Skoro svaki drugi građanin Nemačke i Francuske je ili negativan prema obnovljivim izvorima energije ili nema mišljenje o njima, pokazalo je nedavno istraživanje sprovedeno u 26 evropskih zemalja.
Prema studiji koju je sproveo istraživački institut Norstat u Danskoj, samo 66% od ukupnog broja ispitanih imalo je pozitivan stav o tranziciji zelene energije.
Francuska i Nemačka, dve najmnogoljudnije zemlje EU, najskeptičnije su po pitanju obnovljivih izvora energije, sa samo 54% odnosno 57% koji pokazuju pozitivne stavove.
S druge strane, male zemlje kao što su Hrvatska, Danska i Portugal su mnogo više entuzijastični za obnovljive izvore energije, sa 80%, 78% i 75% građana koji podržavaju tranziciju zelene energije.
Istraživanje je sprovedeno među 26.000 Evropljana starosti između 18 i 65 godina na osnovu najmanje 1.000 nacionalno reprezentativnih intervjua u svakoj zemlji.
„Zabrinjava činjenica da se najjači otpor tranziciji zelene energije primećuje u najmnogoljudnijim evropskim zemljama", rekao je Jesper Hjulmand, izvršni direktor Andela, danske kompanije za energetiku i mrežu koja je naručila istraživanje.
„Evropa mora uspostaviti stabilnost i osigurati bezbedno snabdevanje energijom", dodao je on, pozivajući se na poslednje godine kada su ljudi bili izloženi visokim računima za energiju, a da su ostali u velikoj meri zavisni od fosilnih goriva.
Skepticizam za energiju vetra u Francuskoj i Nemačkoj
U Francuskoj, istraživanje ilustruje duboko ukorenjeni skepticizam u vezi sa projektima energije vetra, koji se često suočavaju sa protivljenjem lokalnog stanovništva.
Samo 42 odsto Francuza ima pozitivno mišljenje o vetroparkovima u svojoj zemlji, a ti rezultati su jedni od najnižih među zemljama EU.
Ovo pitanje je postalo politički argument za krajnje desničarsku stranku Rasemblement National (RN), koja je obećala da će „zaustaviti svu novu izgradnju vetroturbina" i pokrenuti „veliki projekat njihovog demontiranja" uoči prošlogodišnjih predsedničkih izbora.
U Nemačkoj je Bavarska najstroža kada je reč o vetru na kopnu, sa takozvanim pravilom 10H koje propisuje da minimalno rastojanje između turbine i najbližeg naselja mora biti 10 puta veće od visine turbine.
Bavarska je ove godine postavila samo šest novih vetroturbina, u poređenju sa 14 u susednom Baden-Virtembergu, što je upola manje. I iako je pravilo 10H bilo donekle opušteno prošle godine, ono je i dalje na snazi.
I ovde se uspon nemačke krajnje desničarske stranke AfD poklapa sa odbacivanjem ekološke politike koju sprovodi vladina koalicija koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni (Grune) i liberalne Slobodne demokrate (FDP).
„AfD sumnja u fundamentalna naučna otkrića o klimatskim promenama koje je prouzrokovao čovek i smatra da su odgovarajuće mere zaštite klime nepotrebne", primećuje Kristof Rihter iz Instituta za demokratiju i civilno društvo.
Klimatska politika AfD-a je jednostavna: na fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji, ne energiji vetra, rekao je on za Dojče vele.
Izazov prihvatljivosti
Ne radi se samo o turbinama na vetar. Skepticizam u Francuskoj je takođe rasprostranjen kada je reč o solarnoj energiji.
Prema istraživanju, Francuzi su najmanje pozitivni u Evropi prema solarnim parkovima u sopstvenoj zemlji, sa 57% negativnih stavova, uporedo sa Holanđanima.
Za razliku od velikih zemalja članica EU, manje zemlje imaju tendenciju da vide obnovljive izvore energije kao priliku da steknu autonomiju i odmaknu se od zavisnosti od fosilnih goriva.
Danska je dobar primer, sa 79% stanovništva za zelenu energiju. Nešto više od polovine Danaca je za život u blizini vetroturbina, iako imaju najkraću dozvoljenu udaljenost (do 1 km) između vetroparka i svojih domova u Evropi.
„Zadovoljstvo mi je da primetim entuzijazam za zelenu tranziciju među Dancima, a ovaj trend je primetan u nekoliko drugih zemalja. Ovo uglavnom pripisujem zajedničkim naporima političara, preduzeća i građana", rekao je Anfdelov Hjulmand.
„Ključno je da zajedno istražimo kako da budemo susedi koji podržavaju zelenu tranziciju u budućnosti", kaže Hjulmand.
Još jedan aspekt koji je pokrenula studija je da podrška obnovljivoj energiji ne varira značajno između starosnih grupa.
„Mlađa generacija ima tendenciju da jasnije izrazi svoju podršku lokalnim projektima obnovljive energije, dok starije generacije, koje su takođe za takve inicijative, često ćute, dozvoljavajući skepticima da dominiraju debatom", rekao je Rike Triker, portparol Andel.
Kao rezultat toga, javna debata možda neće tačno odražavati širi spektar javnog mnjenja.
„Da bi se postigla nijansiranija diskusija, neophodno je uključiti i pojačati glasove tihe većine pristalica", rekao je Triker za Euractiv.
(M.A./EURACTIV.rs)