Energetika

EU DALA ZELENO SVETLO NOVOJ UREDBI O BATERIJAMA: Samo dve zemlje su bile uzdržane

Autor Aleksandra Vrbica

Prvi put predstavljena u decembru 2020. godine, uredba pokriva ceo životni ciklus baterija, od iskopavanja sirovina do reciklaže, sa ciljem da se osigura da su baterije proizvedene u EU "najzelenije" na svetu.

Izvor: EPA-EFE/LUKAS BARTH-TUTTAS

Uredba EU o baterijama otklonila je poslednju prepreku na svom zakonodavnom putu u ponedeljak (10. jula), pošto su zemlje članice glasale za usvajanje novih pravila čiji je cilj da baterije proizvedene u EU postanu održivije i konkurentnije.

Prvi put predstavljena u decembru 2020. godine, uredba pokriva ceo životni ciklus baterija, od iskopavanja sirovina do reciklaže, sa ciljem da se osigura da su baterije proizvedene u EU "najzelenije" na svetu. Ova uredba zamenjuje sada zastarelu direktivu o baterijama iz 2006. godine.

Sporazum dolazi usred porasta proizvodnje baterija i gigafabrika širom sveta, pošto potražnja za električnim vozilima vrtoglavo raste. Prema procenama EU, globalna potražnja za baterijama će se povećati 14 puta do 2030. godine, a očekuje se da će EU činiti 17% te potražnje.

Zakon su u velikoj meri podržale zemlje članice EU, samo su Bugarska i Slovenija bile uzdržane.

Revidirana uredba o baterijama ima za cilj da ojača novo tržište baterija Unije, jer Evropa želi da se takmiči sa gigantima u Aziji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Baterije za električna vozila, prenosive baterije koje se nalaze u mobilnim uređajima i industrijske baterije podležu novim pravilima. Baterije iz uvoza takođe će morati da zadovolje nove stroge standarde.

„Nova pravila će promovisati konkurentnost evropske industrije, obezbediće da su nove baterije održive i doprineće zelenoj tranziciji", rekla je Tereza Ribera, ministarka za ekološku tranziciju Španije, koja trenutno predsedava Savetom EU.

Izvor: EPA-EFE/Andy Rain

Kružna ekonomija

U pokušaju da se smanji otpad, propis postavlja ciljeve za proizvođače da sakupljaju baterije kada se istroše. Za prenosne baterije, postavljena je stopa od 63% do kraja 2027. i 73% do kraja 2030. godine, dok je cilj od 100% postavljen za baterije za električna vozila.

Najmanje 51 odsto baterija iz lakih transportnih sredstava, kao što su električni skuteri i mopedi, mora biti prikupljeno do kraja 2027. godine, a do 2031. će se taj broj popeti na 80 odsto.

Kada se prikupe, kritične sirovine će biti preuzete iz tih baterija, osiguravajući da ostanu u evropskom proizvodnom krugu.

Proizvodnja određenih tipova baterija, posebno onih za električna vozila, takođe će morati da uključi minimalne nivoe recikliranog sadržaja: 16% za kobalt, 85% za olovo, 6% za litijum i 6% za nikl.

Ovi nivoi će se vremenom menjati da bi se osiguralo da u sistemu ima dovoljno recikliranih baterija, kako bi se ispunili ciljevi koje je propisala EU.

Odluka da se uvrste ciljevi u vezi sa reciklažom i ponovnom upotrebom ima za cilj jačanje oskudnog snabdevanja Evrope sirovinama, pomažući da se smanji oslanjanje kontinenta na uvoz neobrađenih metala iz trećih zemalja.

Trenutno, Kina dominira globalnim snabdevanjem kritičnim sirovinama, ostavljajući Evropu uglavnom na milost i nemilost azijskom tržištu.

Svaka baterija će sadržati elektronski „pasoš baterije" do 2026. godine i QR kod do 2027. godine, što će omogućiti potrošačima da saznaju više o kapacitetu baterije, performansama, izdržljivosti i hemijskom sastavu.

Od njih će se takođe tražiti da prikažu „deklaraciju o ugljeničnom otisku", u kojoj se navodi ugalj potrošen u proizvodnji.

Očekuje se da će ove informacije pomoći u izgradnji poverenja u tržište polovnih baterija, što je ključni element u tome da električna vozila budu pristupačna za više potrošača.

Uredba takođe zahteva da do 2027. baterije u prenosnim uređajima, kao što su pametni telefoni, budu zamenljive od strane korisnika.

Italian Institute of Technology - Genova, Italy Del Bue – CHT – Memex project
Izvor: Piero Cruciatti/European Commission

Sprečavanje dečijeg rada

Prema novim pravilima dužne pažnje, veliki operateri moraju da provere izvor sirovina za baterije koje se stavljaju na tržište, u pokušaju da spreče dečiji rad i zloupotrebu radnih uslova.

Amnesti internešenel je 2016. godine izazvao potres u tehnološkoj industriji kada je objavio izveštaj koji otkriva da je 35.000 dece radilo u rudnicima kobalta u Demokratskoj Republici Kongo, vodećem svetskom proizvođaču metala.

Izveštaj je doveo do oštrih kritika zakonodavaca i potrošača, a industrija obećava da će se pozabaviti zloupotrebama u lancu snabdevanja.

Prema novim pravilima, sve kompanije koje plasiraju baterije na tržište EU moraju imati politiku dužne pažnje koja se bavi takvim zloupotrebama u snabdevanju sirovinama.

Zakonodavstvo zahteva verifikaciju treće strane, u skladu sa smernicama OECD-a.

RECHARGE, grupa koja predstavlja industriju baterija, pozdravila je usvajanje uredbe, rekavši da će ona ići ka oblikovanju „budućnosti za konkurentan i održiv lanac vrednosti baterija".

„Odredbe o intenzitetu ugljenika i dužnoj pažnji imaju potencijal ne samo da spreče baterije sa lošim performansama da uđu na tržište EU, već i da istinski rade na klimatskoj neutralnosti i ciljevima održivosti EU", navodi se u saopštenju industrijskog udruženja.

(EURACTIV.rs)