Potpisivanjem Pariskog sporazuma, kao i sporazuma donesenog na COP26 zemlje, uključujući i Srbiju, su postavile planove za smanjenje emisije gasova staklene bašte
U cilju smanjenja emisije štetnih gasova, subvencije za toplotne pumpe najbolje su rešenje, smatraju stručnjaci, a neke zemlje su već krenule u tom pravcu. Potpisivanjem Pariskog sporazuma, kao i sporazuma donesenog na COP26 zemlje, uključujući i Srbiju, su postavile planove za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Da bi se to postiglo, naučnici kažu da bi neto nulte emisije CO2 trebalo da budu dostignute do 2050. godine.
Šta je "neto nula"?
Najjednostavnije rečeno to znači da se ne povećava količina gasova staklene bašte u atmosferi. Postizanje ovog cilja znači smanjenje emisija koliko god je to moguće, kao i balansiranje svih preostalih uklanjanjem ekvivalentne količine.
Gasovi staklene bašte poput ugljen-dioksida (CO2) se oslobađaju kada sagorevamo naftu, gas i ugalj za naše domove, fabrike i transport. Metan nastaje u poljoprivredi i na deponijama. Ovi gasovi izazivaju globalno zagrevanje tako što zadržavaju sunčevu energiju.
Veliki problem u zagađenju predstavlja ugljen-dioksid, koji se oslobađa kada se nafta, gas i ugalj sagorevaju u kućama, fabrikama i za potrebe transporta električne energije, i doprinosi povećanju globalnih temperatura zadržavanjem sunčeve energije.
U Britaniji će se oko 8 miliona gasnih bojlera menjati
NIC, grupa koja savetuje vladu o izazovima infrastrukture s kojima se suočava Velika Britanija, izjavila je da će oko osam miliona zgrada morati preći sa gasnih bojlera, koji trenutno zagrevaju oko devet od deset domova u Engleskoj, na čistije alternative do 2035. godine kako bi se ispunio cilj Velike Britanije da do 2050. postigne neto nula emisija ugljenika.
Rekli su da su toplotne pumpe "rešenje" i da se "brzo primenjuju u drugim zemljama".
Pumpa je uređaj koji radi na električni pogon i apsorbuje toplotu iz vazduha, zemlje ili vode oko zgrade. Na primer, pumpe koje koriste vazduh kao izvor, usisavaju spoljni vazduh i prolaze ga preko cevi koje sadrže rashladne tečnosti kako bi proizvele toplotu. Međutim, u izveštaju koji postavlja preporuke za narednih pet godina, komisija je izjavila da trenutna stopa instalacije toplotnih pumpi u Velikoj Britaniji "nije dovoljna".
Ovo dolazi nakon što je Riši Sunak prošlog meseca ublažio plan za postepeno povlačenje gasnih bojlera do 2035. godine, umesto toga ciljajući na samo 80% povlačenje kako bi se uštedeli novac domaćinstvima.
Kritičari su ga optužili da ublažava planove Velike Britanije za neto nula emisija ugljenika, ali premijer je obećao da će zemlja "i dalje ispoštovati naše međunarodne obaveze i postići neto nula do 2050. godine".
Šta će neto nula značiti za pojedince?
Dostizanje neto nule podrazumevaće prelazak sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju za našu energiju, i napuštanje vozila na benzin i dizel, u korist onih na struju i vodonik. Centralno grejanje na gas će morati da se zameni alternativnim izvorima, kao što su toplotne pumpe. Dostizanje neto nule takođe može značiti daleko manje letenja u budućnosti, kao i manje crvenog mesa u ishrani.
U Evropi prodaja uveliko raste
Za razliku od Srbije gde je ovaj sistem grejanja vizija za budućnost, u Evropi, posebno na hladnom severu, u Skandinaviji, toplotne pumpe su i te kako sadašnjost i njihova prodaja uveliko raste.
Čak 60 odsto zgrada u Norveškoj ima ugrađene toplotne pumpe, a slede Švedska sa 43 i Finska sa 41 odsto, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju.
"Skandinavija je mnogo naprednija jer imaju više standarde izolacije i rano su prešli sa direktnog električnog grejanja na toplotne pumpe", rekao je Tomas Novak, generalni sekretar Evropske asocijacije toplotnih pumpi.
Norveška ima 29.745 toplotnih pumpi na 100.000 ljudi, što je, između ostalog, postigla i državnim subvencijama. Ova zemlja na krajnjem severu Evrope, gde živi oko 5,5 miliona ljudi, gotovo u potpunosti proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, prvenstveno hidroelektrana, pa je oko 1,61 miliona toplotnih pumpi u Norveškoj potpuno zeleno.
Švedska ima instaliranih više od dva miliona toplotnih pumpi, dok je u Finskoj samo u 2022. uvedeno skoro 200.000 ovih uređaja. U evropskom vrhu su i Francuska i Italija sa više od tri miliona ovih uređaja. Mnoge države subvencionišu uvođenje toplotnih pumpi, poput Nemačke, koja od januara 2023. nudi 40 odsto refundiranja troškova za kupovinu i instaliranje ovih uređaja.
Podsticaje nudi i Velika Britanija, pa je tako donedavni iznos od 5.000 funti (skoro 5.800 evra), povećan na 7.500 funti za ugradnju toplotnih pumpi u domaćinstva u Engleskoj i Velsu. Vlada Velike Britanije je postavila cilj od 600.000 instalacija toplotnih pumpi godišnje do 2028. i obećala da će prodaja gasnih kotlova biti zabranjena od 2035.
(EURACTIV.rs)