Ekonomija

ŠTA NAS OČEKUJE NA MAKROEKONOMSKOM PLANU U 2024.? Ekonomisti i bankari o svojim predviđanjima za inflaciju i privredu

Godina 2024. mogla bi da bude dobra za domaću i globalnu ekonomiju, zajednički je zaključak sagovornika na konferenciji NALED-a o makroekonomskim trendovima i očekivanjima za 2024. godinu.

Izvor: EURACTIV/Jelena Jevtić

Na skupu koji je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) govorili su Francoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, Peter Tabak, pomoćnik direktora, glavni regionalni ekonomista EBRD, Nikola Vuletić, CEO UniCredit banke i Miloš Zečević, direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke. Uvodnu reč imao je Zoran Daljević, predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju.

Žakob je na konferenciji govorila o zelenoj transformaciji i ekonomiji u Srbiji.

Kako je rekla, zelena transformacija je dobra prilika za obnavljanje industrijskog razvoja.

"Kad slušamo o velikim planovima za Srbiju do 2027. godine i o brojnim investicijama koje će stići do tada, smatram da bi trebalo da budemo oprezni. Prilikom planiranja razvoja infrastructure u Beogradu, moramo da razmišljamo kao da smo u 2050. Godini,a ne u 1990. Mi svi imamo odgovornost, ka oi država. Beograd će imati puno ivesticija u naredne četiri godine i može postati divan zeleni grad ili užasan grad. Moramo da obratimo pažnju na zelenu transformaciju. To nije samo sadnja drveća ili pravljenje širokih trotoara", poručila je Žakob.

Ona je kao pohvalnu stvar istakla činjenicu da proces digitalizacije u Srbiji teče dobro i da je dobro što je ovaj process posmatran iz perspective korisnika.

Takođe kao pozitivno, Žakob ističe činjenicu da je Srbija dostigla 25 odsto ciljeva iz agende razvoja do 2030. godine, što je znatno bolje od globalnog proseka koji je trenutno na 18 odsto, navodi ona.

Na konferenciji je izneta procena o rastu koji bi Srbija 2024. godine moglaa da ostvari.

"Procenjuje se da će ove godine rast iznositi oko 3,5 odsto i on će biti više podstaknut domaćim nego eksternim faktorima", istakao je jedan od učesnika, pomoćnik direktora, glavni i regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Peter Tabak. Kako je dodao, globalni i regionalni šokovi će još uticati na ekonomije sveta i na globalni rast.

On je istakao da će da rastu glavni trgovnski parametri u evrozoni koji su za firme u Srbiji važni, ali ne dovoljno koliko bi trebalo.

Predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke Nikola Vuletić govorio je, između ostalog o kamatnim stopama i kada bi trebalo očekivati njihov pad.

Kako je rekao, bilo bi realno očekivati da će stroga monetarna politika popustiti u drugoj polovini godine, kao i da bi prvi potez u tom pravcu trebalo da povuče Evropska centralna banka.

"Optimista sam što se tiče ove godine u Srbiji. Da li će rast biti tri ili 3,5 odsto nije toliko bitno. Rast će doći iz privatne potrošnje, uz vraćanje inflacije u zadati koridor do kraja godine, rast zarada i pad kamatnih stopa. Država je obezbedila finansiranje i to je dobro. Novi investicioni plan je ambiciozan i obiman i doneće pozitivne efekte. Normalno je zaduživati se i deo rasta dolazi i iz tih izvora. Mislim da smo kao država u prilično dobroj poziciji u ovom trenutku", rekao je on.

On je istakao da ni privreda ni stanovništvo nisu prezaduženi i da postoji prostora da se to poveća, ali ono što bi banke volele da vide je veće zaduživanje u vidu privatnih investicionih kredita, kao i njihova zastupljenost u više privrednih sektora nego što je sada slučaj. Kako je istakao, situacija je takva da se privreda sada više razdužuje jer je novac skup i da ne žele da ga drže kod sebe. S druge strane, ne postoji problem nenaplativih kredita i njihov nivo je negde oko istorijskog minimuma.

Direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke Miloš Zečević ocenio je da će 2024. biti još jedna prolazna godina za našu zemlju na putu ka normalizaciji. Kako je istakao, monetarna politika koju vodi Narodna banka Srbije vodi ka smanjenju inflacije i krajem godine bi ona mogla da padne na 4,7 odsto.

Zečević je govorio i o projektu EKSO. Kako je istakao, on je važan da bi država dostigla rast iznad četiri odsto, da Srbija ima dobre predispozicije i da je pred nama jak investicioni ciklus.

(JA/EURACTIV.rs)