Udarac koji je pretprela nemačka ekonomija tokom 2023. godine nije kratkoročan fenomen, već ukazuje na to da mnogi temelji njenog poslovnog modela više nisu adekvatni za trenutne brze promene u ekonomiji, tvrde stručnjaci.
Nemačka ekonomija je 2023. godine pala za 0,3 odsto, što je učinilo zemlju jedinom velikom ekonomijom na svetu koja se smanjila prošle godine. Za ovu godinu, industrijska asocijacija zemlje BDI očekuje ukupan privredni rast od 0,3 odsto.
"Pravi oporavak nemačke industrije nakon neuspeha povezanih sa krizom poslednjih godina takođe je malo verovatno da će se materijalizovati 2024. godine", rekao je novinarima u utorak (16. januara) Zigfrid Rusvurm, šef BDI, krovne organizacije nemačke industrije. On je dodao da će rast biti vođen uglavnom privatnom potrošnjom, a ne dugoročnim investicijama.
Ovo nije samo udarac na ekonomiju, već pokazuje i fundamentalnije probleme sa nemačkim, a samim tim i evropskim ekonomskim modelom, tvrde ekonomisti i poslovni lideri.
"Nemački model je zapravo na neki način oličenje evropskog modela", rekao je za Euractiv Jan Miške, partner u konsultantskoj kompaniji Mekinsi Global Institut (MGI).
"Evropa je izgrađena za stabilnost i kontinuiranu optimizaciju", rekao je, dodajući da "u stabilnim vremenima, ovo zapravo predstavlja dobar ili bar smislen izbor".
Sve dok Nemačka ima mnoga srednjih preduzeća specijalizovanih za nišna tržišta i fokusirana na inkrementalne inovacije, a ne na napredne tehnologije, to neće voditi do uspeha, tvrdi on.
"Stabilna vremena su prošla i verovatno se neće vraćati još neko vreme", rekao je Miške.
Na primer, da bi se takmičila na novim tržištima kao što je digitalna ekonomija, Evropa bi morala da privuče više rizičnog kapitala, umesto da se pretežno oslanja na bankarske kredite za investicije kompanija, tvrdi MGI u nedavnom članku.
Slično tome, cene energetika u Evropi su znatno iznad američkog ili kineskog nivoa i trebalo bi da budu prepolovljene da bi Evropa ponovo stekla konkurentnost, napisali su autori.
Konačno, dok je Evropa bila mnogo otvorenija za međunarodnu trgovinu nego SAD ili Kina, "geopolitičke turbulencije prelivaju se u trgovinske odnose, što dovodi do više sporova i podstiče kompanije da rekonfigurišu lance snabdevanja", tvrdili su konsultanti.
Strukturalni problem
Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, poslovni lideri su se složili da su problemi strukturalne, a ne privremene prirode, okrivljujući preteranu regulativu i premalo prostora za inovacije.
"Mislim da je Evropa već dugi niz godina bila veoma samozadovoljna. Nakon pandemije i mnogih drugih višestrukih kriza, pritisak se povećao", rekla je Belen Garijo, izvršni direktor Merka, jedne od najvećih nemačkih farmaceutskih kompanija.
"Prekomerna regulativa nas usporava", rekla je ona, dodajući da "previše vremena trošimo na debatu i verovatno moramo da delujemo sa mnogo više osećaja hitnosti".
Odgovarajući na opaske u Davosu, nemački ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) rekao je da bi se "potpuno složio da postoji problem", međutim, uglavnom okrivljujući porast geopolitičkih tenzija, što je, po njegovom mišljenju, zakomplikovalo međunarodnu trgovinu.
"Rekao bih da je pravi problem, svet u kome živimo, čak i veći od različitih aspekata kao što su prekomerna regulacija i nedostatak investicija, nedostatak inovacija i tako dalje", rekao je Habek.
S obzirom na značaj izvoza za njenu ukupnu ekonomiju, "Nemačka se posebno […] oslanja na ova otvorena tržišta", rekao je on.
Pitanja poput rata u Ukrajini i poremećaja lanaca vrednosti tokom korona krize pokazala su da "sada imamo fragmentiran svet", rekao je Habek.
"Sada vidimo da naše sopstvene greške, evropske greške ili oklevanja, nedovoljna konkurentnost, postaju pravi problem jer se svet promenio”.
Političke odluke
Međutim, umesto da se bave problemima, politički izbori su možda čak i pogoršali situaciju tokom poslednjih godina, rekao je Miške.
"Nemačka je odlučila da isključi ogromnu količinu energije koja još uvek postoji", rekao je on o prošlogodišnjoj odluci zemlje da isključi poslednje tri nuklearne elektrane u zemlji. "Dakle, to je svakako jedna od diskusija koje bi možda trebalo ponovo da se pokrenu”.
Slično, Rusvurm iz BDI-a je okrivio nemačku vladu što se još nije suočila sa izazovom poboljšanja konkurentnosti.
Nemačka trostranačka vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala bi "beskonačno i gotovo dogmatski raspravljala o problemima umesto da zajedno dođu do rešenja u diskursu činjeničnih argumenata", rekao je Rusvurm, dodajući da je to dovelo do "neizvesnosti među kompanijama i građanima".
(JA/EURACTIV.rs)