U Srbiji se na struju greje između 15 i 20 odsto građana. Od novembra struja će biti skuplja, ali EPS će davati popuste za štednju i do 50 odsto. Situacija i sa strujom i sa gasom je stabilna, i kod nas, i u Evropi, kažu stručnjaci.
Prema rečima stručnjaka za energetiku Željka Markovića, na evropskom tržištu situacija sa strujom i gasom je stabilna.
Kako je istakao, struje ima dovoljno ali je došlo je do malog rasta cena u prethodnih 15 dana, tako da se trenutno na tržištu cena električne energije kreće od 140 do 145 evra po megavat-satu. Prvi kvartal sledeće godine, od januara do marta, prodaje se po 175 evra po megavat-satu.
I situacija sa gasom je stabilna, a ugovori se kreću od 56 do 58 evra po megavat-satu.
"To je više nego što je bilo na početku meseca. Kreće zimski period, pa malo i cene reaguju, odnosno rastu", kazao je on.
U Srbiji se na struju greje između 15 do 20 odsto građana. Od novembra struja će biti skuplja, ali istovremeno EPS će davati popuste za štednju. Umanjenje računa može biti i do 50 odsto.
Marković kaže da su saveti uvek su isti. Prvo da budemo racionalni u potrošnji električne energije, da je koristimo onda kad nam treba, da je ne rasipamo, a naravno ukoliko smo u mogućnosti i da smanjujemo potrošnju zamenom uređaja za energetski efikasnije uređaje.
U tom slučaju, kako kaže, primena svih tih mera bi trebalo da se odrazi na račun.
"Gleda se ono što je povoljnije za kupca, da li je to taj isti mesec pre dve godine ili taj isti mesec prošle godine. Gde je napravljena veća ušteda, ta ušteda će se računati za popust", objasnio je Marković.
Evropska unija napravila je opšti dogovor oko novog dizajna tržišta električne energije. Međutim, te reforme tržišta struje kočila je nuklearna energija.
"Poenta je u tome da, kao i kod nas što je primenjeno, postoje aukcije za obnovljive izvore energije i tzv. ugovori za razliku, koji garantuju cenu onim proizvođačima i to je jedan vid državne pomoći, odnosno subvencija, da bi se razvijalo to tržište", istakao je Marković.
Ono što je bilo traženo jeste da se u okviru toga i nuklearna energija tretira kao izvor obnovljive energije, čemu su se protivile određene države, naročito Nemačka. Ona je ugasila svoju nuklearnu energiju i smatrala je da će to napraviti nelojalnu konkurenciju kod onih država koje su bazirane na nuklearnoj energiji kao što je Francuska, pojašnjava on.
Međutim, sada je postignut kompromis, tako da će se moći raditi i aukcije i za nuklearnu energiju, ne samo za obnovljive izvore, moći će da se subvencioniše i nuklearna energija kroz formulaciju "nefosilna goriva".
Uglja se ne odriču svi, Nemačka ih recimo čuva u rezervi, a i Rumunija je tražila prolongiranje zatvaranja svojih termoblokova do 2032. godine.
Prema njegovim rečima, one države koje se baziraju na proizvodnji električne energije iz uglja, kao što je i naša država, a u Evropi je najveći proizvođač iz uglja Poljska, naravno da se opiru jer žele da proizvode više električne energije.
"One nemaju dovoljno vremena da zamene proizvodnju iz uglja. To opet rezultuje visokim taksama za emisiju ugljen-dioksida koja ide kroz EU", kaže on.
Kod nas je kao pandan tome uveden "sibam", odnosno prekogranična kontrola ugljen-dioksida, gde ćemo i mi biti kažnjavani, tako da i mi moramo da isto razmišljamo o dekarbonizaciji, podvukao je Marković.
Marković kaže da bugarska taksa pravi poremećaj u ceni.
"Ako smo rekli da je cena oko 58, ta taksa je 10,2 Dakle, samim tim cena gasa bi porasla za više od 10 evra. To bi bilo negativno za privredu i za građane i po pitanju korišćenja gasa za grejanje i uticalo bi svakako na promene cena kod onih proizvođača koji koriste taj gas za svoju proizvodnju", ističe Marković.
"Dakle, imali bismo opet jedan inflatorni pritisak zbog te cene", kazao je on.
(EURACTIV.rs)