Nacrt dokumenta koji će Evropska komisija predstaviti 1. februara otkriva mere kojima EU planira da se "bori" protiv američkog Akta o smanjenju inflacije, koji će se odraziti na zelenu industriju.
Nacrt dokumenta u koji je EURACTIV imao uvid prikazuje mere koje Evropska komisija namerava da preduzme kako bi odgovorila na američki Akt o smanjenju inflacije.
Komisija će u sredu, 1. februara predstaviti dokument koji predlaže ciljeve industrijskih kapaciteta, smanjenje regulatornog tereta za nove tehnologije, više državnih subvencija i poreskih olakšica za čiste tehnologije, i druge mere. Predlog EK biće dalje razmatran u Evropskom parlamentu, kao i na sastanku lidera EU u Briselu 9. i 10. februara.
Početkom januara, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, najavila je takozvani Zeleni dogovor o industrijskom planu nakon što je šefica konkurencije EK, Margrete Vestager, predstavila svoj predlog koji bi pojednostavio dobijanje državne pomoći po ovom pitanju.
U nacrtu dokumenta u koji je EURACTIV imao uvid, predlažu se ciljevi industrijskih kapaciteta do 2030. godine, koji bi omogućili da "strateške zavisnosti ne ugroze zelenu tranziciju".
Evropska komisija predlaže i lakše dobijanje dozvola, definisanje tačnih vremenskih ograničenja za njihovo dobijanje, kao i pristup "sve na jednom mestu" u zemljama članicama.
Zajednički standardi širom Evrope omogućili bi brži izlazak tehnologije na tržište, nove lance vrednosti u industriji, i sve to bi evropskim proizvođačima dalo "prednost u odnosu na konkurenciju, čak i na globalnom nivou".
Inače striktna pravila zemalja članica o pomoći ili subvencijama olakšana su još početkom pandemije, i dodatno zbog invazije Rusije na Ukrajinu. Sada, u nastojanju da odgovori na američku pomoć zelenoj tehnologiji, EK želi da dodatno pojednostavi ta pravila. U pismu Vestagerove, navodi se da bi pravila od zemlje do zemlje bila jednostavnija za sve projekte vezane za obnovljivu tehnologiju, i članice bi mogle da daju veće subvencije "u skladu sa onima koje bi proizvođači dobili izvan EU".
Predviđene su i poreske olakšice koje bi privukle nove investitore, kao i produženi rokovi za završetak projekata obnovljive energije.
Evropska komisija želi i da eliminiše procese otvorenih tendera za novije tehnologije okrenute održivosti. Obično su otvoreni tenderi neophodni da bi se sprečile zloupotrebe ili korupcija, ali EK navodi da u slučajevima "manje zrele tehnologije", tenderi nisu toliko efikasni. Komisija ovaj pristup naziva "Okvir privremene krize i tranzicije", ali nije jasno navela koliko dugo bi on bio primenjivan.
U nacrtu dokumenta, EK priznaje rizik vezan za činjenicu da bi benefite veće državne pomoći najviše osetile zemlje koje svakako imaju veliku fiskalnu moć. Potrebno je još investicija, ali EK ostaje čvrsto pri stavu da se sredstva iz EU moraju povećati. Nije, međutim, objašnjeno na koji način bi to bilo urađeno jer se u dokumentu uglavnom navode mogućnosti preimenovanja svrhe postojećih sredstava.
Dodatno, dokument navodi da je EK odlučna u nameri da pruži strukturalni odgovor na izazove investiranja uz pomoć Evropskog fonda suvereniteta. Ovaj fond predlog je u okviru revizije dugoročnog budžeta EU, i planirano je da bude realizovan pre leta 2023. godine. Ali u dokumentu se ne precizira koliki bi ovaj fond bio, i odakle bi tačno došla sredstva za njega.
Komisija dalje ocenjuje da ne postoji dovoljno obučenih kadrova kako bi ekonomija postala "zelenija", i da smatra da bi trebalo osnažiti proces obučavanja radnika za takve poslove. U planu je i olakšavanje prepoznavanja kvalifikacija izvan granica, procesa koji često usporava kretanje radnika kroz EU.
Za kraj, nacrt dokumenta otkriva i nameru EK da ustanovi Klub kritičnih sirovih materijala sa partnerima, koji bi omogućio "bezbedno, održivo i dostupno snabdevanje" materijalima za zelenu i digitalnu tranziciju.
(EURACTIV.rs)