godine nego Brazil, Australija i Španija zajedno, istakao je Global Witness.
Pet gigantskih proizvođača fosilnih goriva isplatilo je svojim akcionarima neviđenih 111 milijardi dolara 2023. Ovaj iznos je ekvivalentan oko 158 puta više od onoga što je obećano zemljama ranjivim na klimatske promene na COP28.
Francuski naftni gigant TotalEnergies isplatio je 15 milijardi evra akcionarima, suma koja je mogla više nego da pokrije deset milijardi evra koje je francuska vlada isplatila za pokrivanje štete izazvane olujama i sušama 2022.
"Naftne kompanije sada troše svoju dobit na poklone investitorima i sve veću proizvodnju nafte i gasa, što Evropi nije potrebno i klima ne može da podnese", rekao je Galej.
Oporezivanje fosilnih goriva
Sebastijan Mang, iz londonske Fondacije za novu ekonomiju, rekao je da su zapanjujući profiti koje su prikupile velike naftne kompanije eklatantan primer lošeg ekonomskog sistema koji favorizuje gigante fosilnih goriva u odnosu na obične ljude.
"Krajnje je vreme da se značajno povećaju porezi na profit kompanija kao što su Shell, Total i BP, zabrane novi projekti nafte i gasa na globalnom nivou i ubrzaju javne zelene investicije", rekao je Mang za Euractiv. "Ako želimo da prevaziđemo klimatsku krizu, naš ekonomski sistem mora dati prioritet održivosti nad pohlepom".
Evropska komisija je predložila reviziju Direktive o oporezivanju energije iz 2003. kako bi se osiguralo da se energija sa niskim sadržajem ugljenika oporezuje po nižoj stopi od fosilnih goriva.
Ali pošto je oporezivanje isključiva nadležnost država članica EU, svaka od njih ima pravo veta i predlog je ostao zaglavljen.
Tieri Bros, profesor na Univerzitetu Sciences Po u Parizu, rekao je za Euractiv da se ekstra profit energetskih kompanija uglavnom vraća akcionarima koji imaju mogućnost da ih ulože u zelenije kompanije ako žele.
"Tako funkcioniše kapitalizam: akcionari imaju pravo da glasaju svojim dolarima", rekao je on.
Prema Brosu, efikasniji način da se promeni ponašanje naftnih kompanija je stroža primena politike cena ugljenika.
"Sve one kompanije koje su ostvarile enormne profite trebalo bi da plate sve svoje emisije u EU i UK", rekao je Bros, insistirajući da rafinerijama nafte ne smeju da se dodeljuju dozvole za emisiju CO2.
"Ovo je nemoralno i protiv klime", rekao je Bros, dodajući da naftnim kompanijama "ne bi trebalo davati nikakve subvencije u bilo kom obliku za bilo koji zeleni program jer su dovoljno bogate".
(JA/EURACTIV.rs)