Pad poslovne aktivnosti evrozone iznenađujuće se produbio u decembru, prema istraživanjima koja su pokazala da je ekonomija bloka gotovo sigurno u recesiji.
Reč je o opštem padu ekonomske aktivnosti u evrozoni sa pogoršanjem stanja i u Nemačkoj i u Francuskoj, kao i u oblastima usluga i proizvodnje, pokazala su istraživanja.
U prošlom kvartalu, privreda evrozone pala je za 0,1 odsto, pokazuju zvanični podaci, a decembarski indeks menadžera nabavke (PMI) – koji se smatra dobrim pokazateljem ekonomskog zdravlja – ukazuje da je aktivnost sada opadala u svakom mesecu ovog kvartala. To bi označilo dva uzastopna kvartala ekonomske kontrakcije, ispunjavajući tehničku definiciju recesije.
Evropska centralna banka smanjila je u četvrtak (14. decembra) svoje prognoze rasta za 2023. i 2024. godinu.
U Nemačkoj se pad pogoršao, ukazujući na recesiju u najvećoj evropskoj ekonomiji na kraju godine. U međuvremenu, aktivnost je u Francuskoj opala brže nego što se očekivalo, jer se potražnja za robom i uslugama u drugoj po veličini ekonomiji evrozone dodatno pogoršala.
Nemačka ekonomija će se ove godine blago smanjiti i jedva rasti sledeće, jer je potražnja iz inostranstva slaba, vladine subvencije za zelenu tranziciju su obuzdane, a visoke kamatne stope smanjuju aktivnost, saopštila je Bundesbanka ranije u petak.
Kompanije u velikom britanskom sektoru usluga su, međutim, zabeležile još jedan rast ovog meseca, što sugeriše da ekonomija ove zemlje ima dovoljno zamaha da izbegne recesiju barem za sada.
Igra čekanja
Zbog činjenice da kompanije u zoni evra ne vide veliko poboljšanje u skorije vreme, beleži se i smanjen broj zaposlenih. Kompozitni indeks zaposlenosti bio je na najnižim nivoima u tri godine od 49,6, što je malo manje od novembarskih 49,7.
PMI za dominantnu uslužnu industriju bloka pao je na 48,1 sa 48,7, daleko manje od predviđanja Rojtersove ankete o porastu na 49,0.
"Ovo potvrđuje naša očekivanja da će ekonomija evrozone nastaviti da se smanjuje u četvrtom kvartalu, suprotno očekivanjima Evropske centralne banke", rekao je Kristof Vajl iz Commerzbank.
Potražnja za uslugama ponovo je opala jer zaduženi potrošači, suočeni s rekordno visokim troškovima zaduživanja u valutnoj uniji od 20 zemalja, troše manje. Novi poslovni indeks pao je na 46,6 sa 46,7.
Kamatne stope i dalje problem
U četvrtak je ECB ostavila kamatne stope na čekanju i povukla opklade na neizbežna smanjenja potvrđujući da će troškovi zaduživanja ostati na rekordno visokim nivoima. Nedavna anketa Rojtersa pokazala je da će sačekati do drugog kvartala pre nego što bude počela da se smanjuje.
Naredni korak Evropske centralne banke (ECB) trebalo bi da bude smanjenje kamatnih stopa, izjavio je francuski guverner centralne banke, Francois Villeroy de Galhau, u petak, ali je nagovestio da smanjenje kamatnih stopa nije odmah na vidiku.
Fabrike u uniji evra takođe su imale još jedan razočaravajući mesec. PMI u proizvodnji ostao je stabilan na nivou od 44,2 u novembru – izostala je prognoza ankete Rojtersa za 44,6 i 18. mesec ispod 50.
Indeks koji meri proizvodnju pao je na 44,1 sa 44,6.
Međutim, rukovodioci fabrika bili su optimističniji u vezi sa godinom koja je pred nama, a indeks buduće proizvodnje je skočio na 55,6 sa 53,3, što je najviši nivo od maja.
(JA/EURACTIV.rs)