Procurio je dokument o reformi tržišta struje kojim Evropska komisija daje predloge rešenja za visoke cene, ali i smanjenje potražnje i potrošnje.
Procurio je dokument koji otkriva planove za reformu tržišta struje u EU. Evropska komisija se priprema da sledeće nedelje predloži reformu pravila tržišta električne energije EU, sa ciljem da uvede više stabilnosti kroz veću upotrebu dugoročnih ugovora i obnovljeni fokus na mere smanjenja potražnje, navodi se u nacrtu procurelog dokumenta u koji je EURACTIV imao uvid.
Promene dolaze kao odgovor na energetsku krizu koja je "pokazala koliko su potrošači i industrije izloženi i naš nedostatak otpornosti na skokove cena energije", navodi se u nacrtu predloga, koji bi trebalo da bude podnet 16. marta.
Cene električne energije u EU su naglo porasle od sredine 2021. godine, što je dovelo do poziva EU da ublaži teret potrošačima i obezbede dovoljni podsticaji za ulaganja u jeftine obnovljive izvore energije, poput vetra i sunca.
"Dok jedinstveno tržište EU donosi ogromne dobitke i rast širom Evrope, nedavna energetska kriza je istakla da kratkoročni fokus energetskog tržišta može odvratiti pažnju od širih, dugoročnijih ciljeva", piše u dokumentu koji je procurio a koji se poziva na cilj EU da smanji emisije na nulu do 2050.
"Odraz kratkoročnih cena u računima potrošača doveo je do cenovnih šokova gde su se računi za energiju mnogih potrošača utrostručili ili učetvorostručili, čak i kada su troškovi energije vetra i sunca opadali", dodaje se.
Reforma Evropske komisije predlaže dopunjavanje kratkoročnih tržišta "većom ulogom dugoročnih instrumenata", uključujući ugovore sa fiksnim cenama za potrošače i lakša ulaganja u čistu tehnologiju.
Španija i Francuska tražile radikalnu reviziju
Predlog se udaljava od zahteva zemalja EU kao što su Španija i Francuska, koje su prvobitno tražile radikalnu reviziju kako bi se cene električne energije odvojile od veleprodajnog tržišta gasa.
Dok se gas koristi za proizvodnju energije u zemljama poput Nemačke i Belgije, to nije slučaj u Španiji i Francuskoj, koje većinu svoje električne energije proizvode iz obnovljivih izvora ili nuklearne energije.
To znači da je maloprodajna cena električne energije u tim zemljama osetljiva na varijacije u cenama gasa, iako one možda ne koriste gas za proizvodnju električne energije.
"Ubeđeni smo da bi ovaj efekat mogao da bude prilagodljiv ako bi funkcionisanje tržišta bilo drugačije", rekao je zvaničnik španske vlade.
"Tržište električne energije je dizajnirano tako da je efikasno kada tehnologije proizvodnje električne energije koje se koriste imaju veoma slične cene. Kada to nije slučaj, loše funkcioniše", rekao je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman za EURACTIV.
Umesto radikalne revizije koju su pokrenule Francuska i Španija, dokument koji je procurio je bliži onome na šta je industrija tražila - fokusiraniji pristup usmeren na dugoročne ugovore.
"Komisija je poslušala dugogodišnju preporuku industrije o dugoročnim signalima i za investitore, i za kupce, kako bi mogli da izaberu svoju izloženost ekstremnoj nepredvidivosti cena", rekao je Kristijan Rubi, generalni sekretar grupe "Eurelectric" iz industrije električne. Ključni cilj reforme je jačanje industrijske konkurentnosti EU, kako podsticanjem više ulaganja u obnovljive izvore energije, tako i održavanjem niskih cena za industriju EU, koja se suočava sa globalnom konkurencijom mesta sa jeftinijom energijom, poput SAD.
Podrška za proizvodnju električne energije uključuje "šeme direktne podrške cenama" za nove investicije u proizvodnju električne energije u obliku dvosmernih ugovora za razliku (CfD) za projekte vetra, sunca, geotermalne, hidroenergije i nuklearne energije.
Takvi ugovori su potpisani od strane države i nude garantovani nivo prihoda proizvođačima energije, obezbeđujući da investiraju u nove proizvodne kapacitete čak i kada su veleprodajne cene električne energije niske. Kada su cene visoke, višak prihoda se distribuira krajnjim kupcima električne energije na osnovu njihovog udela u ukupnoj potrošnji.
Pored CfD-a, Evropska komisija razmatra i jačanje drugih dugoročnih ugovora, kao što su ugovori o kupovini električne energije (PPA) koji se sklapaju između privatnih proizvođača i kupaca električne energije. Prema predlogu, zemlje EU bi morale da uspostave instrumente za smanjenje finansijskih rizika PPA.
Očekuje se da će dugoročni ugovori kao što su PPA i CfD "pojačati konkurentnost industrije EU koja se suočava sa preterano nestabilnim cenama", navodi se u nacrtu.
Dugoročna stabilnost prihoda koju obezbeđuju CfD-ovi je dragocena, posebno za tehnologije poput vetra na moru i nuklearne energije koje zahtevaju značajne kapitalne izdatke i uključuju niske operativne troškove, navode iz poljske elektroprivrede PGE.
Međutim, treba ga zadržati samo kao dobrovoljnu opciju za proizvođače i kao alternativu tržišnim prihodima. "Proizvođače treba podsticati, ali ne i prisiljavati da koriste ovu opciju", kaže PGE.
Francuska takođe razmatra CfD da bi obezbedila stabilne prihode za svoju postojeću flotu nuklearnih elektrana.
"Smatramo da je mogućnost stavljanja postojećih instalacija pod ugovore za razliku mogućnost koja bi trebalo da bude otvorena za zemlje članice", rekao je izvor iz kabineta Anjes Panije-Runaše, francuske ministarke za energetsku tranziciju.
Veliki nedostatak ugovora
Međutim, CfD-ovi imaju jedan veliki nedostatak - oslanjaju se na to da će vlade platiti račun kada su cene električne energije niske. Zbog toga je potrebno da ih odobri EK, koja sprovodi pravila o državnoj pomoći unutar bloka od 27 zemalja.
"Postoji pitanje koliko države zapravo imaju sposobnosti da obezbede značajne fiskalne resurse za elektroenergetski sistem za nešto poput ugovora o kupovini električne energije i ugovora za razliku", rekao je Georg Zahman iz Brigelovog ekonomskog istraživačkog centra.
"Govorimo o velikom novcu jer te investicije u energiju iznose nešto od 80 milijardi evra godišnje", rekao je on za EURACTIV.
I dok je dobro što Evropska komisija ukazuje na najbolju praksu u dugoročnim ugovorima, njihov dizajn je ključan i trebalo bi da ima više uputstava Komisije o tome, rekao je Bram Klejes, stručnjak za tržište električne energije u Projektu regulatorne pomoći (RAP).
Drugi deo reforme iz dokumenta koji je procurio odnosi se na domaćinstva i mala i srednja preduzeća (MSP). Podstiče njihovu sposobnost da budu aktivni igrači na tržištu električne energije omogućavanjem podele energije unutar zajednica i povećanjem pristupa dugoročnijim, stabilnijim ugovorima.
"Aktivni kupci će imati pravo da dele obnovljivu energiju između sebe na osnovu privatnih ugovora ili preko pravnog lica i do 100 megavata ukupne instalisane snage", navodi se u nacrtu dokumenta koji je procurio.
Ovo će povećati pristup lokalnoj potrošnji solarne električne energije uz podršku mreže, navodi industrijska organizacija "SolarPower Europe".
"To znači da zajednice u naselju mogu da imaju zajedničku korist od svojih solarnih krovova", rekla je Naomi Ševilard, šefica regulatornih poslova u "SPE".
Potrošači će takođe imati pravo na ugovore sa fiksnom cenom uz dinamičke ugovore, kao i bolje informisanje.
Ovo će im omogućiti da biraju između dugoročnih, stabilnih cena ili prilagođavanja svoje potrošnje kako bi iskoristili prednosti rasta i pada cena električne energije - na primer, punjenjem električnih vozila preko noći.
Nacrt takođe uvodi mere za obezbeđivanje pristupačne energije u vremenima krize, na primer kada su veleprodajne cene znatno iznad petogodišnjeg proseka ili kada dođe do naglog povećanja maloprodajnih cena.
U ovim slučajevima, zemlje EU mogu "primeniti javne intervencije u određivanju cena za snabdevanje električnom energijom" za MSP, ograničene na 80% njihove najveće godišnje potrošnje kao podsticaj za smanjenje potražnje.
Zemlje EU takođe mogu da postave cenu električne energije u domaćinstvima nižu od one po kojoj se ona obezbeđuje sve dok je 80% srednje potrošnje domaćinstava, da bi se podstaklo smanjenje potražnje.
"Kriza je pokazala koliko je važno imati dobro osmišljene mehanizme zaštite potrošača, posebno za ugrožene potrošače", rekao je Klejes.
Ali iako je pozdravio neke mere za zaštitu potrošača, dodao je da Evropa treba da učini više kako bi im omogućila da učestvuju u vrednosti fleksibilnosti i obnovljivih izvora energije.
Da bi "ukrotila" prekomernu nestabilnost cena, Evropska komisija predlaže na izgradnju veće fleksibilnosti na tržištu električne energije, podržavajući mere na strani potražnje koje smanjuju "pikove", ili nagle skokove potrošnje električne energije.
"Što je sistem fleksibilniji, cene mogu da budu stabilnije i sistem može da integriše više obnovljive energije", navodi se u dokumentu koji je procurio.
Zemlje EU tako bi morale da definišu indikativni nacionalni cilj za odgovor na potražnju i skladištenje u svojim ažuriranim nacionalnim energetskim i klimatskim planovima.
Na nivou mreže, od operatera sistema će se očekivati da pomognu u integraciji obnovljivih izvora energije povećanjem transparentnosti oko dostupnosti kapaciteta za povezivanje na mrežu, kako bi pomogli u odabiru lokacija novih projekata.
Ovo je bio problem u zemljama poput Poljske, gde je 30 gigavata uglavnom obnovljive energije ne može da uđe u mrežu jer dozvola nije odobrena.
Nacrt takođe predlaže mere koje se mogu uvesti za smanjenje potražnje u satima najviše potrošnje, kada se aktiviraju najskuplje elektrane - obično one na gas.
Prema nacrtu predloga, operaterima prenosnog sistema biće omogućeno da nabavljaju takozvane proizvode za "skidanje vrha" kako bi pozvali na smanjenje potražnje za električnom energijom u satima najviše potrošnje.
Smanjenje potražnje u ovim vremenima ograničilo bi korišćenje najskuplje električne energije i doprinelo boljoj integraciji obnovljivih izvora energije u sistem, piše u nacrtu dokumenta koji je procurio.
Reforma će biti predložena 16. marta, a zatim će biti predata Evropskom parlamentu i zemljama EU na odobrenje.
(EURACTIV.rs)