U retkim slučajevima jedinstva, ekološke organizacije i naftne kompanije upozorile su da su ciljevi EU za zelena mlazna goriva u opasnosti da budu promašeni jer se ulaganja u proizvodnju sintetičkih goriva za sada ne ostvaruju.
Kao deo svog ključnog paketa za klimu "Fit for 55", EU je prošle godine usvojila "ReFuelEU aviation", zakon koji ima za cilj smanjenje klimatskog uticaja avio-saobraćaja.
Nova regulativa postavlja kvote za upotrebu takozvanog održivog avio-goriva (SAF), čiji će se sve veći udeo mešati u kerozin koji se koristi na aerodromima EU.
Zakon će stupiti na snagu 2025. godine, kada će dva odsto goriva biti iz održivih izvora, rastući na 20 odsto do 2035. i dostižući 70 odsto do 2050. godine.
Među zelenim gorivima su goriva na bazi korišćenog ulja za prženje, poput masnoće koja se prikuplja nakon upotrebe i prerađuje. Dobijena tečnost smatra se "naprednim" biogorivom, koje ispunjava uslove za postizanje ciljeva EU za održiva avio-goriva.
Kako su takvi otpadni materijali ograničeni, ciljevi uključuju i takozvana e-goriva - sintetička goriva proizvedena od vodonika, koja se dugoročno očekuju u većem obimu.
Međutim, kako je upozorila nevladina organizacija Transport & Environment (T&E) u izveštaju objavljenom u sredu (24. januara), investicije u proizvodnju e-goriva još uvek se ne ostvaruju.
Iako postoje planovi za 25 industrijskih postrojenja za proizvodnju e-kerozina unutar EU, Islanda i Norveške, "nijedan od glavnih projekata još uvek nije dostigao konačnu investicionu odluku", navodi T&E.
"Put je još dug pre nego što zaista vidimo e-kerozin u našim avionima", rekla je Kamil Mutrelje, stručnjak za zelena avio-goriva u T&E.
"Moramo se prebaciti sa papira na realnosz i obezbediti da se projekti za e-kerozin zaista ostvare, ili će zakon biti samo prazne reči", dodala je.
Dodatne subvencije su potrebne
U međuvremenu, predstavnici naftnih kompanija upozorili su da, iako EU postavlja obavezne ciljeve za uvođenje e-kerozina, investicije u nove proizvodne pogone predstavljaju preveliki rizik za mnoge banke bez dodatnih subvencija.
"Nismo na nivou tehnološke spremnosti gde to možemo implementirati u velikoj industrijskoj meri", rekao je Nils Anspač, potpredsednik za biogoriva i niskougljenična goriva u BP Europe, na konferenciji industrije u ponedeljak (22. januara) u Berlinu.
"I naravno, ako ste banka koja želi da obezbedi kapital, i onda razgovarate sa različitim stručnjacima koji kažu da su osnovni elementi ove tehnologije još uvek nedostupni u industrijskoj meri i niko ne zna kada će ova tehnologija biti dostupna u industrijskoj meri, onda je teško to učiniti ako ne dobijete nikakvu državnu podršku", dodao je.
Anspač je rekao da su potrebne dodatne subvencije "da bi se zatvorila ta praznina".
Reagujući na Anspačove primedbe, Ralf Uve Ditrh, inženjer u Nemačkom centru za vazduhoplovstvo (DLR), rekao je da "tehnologija postoji decenijama", nazivajući reči da tehnologija neće biti spremna za povećanje proizvodnje "čistom političkom izjavom".
"Izjava da to nije bankabilno je tačna jedino jer su kvote preniske", rekao je aludirajući na nemački cilj od dva odsto sintetičkog kerozina do 2030. godine, što se prevodi u 200.000 tona.
"Nijedna banka nije zainteresovana za tih 200.000 tona [e-kerozina]. To je sitniš", rekao je Ditrih.
Zbog viših troškova e-kerozina, EU je naložila samo 1,2 odsto učešća u takvim sintetičkim gorivima do 2030. godine, što se prevodi u 600.000 tona, što čini verovatnim da će većina kvote za zeleno gorivo biti ispunjena jeftinijim opcijama, poput naprednih biogoriva na bazi korišćenog ulja za prženje.
"To je takođe pitanje tržišnih rizika. Jer vam nije potrebna samo potražnja, koju možete dobiti kvotama, već i cena investicije. I problem je što kvota ne generiše cenu", rekao je Kristian Kuhen iz en2x, udruženja koje predstavlja naftne gigante u Nemačkoj.
Nemački rezovi u budžetu utiču na finansiranje
Situacija bi mogla postati gora zbog nemačke budžetske krize, zbog koje je vlada odrezala 45 milijardi evra iz klimatskog fonda nakon odluke ustavnog suda zemlje.
"Odluka Saveznog ustavnog suda i rezultirajući rezovi nažalost takođe utiču na ovaj paket mera [za povećanje proizvodnje obnovljivih goriva]", rekao je Hartmut Hopner, državni sekretar u nemačkom ministarstvu saobraćaja, na konferenciji.
Nacrt dodatnog budžeta koji je predložila vlada rezultirao bi smanjenjem finansiranja od 74 miliona evra samo u 2024. godini, sa još ozbiljnijim rezovima verovatnim u narednim godinama, prema udruženju industrije UNITI.
Preostala sredstva iznosila bi 117 miliona evra za proizvodne lokacije obnovljivih goriva, kao i 130 miliona evra posebno za istraživanje i razvoj e-goriva za avijaciju i pomorski sektor, rekao je Hopner.
"Uprkos teškoj budžetskoj situaciji, želimo da sarađujemo sa industrijom i biznisom kako bismo unapredili istraživanje i proizvodnju goriva na bazi električne energije", rekao je Hopner.
Džejn Amilhat, šefica jedinice za prelazak na čiste transportne tehnologije u Odeljenju Evropske komisije za istraživanje i inovacije, upozorila je da bi nemačka odluka mogla imati posledice za celokupni blok.
"Što se tiče iznosa koji je smanjen u Nemačkoj, to je svakako problem za Evropu", rekla je na konferenciji.
(JA/EURACTIV.rs)