Da li bi rat u Jemenu mogao biti "otvaranje Pandorine kutije", kako bi mogao uticati na tržište energenata, može li doći do širenja sukoba i ratnih dešavanja, samo su neki od strahova koje je ovaj vojni udar izazvao u javnosti
Vazdušni udari na Jemen, koje su pokrenule Sjedinjene Države i Velika Britanija, zasad su imali primetan uticaj na skok cene nafte. Da li bi ovaj napad mogao biti "otvaranje Pandorine kutije", kako bi mogao uticati na tržište energenata, može li doći do širenja sukoba i ratnih dešavanja, samo su neki od strahova koje je ovaj vojni udar izazvao u javnosti.
A, hoće li se sukob umiriti ili nas čeka "crni scenario" pokazaće vreme, ali i mnogi faktori koji igraju ključnu ulogu. Na kocki je, svakako, mnogo toga, saglasni su stručnjaci.
Prema podacima sa svetskih berzi cene sirove nafte su porasle za oko četiri posto tokom petka, dostižući 80,52 dolara po barelu Brenta i gotovo 75 dolara po barelu WTI-ja. Međutim, tokom dana su počele padati, sada se Brent trguje po 78,68 dolara, a WTI po 73,37 dolara. Ovaj skok cena posledica je zabrinutosti investitora zbog novog sukoba na Bliskom istoku i potencijalnih problema u snabdevanju evropskog tržišta naftom.
Naime, tankeri koji prevoze naftu, umesto rute preko Adenskog zaliva, Bab el-Mandebe i Sueskog kanala, moraju da koristie znatno duži morski put oko Afrike. Posledica toga mogla bi biti ne samo poskupljenje nafte, već i poremećaji u snabdevanju tim i drugim energentima, kao i drugim robama, posebno onima koje se uvoze iz Kine.
Ipak, deo analitičara veruje da se neće dogoditi takav "crni scenario". Ekonomski analitičar Damir Novotni kaže kako napad treba gledati kao na pojedinačnu akciju ograničenog roka trajanja.
"SAD i Velika Britanija su reagovale na napade na komercijalne brodove u Crvenom moru, a iza njih stoji Iran. Tačno je da je situacija prilično napeta, ali ne očekujem da će doći do eskalacije koja bi se prelila u divljanje cena nafte i visoku inflaciju. I reakcije tržišta su dosad bile prilično umerene", ocenjuje Novotni za Euractiv i dodaje kako su skladišta nafte u svetu dobro popunjena.
S druge strane, potražnja za naftom u ovom trenutku relativno slaba, i to ponajviše zbog usporavanja svetskog gospodarstva. To se posebno odnosi na Kinu u kojoj je rast privrede značajno usporio, kao i na Nemačku, najveću evropsku ekonomiju, koja je na rubu recesije. Sve to, ističe Novotni, ne govori u prilog novog divljanja cena nafte, a time ni pokretanja nove inflacione spirale.
Ipak, postoji dosta faktora koji će uticati na razvoj situacije a najviše da li će se Iran uključiti u rat, koji i stoji iza Hutija u Jemenu. Takav bi scenario, slaže se Novotni, predstavljao potpuno drugu priču.
Na to upozorava i stručnjak za energetiku Davor Štern, koji kaže da bi iranski ulazak u rat bio scenario iz pakla. Naime, osim što je Iran sam po sebi veliki izvoznik nafte, problem je i što ima mogućnost zatvaranja Hormuškog tesnaca, uskog pomorskog prolaza koji naftom bogate zemlje Persijskog zaliva spaja s otvorenim morem.
Službene procene govore da preko Hormuza dnevno prođe više od 20 miliona barela "crnog zlata“. To je otprilike petina ukupne potrošnje nafte u svetu, što Hormuzkom tesnacu u svetu energetike daje nezamenjiv značaj.
Osim nafte, preko tog tesnaca se izvozi i prirodni plin (LNG) iz Katara, jednog od najvećih izvoznika plina u svetu. Zatvaranje Hormuza značilo bi i da Evropa ostaje bez dobrog dela plina koji koristi, što bi opet dovelo do divljanja cena tog energenta.
U rukama Irana više aduta
Hormuz nije jedini iranski adut u celoj priči. Naime, zatvaranje za brodski promet Bab el-Mandebe, koji Adenski zaliv povezuje sa Crvenim morem i Sueskim kanalom, a u kojem Huti već mesecima napadaju brodove, u praksi znači i zatvaranje Sueskog kanala, budući da do njega neće biti moguće doći.
Uzme li se u obzir da preko Sueza dnevno, prema dostupnim podacima, prođe oko 2,8 miliona barela sirove nafte dnevno, ali i ogromne količine druge robe i sirovina kojima se Evropa snabdeva iz Azije, dela Afrike i Australije, jasno je da bi učinak takvog scenarija bio poguban za Evropu.
"Ako dođe do eskalacije sukoba, možemo očekivati ono najgore. Zatvori li se Bab el-Mandeb, zatvara se i Suez, a cena barela nafte mogla bi doći i do 100 dolara. Kada je reč o LNG-ju, teško je predvideti, ali jasno je da bi i on u tom slučaju poskupeo", ističe Štern za Euractiv. Napominje kako bi posledica takvog energetskog šoka bila visoka inflacija, ali i nestašice. Ne samo zato što bi cene energenata, zbog otežanog transporta znatno poskupele, nego i zato što mnogih roba, uključujući i energente, možda neće ni biti.
"To bi bila realizacija najgoreg scenarija", poručuje Štern, dodajući kako se možemo jedino nadati da do njega neće doći.
Jemen duboko podeljen po verskim linijama
Jemen je duboko podeljena zemlja po verskim linijama. Nakon ujedinjenja Severnog i Južnog Jemena 1990. godine, suniti su postali većinsko stanovništvo u ujedinjenoj državi i čine, prema dostupnim podacima, oko 55 posto stanovništva. Ipak, na severu zemlje i dalje dominira šiitsko stanovništvo. Udeo šiita u ukupnoj jemenskoj populaciji je oko 45 posto, a na severu su većina.
Jemenski suniti tradicionalno gledaju prema Saudijskoj Arabiji, kolevci sunitskog islama. Šiiti su, međutim, orijentisani prema Iranu, domovini šiitskog islama. Ista verska podela jedan je od razloga sukoba između Saudijske Arabije i Irana. Drugi razlog netrpeljivosti između Rijada i Teherana je puno praktičnije prirode i svodi se na borbu za uticaj u regionu.
Rat Irana i Saudijske Arabije na teritoriji Jemena
Rivalstvo Saudijske Arabije i Irana zakomplikovalo je teško stanje u Jemenu. U septembru 2014, pokret šiitskih Huta zauzeo je prestonicu Sanu i najveći deo bivšeg Severnog Jemena, uz podršku Irana. Sunitske militantne grupe zauzele su, s druge strane, jug zemlje, uz podršku Saudijske Arabije.
Jemen je i danas podeljen na terenu. U zemlji postoje dve suprotstavljene vlade - jedna u Sani i druga u Adenu, glavnom gradu nekadašnjeg Južnog Jemena. S obzirom na verske podele u zemlji, moglo bi se reći da je vlada u Sani šiitska, a ona u Adenu sunitska, iako političku podelu u toj zemlji ne treba posmatrati isključivo kroz verske naočare.
Sam građanski rat u Jemenu obično se smatra posredničkim ratom, u kojem snage zapravo odmeravaju Iran i Saudijska Arabija, dok su razne lokalne militantne grupe samo izvršitelji želja i planova Teherana i Rijada. Jemenski građanski rat doveo je i do snažnog rasta terorizma.
Jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu
Jemen, inače, spada među najsiromašnije zemlje sveta. Za razliku od ostalih zemalja Arapskog poluostrva, koje su se obogatile na velikim nalazištima nafte i gasa, Jemen ne raspolaže tako velikim naftnim i gasnim resursima.
BDP Jemena manji od onog u BiH, BDP po stanovniku manji nego u Somaliji. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ukupan bruto domaći proizvod (BDP) Jemena, zemlje sa gotovo 35 miliona stanovnika, u 2022. godini iznosio je samo oko 23,5 milijardi dolara. To je manji BDP od, na primer, Bosne i Hercegovine, zemlje sa deset puta manje stanovnika nego što ih ima Jemen.
BDP po stanovniku u Jemenu 2022. godine, takođe prema podacima MMF-a, iznosio je samo oko 707 dolara. To je manji BDP per capita čak i od onog koji ima Somalija, a koji je u 2022. godini, prema podacima međunarodnih institucija, iznosio oko 800 dolara.
Uprkos siromaštvu i malom značaju za svetsku ekonomiju, sukob u Jemenu zaokuplja pažnju sveta. Razlog tome je činjenica da se Jemen nalazi na jednom od najvažnijih pomorskih puteva na svetu. Upravo je taj geografski značaj Jemena i sada u fokusu. Jemenski Huti od izbijanja rata između Izraela i Hamasa, militantne grupe koju takođe podržava Iran, napadaju brodove koji prolaze kroz Crveno more, tvrdeći kako žele zaustaviti njihovu plovidbu prema Izraelu ili iz Izraela, iako veliki broj brodova koji su napali nije imao nikakve veze s Izraelom.
(J.N./EURACTIV.rs)
Ista verska podela jedan je od razloga sukoba između Saudijske Arabije i Irana. Drugi razlog netrpeljivosti između Rijada i Teherana je puno praktičnije prirode i svodi se na borbu za uticaj u regionu.
Rat Irana i Saudijske Arabije na teritoriji Jemena Rivalstvo Saudijske Arabije i Irana zakomplikovalo je teško stanje u Jemenu. U septembru 2014, pokret šiitskih Huta zauzeo je prestonicu Sanu i najveći deo bivšeg Severnog Jemena, uz podršku Irana. Sunitske militantne grupe zauzele su, s druge strane, jug zemlje, uz podršku Saudijske Arabije.
Jemen je i danas podeljen na terenu. U zemlji postoje dve suprotstavljene vlade - jedna u Sani i druga u Adenu, glavnom gradu nekadašnjeg Južnog Jemena. S obzirom na verske podele u zemlji, moglo bi se reći da je vlada u Sani šiitska, a ona u Adenu sunitska, iako političku podelu u toj zemlji ne treba posmatrati isključivo kroz verske naočare.
Sam građanski rat u Jemenu obično se smatra posredničkim ratom, u kojem snage zapravo odmeravaju Iran i Saudijska Arabija, dok su razne lokalne militantne grupe samo izvršitelji želja i planova Teherana i Rijada. Jemenski građanski rat doveo je i do snažnog rasta terorizma.
Jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu Jemen, inače, spada među najsiromašnije zemlje sveta. Za razliku od ostalih zemalja Arapskog poluostrva, koje su se obogatile na velikim nalazištima nafte i gasa, Jemen ne raspolaže tako velikim naftnim i gasnim resursima.
Veliki broj stanovnika Jemena i dalje živi od poljoprivrede i ribarstva. Pre nego što je izbio građanski rat, turizam se razvijao u Jemenu, ali sada ta delatnost postoji još samo u tragovima.
BDP Jemena manji od onog u BiH, BDP po stanovniku manji nego u Somaliji Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ukupan bruto domaći proizvod (BDP) Jemena, zemlje sa gotovo 35 miliona stanovnika, u 2022. godini iznosio je samo oko 23,5 milijardi dolara. To je manji BDP od, na primer, Bosne i Hercegovine, zemlje sa deset puta manje stanovnika nego što ih ima Jemen.
BDP po stanovniku u Jemenu 2022. godine, takođe prema podacima MMF-a, iznosio je samo oko 707 dolara. To je manji BDP per capita čak i od onog koji ima Somalija, a koji je u 2022. godini, prema podacima međunarodnih institucija, iznosio oko 800 dolara.
Siromašna zemlja na važnom geografskom položaju Unatoč siromaštvu i malom značaju za svetsku ekonomiju, sukob u Jemenu zaokuplja pažnju sveta. Razlog tome je, s jedne strane, proxy sukob Irana i Saudijske Arabije u toj zemlji, a drugi činjenica da se Jemen nalazi na jednom od najvažnijih pomorskih puteva na svetu.
Upravo je taj geografski značaj Jemena i sada u fokusu. Jemenski Huti od izbijanja rata između Izraela i Hamasa, militantne grupe koju takođe podržava Iran, napadaju brodove koji prolaze kroz Crveno more, tvrdeći kako žele zaustaviti njihovu plovidbu prema Izraelu ili iz Izraela, iako veliki broj brodova koji su napali nije imao nikakve veze s Izraelom.
Unatoč tome, zbog njihovih napada na komercijalne brodove, a sada i američko-britanske vojne akcije, u pitanje dolazi sigurnost opskrbe Evrope ne samo energentima, nego i ostalim robama. Kao opasnost u zraku visi i mogućnost ubrzanja inflacije s kojom Evropa muku muči još od završetka koronakrize i potom izbijanja rusko-ukrajinskog rata.