Kada je Kremlj pokrenuo vojni napad na Ukrajinu u februaru prošle godine, Rusija je snabdevala 100% gasnih potreba Moldavije. Zemlja je toliko zavisila od ruskog gasa da tada nije imala ni ministarstvo energetike.
Otcepljeni region Moldavije Pridnjestrovlje nastavlja da uživa „de fakto besplatan gas" od ruskog Gasproma - situacija koja nikoga ne zadovoljava osim što obezbeđuje političku stabilnost u regionu pod ruskom kontrolom, rekao je moldavski ministar energetike Viktor Parlicov u ekskluzivnom intervjuu za EURACTIV.
Kada je Kremlj pokrenuo vojni napad na Ukrajinu u februaru prošle godine, Rusija je snabdevala 100% gasnih potreba Moldavije. Zemlja je toliko zavisila od ruskog gasa da tada nije imala ni ministarstvo energetike.
Od decembra, međutim, Moldavija je u potpunosti prestala da kupuje gas od Rusije i - uz pomoć Evropske unije - počela je da se snabdeva na međunarodnom tržištu.
I po prvi put u istoriji zemlje, Moldavija sada ima i ministarstvo energetike, na čijem čelu je Viktor Parlicov, bivši direktor nacionalnog energetskog regulatornog tela, koji je imenovan u februaru.
Ali to ne znači da je Moldavija još uvek završila sa ruskim gasom.
„Ruski gas i dalje ima svoju ulogu", rekao je Parlicov za EURACTIV ove nedelje.
To je zbog posebnog dogovora koji je Moskva sklopila za otcepljenim regionom Moldavije, Pridnjestrovljem, koji je proruski i nije međunarodno priznat, objasnio je on.
„U osnovi, Gasprom de fakto isporučuje besplatan gas regionu Pridnjestrovlja", rekao je Parlicov tokom posete Briselu kako bi prisustvovao 4. energetskom dijalogu na visokom nivou između EU i Moldavije.
U ostatku zemlje, „mi u osnovi kupujemo gas sa međunarodnih tržišta. I zapravo smo uspeli da ga kupimo jeftinije, nego po ugovoru sa Gaspromom", rekao je on.
Za moldavske vlasti to je dovelo do paradoksalne situacije. Dok se proevropska vlada u Kišinjevu uspešno odvikla od zavisnosti od ruskog gasa, separatistički region Pridnjestrovlja se i dalje oslanja na Moskvu u snabdevanju energijom, što ga drži nezavisnim od ostatka zemlje.
Ali Parlicov je rekao da je ovaj utisak o nezavisnosti iluzoran.
"Nestabilna ravnoteža"
„Ako Gasprom tamo prestane da isporučuje besplatan gas, region će propasti", upozorio je on, „i verujemo da pokretanje takvog procesa ne bi trebalo da se uradi pre nego što budemo spremni na posledice."
Za sada se čini da su obe strane dovoljno zadovoljne statusom kvo. Za Rusiju, sporazum sa Gazpromom omogućava Moskvi da zadrži Pridnjestrovlje pod svojim uticajem, dok ostatak Moldavije nastavlja da ima koristi od struje proizvedene tamo sa jeftinim gasom.
Međutim, situacija nije održiva na duge staze, rekao je Parlicov: „Ja to nazivam nestabilnom ravnotežom. Ovo nije situacija koja je najbolja ni za jednu od strana, ali ovo je najbolji kompromis koji možemo da smislimo."
Spoljašnjim posmatračima može izgledati da je sporazum sa Gaspromom učvrstio rusku vlast u Pridnjestrovlju. Ali, prema Parlicovu, to takođe onemogućava Moskvu da se povuče iz sporazuma, jer bi to bilo percepirano kao izdaja Pridnjestrovljana, koji su lojalni Rusiji.
Za Moskvu je situacija uporediva sa „koferom bez ručke", rekao je Parlicov, pozajmivši ruski izraz - „previše neugodan za nošenje, ali previše dragocen da bi se bacio": „Mislim da je Rusija zarobljena u tom regionu, postali su taoci sopstvene politike."
Energetska tranzicija ubrzava posle rata u Ukrajini
Znaci energetske tranzicije Moldavije bili su vidljivi pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Kao deo nastojanja da se pridruži Evropskoj uniji, zemlja je postala članica Energetske zajednice 2010. godine, što obavezuje Kišinjev da transponuje energetsko zakonodavstvo EU u nacionalno zakonodavstvo.
Do prošle godine, taj proces se odvijao sporim tempom, sa ukupnim učinkom implementacije od 56%, prema sekretarijatu Energetske zajednice. Ali rat u Ukrajini je to ubrzao.
Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, Moldavija je planirala trodnevnu vežbu isključivanja iz električne mreže koju kontroliše Rusija, još iz sovjetskog doba.
Vežba je imala za cilj da testira otpornost električne mreže u zemlji, koja je povezana sa Ukrajinom. „Ali 26. februara, posle ruske agresije, Ukrajinci su rekli: 'Ne, mi se ne povezujemo' ", priseća se Parlicov. A 16. marta i Moldavija i Ukrajina bile su priključene na evropsku električnu mrežu.
Do tada je Moldavija u potpunosti zavisila od infrastrukture koja se nalazila u Pridnjestrovlju, koju su kontrolisali ruski zastupnici, rekao je Parlicov. Sada je elektroenergetski sistem zemlje sinhronizovan sa evropskom električnom mrežom, što omogućava uvoz električne energije iz susedne Rumunije u slučaju nužde.
„I to je verovatno najveća promena igre za energetsku bezbednost u regionu", rekao je Parlicov. „Za potrošača se ništa nije promenilo. Ali u smislu energetske bezbednosti, u pogledu opcija snabdevanja, u smislu integracije u evropsko tržište, ovo je bio zaokret od 180 stepeni", rekao je on.
Ta dostignuća su priznata ove nedelje tokom energetskog dijaloga na visokom nivou u Briselu koji je okupio moldavske i vlasti EU.
„Tempo reformi je bio impresivan", rekao je evropski komesar za energetiku Kadri Simson nakon sastanka, koji je okupio i predstavnike Energetske zajednice, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB).
Ipak, put Moldavije ka pridruživanju EU je još uvek dug. Određeni broj ključnih reformi tek treba da se završi, kao što je razdvajanje mreže električne energije i gasa od sredstava za proizvodnju energije, navela je Energetska zajednica u svom izveštaju o Moldaviji za 2022. godinu, koji je zemlji dao ukupni rezultat od 56% na putu ka implementaciji energetskih zakona EU.
Parlicov je rekao da moldavska vlada ima administrativne kapacitete da implementira energetsko zakonodavstvo EU dok se istovremeno nosi sa neposrednom krizom izazvanom ratom u Ukrajini.
Najveći izazov, objasnio je on, je osigurati da stanovništvo percipira pozitivne promene koje dolaze iz procesa integracije u EU.
Konkretno, to znači smanjenje cena gasa i električne energije za potrošače, na primer, sa nedavno pokrenutim vladinim programom energetske efikasnosti.
„Najteži deo je borba za umove ljudi", rekao je on.
(EURACTIV.rs)