Čuvena rečenica Lava Tolstoja o porodicama lako bi se mogla prilagoditi da izrazi važnu istinu o savremenoj geopolitici: ekonomije EU i Rusije su nesrećne, ali svaka na svoj način.
Evropa trenutno pati od strukturno povišenih cena energije, rekordno visokih kamatnih stopa i industrijske stagnacije. Rusija, u međuvremenu, trpi visoku inflaciju, zategnuto tržište rada i — zahvaljujući zapadnim sankcijama uvedenim nakon njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. — ozbiljne poteškoće u pristupu visokotehnološkim dobrima.
Sreća je, međutim, relativan pojam. I, prema nekoliko standardnih ekonomskih metrika, na prvi pogled izgleda da je evropska ekonomija znatno nesrećnija od ekonomije njenog istočnog suseda.
Prema najnovijoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), očekuje se da će ruski BDP ove godine porasti za 2,6 odsto: 1,5 procentnih poena više od oktobarske prognoze Fonda. U međuvremenu, projektovani rast ekonomije evrozone smanjen je sa 1,2 odsto na 0,9 odsto.
Na prvi pogled, činjenica da će se ruska ekonomija ove godine širiti skoro tri puta brže od evropske trebalo bi da bude glavni razlog za zabrinutost evropskih kreatora politike.
Takvu zabrinutost verovatno pogoršava činjenica da je ruska privreda prošle godine porasla šest puta više od ekonomije evrozone (tri odsto naspram 0,5 odsto), kao i činjenica da su specifični sektori u kojima ruska privreda posebno dobro napreduje — industrija i proizvodnja —strateški ključni sektori u kojima evropska ekonomija ima posebno loše rezultate.
Čija je budućnost svetlija?
Eksperti koje je kontaktirao Euractiv, međutim, dali su znatno ružičastiju sliku o ekonomskim perspektivama Evrope nego o ruskim.
Janis Kluge, viši saradnik u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove (SVP), primetio je da Evropa još uvek ima "sve sastojke za dugoročni rast", uključujući "neke zaista konkurentne industrije".
Nasuprot tome, Rusija — koja je izgubila stotine hiljada mladih ljudi zbog emigracije ili direktno u ratu u poslednje dve godine — je "izgubila svoju budućnost".
Kluge je rekao da Evropa nema resursno bogatstvo Rusije, ali je Rusija "zapravo u strukturno mnogo goroj situaciji od EU. Ona je izolovana od svojih najvažnijih tradicionalnih trgovinskih partnera i delimično izolovana od onih zemalja koje naziva svojim prijateljima ili prijateljskim zemljama".
"Vidite turske i kineske banke koje žele da se distanciraju od Rusije. Sve ovo stvara ogromne troškove za rusku ekonomiju i znatno otežava njen razvoj.
Kluge je pripisao relativnu "otpornost" Rusije na sankcije Zapada — čiji je 13. paket objavljen ranije ove nedelje — kroz tri ključna faktora: visoke cene roba, posebno fosilnih goriva; "fleksibilnost" ruske tržišne ekonomije, za koju je rekao da je omogućila "decentralizovani napor" hiljada preduzeća da zaobiđu sankcije; i – verovatno najvažniji pokretač – ogroman fiskalni stimulans Kremlja vezan za rat.
Vojni rashodi Rusije će zapravo porasti na šest odsto BDP-a ove godine, u odnosu na 3,9 odsto prošle godine i 2,7 odsto u 2021.
"Da evropske vlade troše onoliko koliko Rusija trenutno troši, videli bismo zaista brz rast u Evropskoj uniji", rekao je Kluge.
"Bila bi to potpuno drugačija slika. Možda ne bi bilo održivo, ali u suštini, evropska ekonomija bi sada cvetala."
Inflacija u Rusiji
Međutim, istovremeno ublažavajući uticaj sankcija, ogromni vojni rashodi Rusije takođe doprinose jednoj od njenih ključnih ekonomskih ranjivosti – rastućoj stopi inflacije.
"U Rusiji je inflacija sada strukturna", rekao je Aleksandar Kolijandr, finansijski analitičar i bivši kreditni strateg u švajcarskoj banci KrediSuis.
"Muči ih činjenica da je glavni motor ruskog rasta državna potrošnja".
Njegove reči je ponovio i Kluge, koji je rekao da će inflacija biti jedan od simptoma sve lošijih ekonomskih izgleda Rusije.
"Sve dok je inflacija niska, režim može da kompenzuje mnoge stvari jednostavnim trošenjem, stvarajući javnu potražnju. Ali ako je inflacija visoka, onda postoje neki stvarni kompromisi i neke stvarne zabrinutosti", rekao je Kluge.
Prošle nedelje, ruska državna agencija za statistiku, Rosstat, izvestila je da je međugodišnja glavna inflacija u januaru bila 7,4 odsto, isto kao i u decembru – više od tri puta veća nego u aprilu prošle godine, kada je iznosila samo 2,3 odsto.
Nasuprot tome, procenjuje se da je inflacija u evrozoni pala na 2,8 odsto prošlog meseca, sa 2,9 odsto u decembru i sa maksimuma od 10,6 odsto u oktobru 2022.
Bazna inflacija, koja uklanja nestabilne cene energije i hrane i koja se smatra boljom procenom osnovnih pritisaka na cene, daje još manje laskavu sliku ruske ekonomije: dok je njena bazna mesečna inflacija rasla svakog meseca od aprila 2023. do maksimuma od 7,15 odsto u januaru, mesečna cifra za evrozonu pada svakog meseca od jula, dostigavši 3,3 odsto prošlog meseca
"Nemoguća trilema": ekonomski model zaduživanja iz budućnosti?
Uzimajući u obzir ovu pozadinu rastuće inflacije, posvećenost ruskog predsednika Vladimira Putina finansiranju rata znači da se sada suočava sa "nemogućom trilemom", rekla je Aleksandra Prokopenko, nerezidentna naučnica u Karnegi ruskom Evroazijskom centru i bivša ruska centralna bankarka.
Ona tvrdi da ruski lider žonglira sa tri međusobno isključiva cilja: nastavak finansiranja rata u Ukrajini; održavanje fasade uobičajenog poslovanja za širu populaciju kroz "raskošnu" potrošnju na plate, oslobađanja od poreza za preduzeća i potrošače i uvoz robe široke potrošnje, i očuvanje mikroekonomske stabilnosti, uglavnom kroz nisku inflaciju.
Postizanje prvog i drugog cilja dovodi do većih troškova – na štetu trećeg; dok bi smanjenje inflacije podrazumevalo obuzdavanje rashoda, izuzev druga dva cilja, rekao je Prokopenko.
"Verujem da će izbor biti napravljen u korist smanjenja životnog standarda stanovništva, jer je makroekonomska stabilnost kamen temeljac za Putina", dodala je ona.
Sve u svemu, Kolijandr je bio sličan pesimista u pogledu dugoročnih izgleda Rusije. "Moje mišljenje je da sadašnji ekonomski model ne može postojati na duge staze", rekao je on.
"Rast 2023. i 2024. je rast pozajmljen iz budućnosti. Kada će doći dan obračuna, ne znam. Ali istorija nam govori da naplata uvek dolazi".
(JA/EURACTIV.rs)