Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima energije u Srbiji usvojen je u martu i trenutno je u skupštinskoj proceduri, a šta donose izmene, EURACTIV-u je pojasnilo Ministarstvo rudarstva i energetike.

“Time će se omogućiti sprovođenje aukcija na način koji će investitore brže integrisati na tržište i omogućiti im preko potrebnu predvidlјivost u pogledu troškova i podsticaja, a sa minimalnim troškovima po građane i državu. Takođe, pokrenuće podsticanje privatnih investicija u OIE uz veću dostupnost proizvodnih kapaciteta za naše građane i privredu iz zelenih, čistih izvora”, kažu iz ministarstva.

Ove izmene će doprineti i rešavanju pitanja velikog broja zahteva za priklјučenje vetroelektrana i solarnih elektrana na elektroenergetski sistem koji izazivaju zabrinutost kod operatora sistema kroz adekvatnije regulisanje odgovornosti prema elektroenergetskom sistemu komercijalnih projekata.

Prema podacima kojima raspolaže resorno ministarstvo, u Srbiji postoji izuzetno veliko interesovanje za elektrane na vetar i solarnu energiju.

„Ukupno ima 20 GW projekata koji zainteresovanih za priklјučenje. To je oko dva i po puta veći kapacitet od postojećeg i otvara pitanje mogućnosti mreža i balansne rezerve da integrišu toliki broj projekata i istovremeno obezbede sigurnost rada sistema. Izmenama će se obezbediti mehanizam zaštite elektroenergetskog sistema u slučaju da analiza adekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema pokaže da postoji visoki rizik da operator prenosnog sistema ne može da obezbedi rezervu za balansiranje. U tom slučaju elektrane podležu ograničenju priklјučenja, osim ukoliko sami ili preko drugog učesnika na tržištu ne obezbede dodatni kapacitet za balansiranje i ponude ga operatoru Sistema”, podvlače iz ministarstva.

Izvor: YouTube/Council of the EU

Jedna od promena odnosi se i na ograničenje instalisane snage kupaca-proizvođača, u skladu sa sličnom praksom u EU i Energetskoj zajednici.

“Predloženo rešenje ima za cilј da postojeći model kupca-proizvođača, koji uklјučuje značajne povolјnosti i izuzeća u odnosu na obaveze ostalih učesnika na tržištu prema operatorima sistema, funkcioniše u jasno definisanim granicama kapaciteta koji su prihvatlјivi sa aspekta sigurnosti rada elektroenergetskog sistema, ali i da omogući veće učešće građana i male privrede u energetskoj tranziciji, podstičući bolјu uravnoteženost proizvodnje i potrošnje kupaca-proizvođača tokom godine”, kažu EURACTIV sagovornici iz ministarstva.

Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zemlјe zapadnog Balkana, a usklađivanje energetskog sektora sa evropskim propisima politikama je važan deo procesa evrointegracija, koje se realizuje kroz pregovore u okviru Klastera četiri - Zelena agenda i održiva povezanost, koje obuhvata i energetiku.

“Srbija je u prethodnom periodu ispunila ciljeve kad je reč o učešću obnovljivih izvora energije (27 odsto je bio cilj za 2020. godinu), i trenutno kroz proces izrade Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, radimo na definisanju novih targeta za povećanje učešća OIE u energetskom miksu, smanjenju emisije štetnih gasova i unapređenja energetske efikasnosti”, ističu u Ministarstvu rudarstva I energetike.

Zaključuju da povećanje kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljih izvora, kojem će doprineti usvajanje izmena Zakona o korišćenju OIE, predstavlja jedan od ključnih preduslova za dekarbonizaciju energetskog sektora, odnosno usklađivanje razvoja energetike i obezbeđivanja sigurnog snabdevanja energijom sa zahtevima očuvanja zdrave životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.

(EURACTIV.rs)