Evropljani bi trebalo da imaju više mogućnosti da nešto kažu kada je u pitanju trošenje budžeta EU, kako bi se povećalo učešće građana u kreiranju politike EU, rekao je tim stručnjaka za demokratske procese tokom događaja Euractiv.com.
Ovaj događaj bio je fokusiran na istraživanje i diskusiju o obliku demokratskog učešća na različitim nivoima, sa fokusom na učešće građana u takozvanom "participativnom budžetiranju", odnosto učestvovanje u planiranju budžeta.
Parcipativno budžetiranje je specifičan oblik vežbe deliberativne demokratije gde su građani uključeni u kreiranje politike kada je u pitanju odlučivanje o budžetskoj potrošnji.
Svi panelisti su se složili da je ulaganje vremena i resursa u participativne procese, kao što su deliberativna demokratija ili participativno budžetiranje, način povezivanja sa javnošću.
U današnjem društvu, upozoravaju stručnjaci, građani se osećaju sve više distanciranim od institucija i kreatora politike.
"Videli smo to razdruživanje, nepovezanost sa institucionalnim organima, nedostatak poverenja u naše demokratske procese. Od ključne je važnosti da pronađemo načine da se ponovo povežemo", rekla je Kerol Tomas, savetnica za politiku u Savetu evropskih opština i regiona na početku debate.
Nemački poslanik u Evropskom parlamentu Helmut Šolc je tvrdio da "institucije EU treba da budu veoma jasne u vezi sa ciljem, alatima, a posebno o procesu praćenja tokom učešća građana u donošenju odluka".
Učešće vs izbori?
Eksperti su takođe istakli da vežbe deliberativne demokratije nisu način da se zameni predstavnička demokratija, pri čemu izbori ostaju osnovno sredstvo za učešće građana.
"Kada govorimo o participativnoj demokratiji, mi je ne suprotstavljamo predstavničkoj demokratiji", objasnio je zamenik šefa jedinice za građanski dijalog Evropske komisije Gaetane Rikar-Nihul tokom događaja.
"Ono na šta podrazumevamo participativnu demokratiju jeste način da se građani angažuju i između izbora, tako da oni budu aktivni građani ne samo u glasačkoj kutiji, već i u drugim trenucima", dodao je Rikar Nihul.
Ovakva vrsta demokratskih eksperimenata može se desiti na bilo kom zakonodavnom nivou: lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili čak na nivou EU, kao što su institucije EU već radile u prošlosti.
"Mislim da je dobar znak što u ovom trenutku svi razmišljamo o alatima koji bi mogli da donesu veće učešće u fiskalnim politikama EU", rekla je predstavnica civilnog društva u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu (EESC) Elena Kalistru.
"Ne možemo više da odluke o trošenju novca držimo na tehničkom nivou. Civilno društvo, bilo organizovano ili u celini, trebalo bi da bude stavljeno za isti sto i da bude deo procesa donošenja odluka kada su u pitanju budžeti", rekao je predstavnik EESC na događaju.
Međutim, kada je reč o raspravi o budžetu na kontinentalnom nivou, dizajn diskusije treba da uključi snažnu lokalnu i nacionalnu dimenziju, jer su "nacionalni i lokalni kontekst takođe važni", rekao je Andras Farkas, strateški direktor PONT grupe, rumunskog zastupništva organizacija za socijalne politike i učešće građana.
Postojeći okvir
Prema postojećim pravilima, postoji određena uključenost civilnog društva i građana u proces donošenja zakona i odluka o trošenju kohezionih fondova EU.
Pozivajući se na redovnu zakonodavnu proceduru EU, Eduard Folč, službenik za politiku Evropske komisije za budžetska pitanja, objasnio je da "imamo otvorene javne konsultacije pre nego što Komisija iznese relevantne zakonske predloge oko kojih će se zatim složiti Parlament i Savet".
U ove konsultacije su uključeni građani, kompanije, korisnici sredstava EU, države članice i zainteresovane strane, rekao je Folč.
"Pored drugih inicijativa koje su već na stolu, a posebno za finansijska pitanja, takođe moramo da prepoznamo potencijal participativnog budžetiranja za osnaživanje zajednica, koji smo videli u implementaciji kohezionih fondova", dodao je Folč.
Prema sajtu Komisije, "Kohezioni fond podržava investicije u oblasti životne sredine i transevropske mreže u oblasti saobraćajne infrastrukture".
"Kohezioni fondovi, koji predstavljaju jednu trećinu budžeta EU, realizuju se u skladu sa takozvanim principom partnerstva, koji uključuje vlasti na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, zajedno sa socijalnim partnerima i organizacijama iz civilnog društva", Folč je objasnio.
(JA/EURACTIV.rs)