Između 2010. i 2022. godine, kirije širom Evrope porasle su za 19 posto, a cene kuća za 50 posto, prema podacima nevladine organizacije za socijalno stanovanje
Rešavanje problema nedostatka pristupačnih stanova u Evropi ključno je za suočavanje sa stambenom krizom i problemima troškova života, kao i za uspostavljanje održive socijalne tržišne ekonomije, rekli su panelisti koje je sazvala EPP na grupnoj konferenciji.
Između 2010. i 2022. godine, kirije širom Evrope porasle su za 19 posto, a cene kuća za 50 posto, prema podacima nevladine organizacije za socijalno stanovanje "Hausing Jurop (Housing Europe).
"Postojanje problema stanovanja moglo bi dovesti do paralizacije ekonomske aktivnosti i ostaviti negativan pečat na društvenu ekonomiju", rekla je Marina Stefu, generalni sekretar za demografiju i stanovanje u grčkom ministarstvu za socijalnu koheziju i porodicu na panel događaju u sredu (20. februara).
Skoro tri četvrtine građana EU misli da će njihov životni standard opasti tokom naredne godine, dok više od trećine ima problema sa plaćanjem računa pokazalo je nedavno istraživanje Evrobarometra.
Denis Radtke, nemački poslanik EPP i koordinator Odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja u Evropskom parlamentu, rekao je da je ova kriza bila glavna tema za glasače u Holandiji tokom poslednjeg izbornog ciklusa.
"Pored pitanja migracije, kriza troškova života bila je odlučujuće pitanje za holandske izbore. I ovaj broj, ova činjenica, čini da je neophodno da se mi kao EPP bavimo ovim pitanjima", rekao je Radtke.
Eurofound, istraživačka agencija EU specijalizovana za socijalnu politiku i politiku tržišta rada, ranije je opisala nedostatak pristupa građana pristupačnom stanovanju kao stvar velike zabrinutosti širom EU. U izveštaju od prošle godine se navodi da nemogućnost građana da priušte plaćanje kirije dovodi do beskućništva, stambene nesigurnosti, finansijskog pritiska i neadekvatnog stanovanja, navodi se u izveštaju.
Uloga EIB
Oliver Ropke, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, pozvao je kreatore politike EU da stvore Evropski fond za ulaganje u pristupačne, pristojne i odgovarajuće stanove koji finansira Evropska investiciona banka (EIB).
"Mislim da bi takođe trebalo snažnije da iskoristimo EIB. Ova banka postaje sve više Evropska klimatska banka, ali mislim da bi bila dobra ideja da ona postane i Evropska banka pristupačnog stanovanja tako da imamo više ulaganja u pristupačno stanovanje", rekao je Ropke.
Njegov predlog za stambene projekte koje finansira EIB takođe je jedan od ključnih predloga politike u nacrtu manifesta stranke Evropske levice, o čemu je Euractiv izvestio ranije ove nedelje. Međutim, prema Filipu Lausbergu iz Centra za evropsku politiku (EPC), EIB verovatno nije odgovarajuće sredstvo za finansiranje takvih projekata. Lausberg je naveo nedostatak finansijske snage EIB-a, kao i činjenicu da je njen primarni fokus ulaganja infrastruktura i inovacije.
"Mislim da bi to trebalo da bude potpuno odvojena diskusija o tome kako rešiti stambenu krizu, ali ne nužno u okviru EIB", rekao je on.
Još jedan podržan mehanizam finansiranja bio je Fond EU za socijalnu klimu, inicijativa vredna više milijardi evra najavljena u julu 2021. koja ima za cilj da pruži finansijsku podršku ugroženim domaćinstvima i preduzećima za sprovođenje zelene tranzicije.
Pieter Vuters, predsednik flamanskog hrišćanskog laburističkog pokreta, zalagao se za ideju da Fond za socijalnu klimu subvencioniše troškove stambenog prostora koji je spreman za budućnost, jer klimatske promene prete da poskupe regulisanje temperature u domovima i stvaraju klimatske izbeglice koje beže iz neodrživih životnih situacija.
Kao deo grupe civilnog društva koja treba da pomogne implementaciju šeme – za koju će sredstva biti mobilisana do 2026. – u Belgiji, Vouters je pozvao kreatore politike da preduzmu akciju. Pored zalaganja za rešenja na nivou EU, pozvao je i na veću inicijativu na nivou lokalnih vlasti i organizacija, navodeći primere neprofitnih organizacija koje sarađuju sa univerzitetima kako bi studentima obezbedile smeštaj po pristupačnim cenama.
"Ovo je način, mislim, ne samo da se radi kroz nacionalnu banku ili bankarsku politiku, već i da se sagledaju opštine koje mogu da donose odluke na svom nivou", rekao je Vouters.
(J.N./EURACTIV.rs)