Zvanična valuta u Rusiji je 2023. godine u velikoj meri oslabila, inflacija ponovo divlja, a izvoz se smanjuje, dok se uvoz povećava, ali se može reći da sankcije nisu bacile rusku privredu na kolena.

Ovo je zaključak koji proizilazi iz nove analize Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije pod naslovom "Ruska ekonomija u jeku rata i sankcija", kao i iz niza pokazatelja o krvnoj slici ruske ekonomije i procene analitičara.

Ekonomska stabilnost na klimavim nogama

Tako se, na primer, u novim prognozama Svetske banke procenjuje da će Rusija 2023. godine ostvariti privredni rast od 2,6 odsto. Time su zapravo nadoknadili gubitke iz 2022. godine, prve godine rata i prve godine sveobuhvatnih sankcija, kada je ruska privreda potonula za 2,1 odsto, što je, inače, bilo manje od očekivanog.

Ipak, stvari su daleko od idiličnih kako se na prvi pogled čini. Naime, Rusija se već ove godine suočava sa značajnim usporavanjem privredne aktivnosti, što bi moglo da pokaže da je stabilnost ruske ekonomije na klimavim nogama.

Prema prognozama Svetske banke, bruto domaći proizvod (BDP) Rusije bi 2024. godine trebalo da poraste za 1,3 odsto, što je upola manje nego prošle godine. Još sporija dinamika privrednog rasta, sa stopom rasta BDP-a od samo 0,9 odsto, očekuje Rusiju u narednoj godini, prognozira Svetska banka.

Rublja je izgubila trećinu svoje vrednosti

U novoj analizi Bečkog instituta upozorava se da će ruska rublja 2023. izgubiti oko 30 odsto vrednosti.

Prema podacima centralne banke Rusije, američki dolar od četvrtka, 11. januara, vredi 89,39 rubalja, dok jedan evro vredi 97,87 rubalja. Sredinom januara prošle godine jedan dolar je koštao samo 66,00 rubalja, dok se evro trgovao po 74,84 rubalja. To znači da je za godinu dana ruska valuta izgubila približno jednu trećinu svoje vrednosti.

Ovde treba napomenuti da Rusija ima tradicionalno veoma sivo devizno tržište, gde dolar i evro vrede znatno više od zvaničnog kursa. Drugim rečima, na sivom tržištu možete dobiti znatno više rubalja za dolar ili evro nego, recimo, u menjačnici ili na šalteru poslovne banke, o čemu su svetski mediji više puta izveštavali.

Povratak visoke inflacije

Posle početnog šoka izazvanog ratom i sankcijama, Rusija se suočila sa visokom inflacijom 2022.

Prema podacima Banke Rusije, prosečna stopa rasta cena na malo za celu 2022. bila je 13,8 odsto, ali je stopa inflacije u velikoj meri varirala iz meseca u mesec. Najveći je bio u aprilu 2022. godine, čak 17,8 odsto na godišnjem nivou.

Podaci Banke Rusije pokazuju i da je godišnja stopa inflacije ostala dvocifrena do februara prošle godine, nakon čega je dinamika rasta cena znatno usporila.

Analitičari procenjuju da će stopa inflacije za celu 2023. biti između sedam i 7,5 odsto. U centralnoj banci u Moskvi su nešto optimističniji i najavljuju da bi stopa inflacije u 2023. godini trebalo da bude nešto manja od šest odsto, tačnije 5,8 ili 5,9 odsto.

U slučaju obe procene, realna inflacija u Rusiji je znatno veća od one koju bi želele da vide monetarne vlasti u Moskvi, a to je maksimalno četiri odsto godišnje.

Osim toga, dinamika rasta cena na malo u najvećoj zemlji sveta ponovo je ubrzana poslednjih meseci prošle godine. Tako je godišnja stopa inflacije u oktobru 2023. godine iznosila 6,7 odsto, a već u novembru je porasla na 7,5 odsto.

Ruska centralna banka je značajno povećala svoju referentnu kamatnu stopu

Banka Rusije je odlučila da se vrati ponovnom oživljavanju inflacije tako što je više puta povećavala svoju ključnu kamatnu stopu, tako da je od decembra prošle godine iznosila 16 odsto.

Međutim, posledica ovakvog rasta kamata su i veće kamate na kredite za stanovništvo i preduzeća.

Pad izvoza i rast uvoza

Veliki problem za Rusiju je pad cena nafte i gasa na svetskom tržištu. Ako ovome dodamo odluku G7 da ograniči cene ruske nafte na svetskom tržištu, kao i energetski razvod Evropske unije sa Rusijom nakon što je Kremlj izvršio agresiju na Ukrajinu, ne treba da nas čudi informacija. Bečki institut je u svojoj analizi predstavio da je ukupan ruski izvoz u prvih osam meseci prošle godine opao za čak 32 odsto, dok je istovremeno ruski uvoz povećan za 17 odsto.

Treba zapamtiti da su nafta i gas najvažniji ruski izvozni proizvodi. EU je uvela embargo na uvoz ruske nafte, uz određene izuzetke, pa je Rusija svoje energente usmerila ka Kini, Indiji i drugim zemljama u razvoju. Međutim, u ovim zemljama ih prodaje po sniženim cenama, uz popust koji obično iznosi 30 odsto.

Rusiji nedostaju gasovodi i naftovodi do Kine i Indije

Problem je i transport energenata, posebno gasa, u ove zemlje. Naime, ruski gasovodi i naftovodi uglavnom idu na zapad, odnosno u Evropu, koja je stoga bila glavno tržište za plasman ruskih energenata.

S druge strane, izgrađen je gasovod do Kine (Snaga Sibira), ali on nema kapacitet gasovoda za Evropu, niti je povezan sa ostatkom ruske gasne mreže. Nema gasovoda ni naftovoda do Indije.

Osma po veličini svetska ekonomija

Uprkos tome, može se reći da je Rusija do sada prilično uspešno odolevala sankcijama. Za to je zaslužno i ogromno rusko tržište sa oko 145 miliona potencijalnih potrošača.

Takođe ne treba zaboraviti da je Rusija, prema podacima Svetske banke za 2022. godinu, osma najveća ekonomija sveta. Ruski BDP je 2022. godine iznosio više od 2,2 triliona dolara, po čemu je Rusija pretekla Italiju po veličini privrede, ali i dalje ima manju ekonomiju od, na primer, Francuske.

Prosečan Nemac je tri puta bogatiji od prosečnog Rusa

Naravno, ne može se porediti relativna ekonomska moć ruskih potrošača i onih u zapadnoj Evropi. Prema podacima Svetske banke za 2022. godinu, prosečan BDP po stanovniku u Rusiji bio je manji od 15.300 dolara.

Istovremeno je u Italiji iznosio oko 34.800 dolara, u Francuskoj 40.900 dolara, a u Nemačkoj preko 48.700 dolara.

Usmeren izvoz u "prijateljske" zemlje

Deo zasluga za opstanak ruske privrede u uslovima rata i sankcija pripada i preusmeravanju ruskog izvoza iz Evrope na tržišta "prijateljskih" zemalja.

Među njima veliku ulogu imaju članice Evroazijske ekonomske unije (EAEU), trgovinskog bloka koji je Rusija stvorila 2014. sa Belorusijom, Jermenijom, Kazahstanom i Kirgistanom, a koji je napravljen po uzoru na EU.

Pored ovih zemalja, Rusija je izvoz usmerila u Kinu, Severnu Koreju, Vijetnam, Indiju, Iran, Egipat i brojne druge zemlje Trećeg sveta.

Mobilizacija mladih i bekstvo smanjili su nezaposlenost

To je jedan od razloga zašto je stopa nezaposlenosti u Rusiji na istorijski niskom nivou.

Prema Rosstatu, ruskom saveznom zavodu za statistiku, stopa nezaposlenosti u Rusiji prošlog oktobra, prema najnovijim dostupnim podacima, iznosila je samo 2,9 odsto. Još u februaru 2022. godine, kada je Moskva započela invaziju na Ukrajinu, iznosio je 4,1 odsto.

Osim što su ruski izvoznici uspeli da se održe iznad vode, na smanjenje nezaposlenosti uticao je i sam rat, odnosno mobilizacija. Takođe, mnogi su Rusi pobegli od regrutacije na zapad Starog kontinenta i u druge delove sveta. Kao rezultat toga, u Rusiji je sve izraženiji nedostatak radne snage.

Kompletan tekst pročitajte na Euractiv.hr.

(JA/EURACTIV.rs)