Trenutna nemačka ekonomska slabost uglavnom se može pripisati usporavanju globalne trgovine i posledicama napada Rusije na Ukrajinu, izjavio je ministar privrede Robert Habek dok je predstavljao ekonomske prognoze u sredu (21. februar).
Habek (Zeleni) je zvanično predstavio ekonomske izglede Nemačke za 2024. i naredne godine, u kojima je vlada morala značajno da smanji svoje prognoze, očekujući ekonomski rast od samo 0,2 odsto ove godine, u odnosu na 1,3 odsto ranije projektovanih.
Svetska trgovina koja se "razvija na istorijski niskom nivou", kao i postepeno ukidanje ruskog gasa nakon početka rata u Ukrajini i nedovoljan politički odgovor na starenje društva, što je dovelo do značajnog nedostatka radnika, istaknuti su kao ključni razlozi za lošu projekciju.
"Naročito rast nemačkog BDP-a izuzetno zavisi od globalne trgovine", rekao je on. "Ovo je jedan od glavnih razloga zašto moramo da napravimo tako značajna smanjenja u odnosu na jesenju prognozu".
Govoreći o Ukrajini, Habek je rekao da "rat još uvek ozbiljno opterećuje nemačku ekonomiju, iako smo uspešno preduzeli korake da odbranimo napad na ekonomski poredak, a time i na poredak slobode zemlje".
U međuvremenu, cene gasa i struje vratile su se na nivoe bliske "nivou od pre krize", naglasio je on, nakon što su krenule naviše nakon ruske invazije na Ukrajinu, i očekuje se da će se dalje smanjiti.
"Cene energije još nisu tamo gde želimo da budu, ali su pale brže i značajnije nego što smo očekivali pre samo nekoliko meseci", rekao je on.
Održavanje energetski intenzivnih industrija u zemlji
Iako se očekuje da će cene energije ostati znatno više u Nemačkoj nego drugde, čak i nakon trenutne tranzicije na obnovljive izvore energije, Habek je rekao da ne želi da napusti bilo koju domaću industriju koja bi mogla biti u iskušenju da se preseli i proizvodi jeftinije negde drugde.
"Industrije se menjaju, naravno. Ali ne želim da napustim bilo koju industriju, posebno ne kao politički program", rekao je on.
Na pitanje Euractiv-a, on je udvostručio potrebu za izgradnjom zelenih proizvodnih lokacija za čelik u Nemačkoj, "jer su čeličane faktori lokacije, zapošljavanje se odvija tamo, [i] želimo izgraditi tržište vodonika".
Između ostalih proizvoda, čelik je posebno osetljiv na cene energije, jer će troškovi energije činiti do 50 odsto ukupnih troškova proizvodnje za zeleni čelik (proizveden sa zelenim vodonikom umesto fosilnim gorivima kao što su ugalj ili gas), prema nemačkom proizvođaču ThyssenKrupp.
Zelene čeličane u Nemačkoj će biti potrebne da bi se stvorila potražnja za zelenim vodonikom, nastavio je Habek, "jer evropsko tržište u celini mora da postane zeleno kako bi se globalno tržište povuklo u zeleno".
Brisel je prošle nedelje odobrio nemačku šemu podrške od četiri milijarde evra za energetski intenzivne industrije, nakon što je već dao zeleno svetlo za velike subvencije za nekoliko nemačkih proizvođača čelika – uključujući ThyssenKrupp – tokom prošle godine.
Međutim, Habek je rekao da nema "uopšte ništa" protiv uvoza zelenog čelika iz drugih mesta u Evropi, kao što su Španija ili Norveška, gde se očekuje da će troškovi energije biti niži.
Sve u svemu, njegova analiza razočaravajućih performansi zemlje je u oštroj suprotnosti sa analizom drugih posmatrača – uključujući šeficu Evropske centralne banke Kristin Lagard, koja je prošle nedelje komentarisala da nemački ekonomski model treba da se reformiše.
Ekonomista kritikuje "dirigistički" pristup
S obzirom na prilično nepovoljne uslove u Nemačkoj za proizvodnju obnovljive energije, mnogi ekonomisti su skeptični da energetski intenzivne industrije, kao što su proizvodnja čelika ili hemijskih osnovnih materijala, mogu imati budućnost u zemlji.
"U slučaju sumnje i s obzirom na trenutnu situaciju, izgubićemo deo energetski intenzivne proizvodnje", rekao je za Euractiv Stefan Kooths, direktor centra za istraživanje poslovnih ciklusa i rasta na Institutu za svetsku ekonomiju Kiel.
"Ionako u budućnosti nećemo moći jednostavno da nastavimo sve industrijske strukture koje su se razvile u prošlosti", nastavio je Kooths, "samo zato što nam nedostaju određeni radnici za ovo i, uzgred, zato što se javljaju i nove potrebe zbog starenje društva".
Dok će u budućnosti biti potrebno više radnika, na primer, u sektoru nege, ovi radnici ne bi mogli istovremeno da rade u industrijama kao što je zeleni čelik, rekao je on.
Kooths je kritikovao Habekovu ekonomsku politiku kao previše dirigističku, okrivljujući trenutni pristup za "nepoverenje u tržišne procese i igrače na tržištima i zbog toga pokušavajući da im prepiše sve vrste stvari".
"Neće sve industrije koje su nam obezbedile našu bazu prihoda u prošlosti to nastaviti da rade u budućnosti – to je strukturna promena".
"Onog trenutka kada prestanemo da reagujemo na promene uslova, u trenutku kada nekako pokušamo da zaustavimo strukturne promene, tada počinju problemi", rekao je on.
(JA/EURACTIV.rs)