Vetropark pilot-projekat "Elektroprivrede Srbije” snage 66 megavati prvu količinu zelene električne energije mogao bi da isporuči početkom 2025. godine.
Igradnju vetroparka je najavio Predrag Đorđević, glavni rukovodilac ovog poduhvata u EPS-u tokom obilaska prostora na kome će se objekat graditi.
"Projekat se sastoji od 20 vetroturbina 3,3 megavata. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka 'Kostolac' je 184 miliona kilovat-časova godišnje što je dovoljno za snabdevanje zelenom energijom oko 30.000 domaćinstava", objasnio je Đorđević.
Finansira se iz kredita KfV banke u vrednosti od 80 miliona evra, a cilj je da se poveća učešće čiste energije u ukupnom energetskom miksu Srbije.
Vetropark će se prostirati na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrane i kopova "Kostolac".
U planu i izgradnja solarne elektrane
Osim vetroparka u planu je gradnja i solarne elektrane "Petka". Reč je o prvom fotonaponskom postrojenju koje će se graditi na odlagalištu površinskog kopa "Ćirikovac" instalisane snage od 9,75 megavati i godišnjom proizvodnjom od 15,6 gigavat-časova. Planirana vrednost investicija je 1,3 milijarde dinara i finansira se novcem EPS-a, kaže Željko Ilić, direktor za proizvodnju električne energije u Kostolcu. Predviđeni rok za realizaciju je 15 meseci i očekuje se da "Petka" bude na mreži krajem 2024. godine.
Investicija u izgradnju solarne elektrane je ekonomski isplativa. Kako se navodi, računica pokazuje da je period povraćaja uloženih sredstava 12 godina, a eksploatacija elektrane trajaće 25 godina. Posle toga menjaju se samo paneli dok ostaju konstrukcije, putevi i infrastruktura, koji čine znatan deo ukupnog ulaganja.
Interesantno je da panelima ne odgovara jako sunce, već optimalna temperatura od 24 do 25 stepeni, pa čak i kada je oblačno struja može da se proizvodi, navodi ovaj list.
Termoelektrana "Kostolac B" već godinama proizvodi i izvozi pepeo i gips. Kao nusproizvod sagorevanja uglja godišnje se proizvede 350.000 tona gipsa, a pepela milion tona. Gipsa nema ni na zalihama i cena je simbolična oko 1,5 centi, ali se tim pokriva deo troškova odsumporavanja i što je najvažnije nema ga na deponiji. Pepeo se koristi u proizvodnji cementa i putnoj infrastrukturi dok se gips uglavnom izvozi.
(EURACTIV.rs)