Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o zakonu protiv pranja novca koji su stručnjaci za borbu protiv korupcije pozdravili kao "zaista dobar korak napred".
Sporazum protiv pranja novca, objavljen u ranim jutarnjim satima u četvrtak (18. januara), ima za cilj suzbijanje prevara i "zaštitu građana EU i finansijskog sistema EU" od finansiranja terorističkih grupa i organizovanog kriminala.
"Ovo će osigurati da prevaranti, organizovani kriminal i teroristi neće imati prostora da svoje prihode legalizuju kroz finansijski sistem", rekao je u saopštenju belgijski ministar finansija Vincent Van Peteghem, čija zemlja je rotirajuće predsedavajuća Savetom EU.
Između ostalih mera, sporazum bi primorao trgovce luksuznom robom, fudbalske klubove i neke institucije u sektoru kriptovaluta da sprovode dužnu proveru svojih kupaca.
Takođe bi postavio maksimalni prag od 10.000 evra za gotovinske transakcije širom EU i omogućio određenim novinarima i aktivistima za borbu protiv korupcije da dobiju pristup registru stvarnog vlasništva, gde bi stvarni (ili "pravi") vlasnici preduzeća bili navedeni ako poseduju više od 25 odsto akcija preduzeća.
"Mislimo da je to zaista dobar korak napred. Zaista pokriva neke od rupa i bavi se nekim stvarima koje su ranije bile problematične", rekla je za Euractiv Maira Martini, politički analitičar u asocijaciji Transparensy international.
Martini je takođe pohvalila činjenicu da će mnoge odredbe doći u obliku novih propisa EU, a ne direktiva, što znači da državama članicama neće biti dato nikakvo diskreciono pravo pri transponovanju pravila u nacionalno zakonodavstvo.
"Ovo će pomoći da se obezbedi usklađeniji i koherentniji pristup pranju novca u celoj Uniji. I mislimo da je ovo zaista pozitivno", rekla je ona.
Evropski zakonodavci ponovili su njenu pozitivnu ocenu sporazuma. Ludek Niedermaier, češki poslanik Evropske narodne partije desnog centra koji je učestvovao u pregovorima, rekao je da će to "zatvoriti mnoštvo rupa koje postoje i koje peračima novca čine život previše lakim".
Slično tome, Dragoš Pislaru, Rumun iz liberalne grupe Renev Europe, koji je ranije služio kao izvestilac u senci za zakonodavstvo EU protiv pranja novca, rekao je da će sporazum "dati kiseonik našim poštenim građanima" i pomoći "sprečavanju finansiranja terorizma".
"Mogao je biti jači"
Međutim, Martini kaže da je belgijski ministar finansija Van Petegem "ide predaleko" u svojoj sugestiji da sporazum neće ostaviti "nikakav prostor" korumpiranim pojedincima ili institucijama da prebace svoju nezakonitu zaradu unutar (ili u) EU.
Ona je posebno rekla da su odredbe koje se odnose na identifikaciju stvarnih vlasnika kompanija "mogle biti jače".
"Jedna od stvari za koje smo se zalagali je snižavanje praga [za prijavljivanje stvarnih vlasnika kompanija] jer trenutno kao stvarne vlasnike treba da evidentirate samo ljude koji poseduju više od 25 odsto akcija kompanije. I ovo je sada vrlo lako zaobići."
"Jedino poboljšanje ovde je to što kažu da bi države članice trebalo da, u slučajevima visokog rizika, smanje prag – ali to i dalje ostavlja mnogo prostora za implementaciju".
EU: Raj za one koji peru novac?
Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za droge i kriminal, svake godine se peru sredstva u vrednosti od dva do pet odsto globalnog BDP-a, što bi 2023. odgovaralo između 1,9 i 4,9 triliona evra.
Upitana koliki je problem pranje novca konkretno unutar EU, Martini kaže da je "teško" proceniti s obzirom na to da je pranje novca "tako tajno".
Ipak, rekla je ona, bankarska tajna u kombinaciji sa opštom političkom stabilnošću bloka učinili su EU "veoma privlačnim mestom za one koji traže bezbedno mesto za parkiranje svog novca".
"Ako imate tajnost u kombinaciji sa ovom političkom stabilnošću, vladavinom zakona i tako dalje, ljudi žele da imaju svoj novac tamo. I zato nije retkost videti kleptokrate i korumpirane političare koji imaju imovinu i investicije koristeći kompanije iz EU".
Nedavni sporazum samo je najnoviji sporazum o borbi protiv korupcije koji je EU postigla poslednjih meseci. U decembru su se Evropski parlament i države članice složile da uspostave specijalizovano telo EU za borbu protiv korupcije, Upravu za borbu protiv pranja novca (AMLA).
Lokacija nove jedinice, koja će se koristiti i za suzbijanje terorizma i zaobilaženje sankcija, još nije određena.
Predstavnici država članica moraju da odobre nova pravila i formalno ih potvrde od strane Saveta i Evropskog parlamenta pre nego što budu uključena u zakon EU.
(JA/EURACTIV.rs)