Obnovljivi vodonik proizveden elektrolizom vode smatra se mogućom sirovinom sa niskim sadržajem ugljenika za industriju, gorivom za industrijske sektore koje je teško elektrificirati i rešenjem za skladištenje energije.

Evropska komisija je iznela planove za stvaranje Banke vodonika u martu 2023. godine, sa ciljem da se premosti jaz u troškovima između čistog vodonika i trenutne proizvodnje vodonika na bazi fosilnih goriva koja emituju ugljenik.

„Ovo je prvi put da pravimo takvu aukciju i zaista se nadamo da će to takođe dati jasan uvid o tržištu i tržišnoj ceni", rekao je Aleksandr Pakvot iz odeljenja za klimu Evropske komisije.

Obnovljivi vodonik proizveden elektrolizom vode smatra se mogućom sirovinom sa niskim sadržajem ugljenika za industriju, gorivom za industrijske sektore koje je teško elektrificirati i rešenjem za skladištenje energije.

EU ima za cilj da do 2030. godine dostigne 20 miliona tona proizvodnje vodonika iz obnovljivih izvora, od čega bi polovina trebalo da bude pokrivena domaćim zalihama. Ali proizvodnja i dalje košta više od procesa proizvodnje vodonika iz fosilnih goriva, a trenutno je u pripremi samo 40 gigavata kapaciteta elektrolizera, u poređenju sa 160 gigavata potrebnih širom EU.

„Potrebna je podrška i zato smo vrlo jasno došli do ove Banke vodonika", rekao je Pakvot i dodao da za to postoji dalja podrška zemalja EU, uključujući državnu pomoć i novac iz fonda EU za oporavak od kovida.

Izvor: EPA-EFE/FABIAN STRAUCH

O detaljima tek treba odlučiti

Aukcija ima za cilj da efikasno preraspodeli sredstva kako bi se povećala evropska industrija i smanjenje troškova proizvodnje vodonika iz obnovljivih izvora u periodu od najviše 10 godina.

Industrija vodonika je pozdravila ovu šemu, posebno zato što se fokusira na operativne troškove, koji čine 70% ujednačenih troškova proizvodnje vodonika.

Komisija će uslove aukcije objaviti krajem leta.

Prema Pakvotu, izvršna vlast EU želi transparentnu aukciju bez fiksnog ograničenja da bi se videlo „gde će se tržište završiti". Ovaj mehanizam konkurentnog licitiranja će pomoći u povećanju isplativosti, dodao je on.

Industrija vodonika želi da proširi aukcije kako bi privukla sve industrije koje razmatraju korišćenje zelenog vodonika zarad postizanja dekarbonizacije.

„Ukoliko Banka vodonika kaže: "To je samo za proizvođače čelika u sledećoj rundi", šta ako proizvođači čelika nisu spremni za to? Šta ako u tom trenutku ne mogu da licitiraju? Ili šta ako žele prvo da naprave malu investiciju, a zatim da je povećaju?" pitao je Danijel Frejl, direktor industrijske grupe Hydrogen Europe.

Drugi traže od EU da osigura da njen novac ne bude bačen, jer su potrebna javna sredstva za podršku uvođenju obnovljivih izvora i tehnologija koje štede energiju.

„Ako imamo samo određeni deo novca koji treba da potrošimo, onda moramo da budemo zaista jasni i efikasni u pogledu toga kako trošimo taj novac", rekla je Rijana Džonston, službenica koja radi na energetskoj tranziciji EU u istraživačkom centru za klimu E3G.

Ona je dodala da će vodonik ostati relativno skup i da će ga biti nedovoljno u narednoj deceniji, tako da EU treba pametno da postupi u pogledu njegove upotrebe.

Evropska komisija kaže da je svesna da vodonika nema dovoljno i da se zato mora usmeriti ka industrijama kojima je najpotrebniji i koje ne mogu lako da se elektrifikuju.

„Kada pogledamo dugoročnu dekarbonizaciju naše privrede, jasno vidimo da će nekim sektorima biti potrebno više ovog vodonika, nego drugima", primetio je Pakvot.

Hydrogen Europe je predložio sektorske aukcijske pozive kako bi se poboljšala fer konkurencija između trgovaca, insistirajući da banka ne bi trebalo da bude namenjena samo za određenim sektorima.

Izvor: Christophe Licoppe/European Commission

Nedovoljno novca

Prva probna aukcija biće zasnovana na 800 miliona evra iz Inovacionog fonda EU. Međutim, opšte je poznato da to neće biti dovoljno da podstakne rast koji je potreban u proizvodnji zelenog vodonika, pošto ta suma jedva pokriva jedan projekat, kaže Patrik Demski iz Taurona, poljske elektroprivredne kompanije.

Slično tome, grčka evroposlanica Marija Spiraki (iz Evropske narodne partije) rekla je da EU mora da odgovara američkim subvencijama da bi bila konkurentna.

„Moramo da pošaljemo jasnu poruku globalnom tržištu da je Evropa mesto za ulaganje u čist vodonik", rekla je ona.

Komisija zna da je 800 miliona evra nedovoljno i insistira da je ta suma samo za prvu rundu. Ali Pakvot je takođe upozorio protiv pokretanja trke za subvencije sa SAD.

„Ako uporedimo ovo sa Zakonom o smanjenju inflacije i onim što oni nude zarad smanjenja poreza, ovo je mnogo novca i nisam siguran da želimo da uđemo u taj nivo konkurencije", rekao je on.

„Želimo da dozvolimo tržišta sa najisplativijim načinom proizvodnje vodonika, a aukcijom ćemo podržati najbolje projekte", dodao je on.

(EURACTIV.rs)