Očekuje se da će Evropska centralna banka ove nedelje ponovo zamrznuti kamatne stope, a zvaničnici su oprezni da ne počnu da ih smanjuju pre nego što nabave više dokaza da će nedavni pad inflacije biti održan.
Nakon što je Evropska centralna banka (EBC) pokrenula kampanju monetarnog pooštravanja bez presedana kako bi ukrotila visoke potrošačke cene, inflacija u evrozoni stalno opada u odnosu na više od 10 odsto krajem 2022.
U februaru je smanjena na 2,6 odsto, prema preliminarnim podacima, sa 2,8 odsto u januaru, i nedaleko od cilja ECB od dva procenta.
U isto vreme, izgledi su sumorni, jer je evrozona za dlaku izbegavala tehničku recesiju u drugoj polovini 2023. godine, opterećena lošim učinkom u njenoj najvećoj ekonomiji, Nemačkoj.
Dok bi usporavanje inflacije i pogoršanje ekonomije trebalo da podstaknu argumente za smanjenje stope, silazni put inflacije je nestabilan i zvaničnici su i dalje zabrinuti oko "poslednjih metara" do cilja centralne banke.
Očekuje se da će upravni savet ECB sa sedištem u Frankfurtu održati stabilnu referentnu stopu na depozite na rekordnih četiri odsto na četvrtom sastanku zaredom u četvrtak (7. marta).
ECB "ne žuri", rekla je za AFP-u An-Katrin Petersen iz BlackRock Investment Instituta.
"I dalje smatraju svoju borbu protiv inflacije nedovršenom".
Ipak, ugledna finansijska kompanija HSBC je saoštila da će "sastanak pažljivo pratiti investitori koji traže bilo kakve smernice o tajmingu prvog smanjenja i kasnijem tempu ublažavanja".
Investitori će takođe pratiti ažurirane prognoze ECB-a koje treba da budu objavljene zajedno sa odlukom o stopi, uz malu reviziju naniže za ovogodišnji rast BDP-a, kao i za inflaciju.
Brige za plate
Inflacija u 20-članoj evrozoni porasla je 2022. godine kada je ruska invazija na Ukrajinu dovela do porasta troškova hrane i energije, a situaciju su pogoršali problemi u lancu snabdevanja povezanim sa pandemijom.
Dok su šokovi izazvani ratom u Ukrajini popustili, zabrinutost je prešla na inflaciju u uslužnom sektoru i rast plata, dok se radnici zalažu za povećanje plata kako bi se borili protiv viših cena.
"S obzirom na to da su mnogi pregovori o platama nerešeni, ECB bi možda želela da vidi više dokaza da se plate kreću u pravom smeru", rekao je HSBC.
Pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku takođe su doprinele zabrinutosti da bi se inflacija mogla oporaviti. Napadi jemenskih pobunjenika na brodove koji prolaze kroz Crveno more doveli su do toga da brodarske kompanije izbegavaju vitalni trgovački put, dok bi prelivanje rata između Izraela i Hamasa moglo uticati na cene nafte.
Prema zapisniku sa poslednjeg sastanka Upravnog saveta u januaru, članovi su naglasili da su "i dalje potrebni kontinuitet, oprez i strpljenje, pošto je proces dezinflacije ostao krhak i da bi prerano odustajanje moglo da poništi deo postignutog napretka".
Ali nema sumnje da će, kada ECB ponovo krene, to biti smanjenje troškova zaduživanja.
"Možda će biti zadržavanja, zadržavanja, zadržavanja i zadržavanja, ali sledeći potez će biti naniže", rekla je predsednica ECB Kristin Lagard krajem januara.
Kad će smanjenje?
Krajem prošle godine su se pojačale spekulacije da bi do smanjenja moglo doći već u martu, pošto je inflacija počela snažno da opada.
Ali očekivanja su izbledela kako su cene nastavile da rastu, s obzirom na to da je osnovna inflacija - koja ne uključuje promenjive energetske i prehrambene troškove - nije opadala onoliko brzo koliko se nadalo.
Ekonomisti se sada klade na prvo smanjenje stope u junu, a nakon toga samo opadanje.
"Očekujemo da će se ECB samo postepeno uključiti u niz smanjenja kamatnih stopa", rekao je ekonomista ING-a Carsten Brzeski.
"Barem za ovu godinu, smanjenje stope za 25 (baznih poena) na sastancima sa novim makro prognozama izgleda kao najverovatniji scenario za ovaj oprezni i postepeni ciklus smanjenja stope".
(JA/EURACTIV.rs)