Aluminijum igra ključnu ulogu u vitalnim zelenim i digitalnim tehnologijama kao što su poluprovodnici i solarni paneli. Pitanje je ipak, da li će se on naći na listi streteških sirovina zakona EU koji je na pomolu?
Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV medijske mreže
Aluminijum igra ključnu ulogu u vitalnim zelenim i digitalnim tehnologijama kao što su poluprovodnici i solarni paneli pa je zaslužio svoje mesto na strateškoj listi nacrta zakona EU o kritičnim sirovinama, piše Ana-Mišel Asimakopulu, grčka članica Evropskog parlamenta iz Evropske narodne partije desnog centra (EPP).
Zakon EU o ključnim sirovinama dostiže završnu fazu u Evropskom parlamentu.
Njegov primarni cilj je da smanji našu zavisnost od pojedinačnih ili koncentrisanih izvora strateških materijala, koji su od vitalnog značaja za izgradnju svega, od električnih baterija i poluprovodnika do solarnih panela i vetroturbina.
Ove zavisnosti mogu biti oružje protiv nas i ugroziti naš dugoročni prosperitet i bezbednost.
Nedavna objava Kine o svojim planovima da ograniči izvoz galijuma i germanijuma, najnoviji je primer. Od vitalnog značaja za izgradnju poluprovodnika, optičkih vlakana i satelitskih solarnih ćelija, kineski uticaj na proizvodnju ovih materijala stavlja EU u ranjivu poziciju.
Uzmimo primer galijuma, Kina je odgovorna za 94% globalne proizvodnje i snabdeva 80% potreba EU. Komisija sada razmatra sve opcije za pronalaženje novih zaliha, a kreativno rešenje se može naći u Evropi, kroz proizvodnju aluminijuma.
Aluminijum se proizvodi kroz više faza prerade, od kojih je poslednja pretvaranje glinice u aluminijum, a jedan od nusproizvoda ovog procesa je galijum.
Postoji šest fabrika za preradu glinice širom EU, pre svega u Grčkoj i Francuskoj, koje bi mogle da proizvedu ne samo dovoljno galijuma za EU, već i dovoljno da EU potencijalno postane neto izvoznik.
Niska cena galijuma značila je da je to ranije bilo neisplativo činiti, ali sa cenama koje sada rastu i nedavnim bezbednosnim podsticajima, ovo bi se uskoro moglo promeniti.
Ovakav razvoj događaja se svodi na ključno pitanje o kojem se raspravljalo u okviru pregovora o CRM zakonu: koji materijali treba da budu uključeni na Stratešku listu.
U institucijama EU postoji širok konsenzus o komponentama ove liste, sa izuzetkom aluminijuma.
U prvobitnom nacrtu Komisije, au skladu sa njenom metodologijom, aluminijum je bio na listi. Međutim, to je presečeno kao deo političke odluke Kolegijuma komesara u poslednjem trenutku.
Posle dugih diskusija, Savet je odlučio da uvrsti aluminijum na listu kao deo svog zajedničkog stava, odluke koja prethodi kineskoj najavi o galijumu.
Sada je na Parlamentu da donese konačnu odluku, a s obzirom na to da su faze odbora gotovo završene, trenutno ne postoji konsenzus da se aluminijum vrati na listu, uprkos mnogim amandmanima iz mnogih političkih grupa da se to učini.
S obzirom na to da će se o Zakonu o CRM-u glasati na plenarnoj sednici u septembru ili oktobru, ipak postoji šansa da se ova greška ispravi.
Aluminijum je ključna komponenta za proizvodnju solarnih panela, električnih baterija, toplotnih pumpi, vetroturbina i električnih vozila. Da damo primer, 85% materijala solarnog panela je aluminijum.
Zbog toga je uvek postojao jak argument da se aluminijum uvrsti na listu sam po sebi.
Nova zagonetka sa galijumom, međutim, pruža još jedan podsticaj. Evropska proizvodnja aluminijuma bi mogla biti spas, a to je nešto što ne treba zanemariti.
(EURACTIV.rs)