Pregovarači vlada EU i Evropski parlamenta postigli su u ponedeljak (13. novembra) dogovor o ciljevima za domaće snabdevanje kritičnim mineralima kao što su litijum i nikl, kako bi se smanjilo oslanjanje na treće zemlje, odnosno Kinu.

U predlogu se navodi da bi Evropska unija trebalo da izdvoji deset odsto, reciklira 15 i preradi 40 odsto svojih godišnjih potreba do 2030. godine za 16 "strateških sirovina".

Evropski parlament i Savet EU, institucija koja predstavlja zemlje članice EU, morali su da se dogovore oko zajedničkog teksta. Oni su to uradili u ponedeljak, rekle su stranke sa obe strane, otvarajući put da zakon stupi na snagu početkom 2024.

Cilj zakona je da nijedna treća zemlja ne sme da obezbedi više od 65 odsto bilo koje strateške sirovine, koja, osim vaedenih, takođe uključuje kobalt, bakar, magnezijum i titanijum.

On postavlja vremenska ograničenja za davanje dozvola za strateške projekte rudarstva, recikliranja i prerade i zahteva od velikih kompanija kojima su potrebni strateški materijali u ključnim tehnologijama da vrše redovne procene rizika svojih lanaca snabdevanja.

Takođe ima odredbe dizajnirane za umerenu potrošnju.

"Sporazum je nacrt industrijske politike za bezbedno i održivo snabdevanje sirovinama u Evropi", rekla je Nikola Bir, nemačka liberalna poslanikca u Evropskom parlamentu, koja je vodeći govornik u predmetu Evropskog parlamenta.

Izvor: Youtube/printscreen/All process of world

"Uz ciljane ekonomske podsticaje, stvaramo sigurnost u planiranju projekata za privatne investitore – kroz jedinstvene odredbe za kompanije i brze i jednostavne procedure autorizacije sa jasnim rokovima za nacionalne vlasti. Ovo će podstaći rudarstvo, preradu i reciklažu u Evropi", rekla je ona u saopštenju.

Politički sporazum sada treba da budu formalno odobreni i od strane Parlamenta i Saveta da bi postao zakon – proces koji je obično pečat. On će biti stavljen na glasanje u parlamentarnom odboru za industriju, istraživanje i energetiku (ITRE) 7. decembra.

Viši cilj reciklaže

Prema novom standardu koji su dogovorili pregovarači, EU će imati za cilj da reciklira najmanje 25 odsto svoje godišnje potrošnje strateških sirovina do 2030. godine – u odnosu na 15 odsto u prvobitnom predlogu Komisije.

Cilj reciklaže će se zasnivati na materijalima prikupljenim iz potrošačkog otpada, a ne na godišnjoj potrošnji EU, što je promena u metodi obračuna koju će Evropska komisija obrazložiti u aktu o sprovođenju koji će biti usvojen 2027. Ispunjavanje cilja neće biti pravno obavezujuća obaveza za zemlje EU.

Pregovarači su se takođe dogovorili da se na listu strateških sirovina doda aluminijum, kao i sintetički grafit. Prirodni grafit je već bio na listi.

Ovo poslednje uključivanje odražava plan Kine da pooštri kontrolu izvoza grafita. Kina prerađuje preko 90 odsto svetskog grafita u materijal koji se koristi u skoro svim anodama električnih vozila, negativno naelektrisanom delu baterije.

"Bez akcije, Evropa rizikuje nestašicu snabdevanja i neželjenu zavisnost", rekao je Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnje tržište.

Novi zakon će takođe osigurati "najviše ekološke i socijalne standarde", dodao je on u saopštenju, rekavši da će Komisija sada "raditi sa članicama EU na identifikaciji strateških projekata koji će imati koristi od kraćih i efikasnijih procedura za izdavanje dozvola i lakšeg pristupa finansijama ".

(EURACTIV.rs)