Kreatori politike podigli su stope za još jednu četvrtinu poena, podižući pomno praćenu stopu na depozite na 4,00%, što je njen najviši nivo od uvođenja evra 1999. godine.

ECB je saopštila da su stope sada dostigle nivoe koji bi pomogli da se inflacija vrati na cilj, a neki analitičari su rekli da je to signaliziralo da je trenutni ciklus povećanja pri kraju.

Kreatori politike podigli su stope za još jednu četvrtinu poena, podižući pomno praćenu stopu na depozite na 4,00%, što je njen najviši nivo od uvođenja evra 1999. godine.

To je 10. uzastopno povećanje otkako je ECB pokrenula najagresivnije mere u svojoj istoriji u julu prošle godine, nakon što su cene porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Uoči sastanka, analitičari su bili oštro podeljeni oko toga da li će ECB ponovo podići stope ili će konačno napraviti pauzu zbog sve većih znakova ekonomskog pritiska za 20 zemalja koje koriste evro. Ali na kraju, kontinuirani inflatorni pritisci ubedili su upravni savet centralne banke da ponovo treba da se povećaju.

"Inflacija nastavlja da opada, ali se i dalje očekuje da će predugo ostati previsoka", navodi se u saopštenju ECB, najavljujući odluku o stopi. "Upravni savet je odlučan da obezbedi da se inflacija blagovremeno vrati na srednjoročni cilj od dva odsto."

Centrala je takođe dodala da su "ključne kamatne stope ECB dostigle nivoe koji će, ako se održavaju dovoljno dugo, značajno doprineti blagovremenom vraćanju inflacije na cilj".

Ekonomista ING-a Karsten Brzeski rekao je da veruje da je centralna banka napravila poslednji korak u ovoj kampanji.

"Komunikacija ECB-a je jasna: danas je bilo poslednje povećanje u tekućem ciklusu", rekao je on.

Ističući kontinuirane poteškoće u držanju potrošačkih cena pod kontrolom, ECB je podigla svoju prognozu inflacije u ovoj i narednoj godini - blago su je snizili za 2025. na 2,1%, blizu cilja ECB.

Ali je takođe smanjena njihova prognoza za rast evrozone u naredne tri godine, ukazujući na uticaj "zaoštravanja domaće tražnje i slabljenja međunarodnog trgovinskog okruženja".

Međutim, stroži uslovi finansiranja izazvani povećanjem kamatnih stopa su takođe "ugušili tražnju, što je važan faktor u vraćanju inflacije na cilj".

Izvor: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Pogoršanje izgleda

Drugi nedavni znaci ukazuju na pogoršanje izgleda u evrozoni.

Rast je u drugom kvartalu dostigao samo 0,1%, što je niže nego što je ranije procenjeno, a EU je u ponedeljak smanjila svoje prognoze BDP-a za 2023. i 2024. za evrozonu - posebno ukazujući na slabost Nemačke.

Najveća evropska ekonomija se bori da stane na noge nakon što je kliznula u recesiju na početku godine, pogođena usporavanjem industrije, visokim troškovima energije i usporavanjem izvoza u ključne partnere kao što je Kina.

Slabi podaci podstakli su pozive ECB da pauzira svoj ciklus penjanja iz straha da bi mogao produbiti pad.

Ali uprkos brzom rastu troškova pozajmljivanja od prošle godine, inflacija je ostala nepromenjena - 5,3% u avgustu.

Rast cena je usporen od vrhunca prošle godine, posebno zbog pada troškova energije, ali zvaničnici su sada zabrinuti da drugi faktori održavaju pritisak - posebno povećanje plata na zategnutom tržištu rada.

Federalne rezerve - koje su zaustavile povećanje kamatnih stopa u junu, ali su potom ponovo podigle troškove zaduživanja u julu - i Banka Engleske trebalo bi da održe svoje sastanke sledeće nedelje.

Zvaničnici ECB-a su insistirali da će njihova odluka zavisiti od pristiglih podataka i bili su oprezni u pogledu toga šta će se dogoditi uoči sastanka.

(EURACTIV.rs)