Broj automobila u Srbiji koji koriste dizel nastavlja da raste, ali dobra je vest da raste i broj vozila koja koriste alternativna goriva.
U 2022. godini bilo je 5,5 odsto više vozila koja se kreću na dizel nego godinu dana ranije, a u odnosu na 2017. godinu, to je čak 56 odsto više, što je pre svega posledica uvoza polovnih automobila na dizel.
Sa druge strane, raste i broj vozila koja koriste alternativna goriva – komprimovani prirodni gas KPG, koji je ekološki mnogo čistije gorivo, pa je od 2.000 u 2017. godini njihov broj porastao prošle godine na 14.400.
Ipak, u toj strukturi je i dalje najmanje putničkih vozila, već su ulavnom u pitanju teška teretna vozila, istakao je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije UNKS, na panelu "Upotreba gasa kao motornog goriva", koji je "Energija Balkana" organizovala u okviru gasnog foruma Jugoistočne Evrope 2023, piše Politika.
Kako je je istakao Mićović, izmenom Zakona o planiranju i izgradnji ove godine uvedena i obaveza da na svim rezidencijalnim ili poslovnim objektima koji se grade mora da postoji određen broj punjača za električne automobile. Isto se odnosi i na sve benzinske stanice koje se nalaze na putevima prvog A reda.
"Kod nas je 2011. godine benzin bio sa najvećom akcizom, a tečni naftni gas TNG sa najmanjom. Za pet godina ta slika se drastično promenila. Dizel je po visini akcize pretekao benzin, a TNG se potpuno približio svima njima. Zbog toga imamo i promenu u strukturi ukupne potrošnje goriva u Srbiji. Dizel sa 77 odsto procenata u 2020. godini raste na 79,1 u 2022. godini, što govori da je došlo krajnje vreme da se u politiku akciznog oporezivanja uključe osim Ministarstva finansija i ministarstva za zaštitu životne sredine, energetiku, saobraćaj... kako bi se povelo više računa o ekologiji i zagađenju", smatra Mićović.
Akcize na prirodni gas
Mićović podseća i da se od 1. januara 2025. godine uvode akcize na sav prirodni gas, te da postoje tri grupe potrošača – industrija koja će dobijati prirodni gas bez akcize, za grejanje će biti minimalna akciza, i nešto veća akciza za KPG, koji se koristi za pogon motornih vozila.
"To je bilo neminovno, jer je Srbija kasnila u uređivanju regulative, pa izgleda čudno da se u vremenu kada treba da se promoviše uvođenje prirodnog gasa za motorna vozila uvode akcize. To već uveliko sve zemlje EU imaju. Politika države je kako će koje gorivo favorizovati, i to je ono što je Srbiji potrebno", zaključio je Mićović.
S druge strane, države članice Evropske unije su donele novu uredbu o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva, koja stupa na snagu 13. aprila sledeće godine. Zemlje EU su dužne da kroz svoje nacionalne politike grade infrastrukturu za snabdevanje vozila alternativnim gorivom.
Za razliku od Srbije, gde permanentno raste broj dizelaša, u Italiji je registrovano više od milion vozila koja troše KPG, što je, poređenja radi, oko polovine voznog parka Srbije. Osim Italije, tu je i Nemačka sa oko sto hiljada vozila na KPG. To koliko se kog energenta troši najviše zavisi od državne politike akciznog oporezivanja, navodi list.
(EURACTIV.rs)