Dok se EU bori da uravnoteži svoje ekonomske i bezbednosne interese usred tenzija između SAD i Kine, Južna Koreja se suočava sa sličnim izazovima na mnogo naglašeniji način.
Izazovi sa kojima se Južna Koreja suočava zahtevajući od zemlje da povede izuzetnu pažnju u osmišljavanju svoje strategije ekonomske bezbednosti.
Južna Koreja je izvozno orjentisana ekonomija. Vrednost njenog izvoza u robama i uslugama dostiže 48 odsto BDP-a, što je skoro duplo više nego u EU, koja iznosi 25 odsto.
Štaviše, dok je Kina takođe postala najvažniji trgovinski partner EU, mereno obimom trgovine, to je još izraženije za Južnu Koreju, koja isporučuje 23 odsto svog izvoza u Kinu. Za poređenje, Kina kupuje samo devet odsto ukupne izvozne robe iz EU.
Istovremeno, Južna Koreja u velikoj meri zavisi od SAD u pogledu bezbednosti, oslanjajući se na "Sporazum o međusobnoj odbrani" potpisan nakon primirja u Korejskom ratu 1953. godine.
Strateška nejasnoća
Stoga nije ni čudo što je Južna Koreja sledila strategiju "strateške dvosmislenosti" uz moto "bezbednost sa SAD, ekonomija sa Kinom", prema analizi koju je napisao Seungjo Li, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Čung Ang i član savetodavnog komiteta vlade Južne Koreje za ekonomsku bezbednost i spoljne poslove.
Strateška nejasnoća značila je da Južna Koreja neće govoriti protiv Kine o temama koje su bile važne i osetljive za Peking, poput ugnjetavanja Ujgura u Sinđangu ili gušenja opozicije u Hong Kongu.
"Pokušavamo da se držimo podalje od ideološkog aspekta rivalstva", rekao je za Euractiv Taehiun Oh, istraživač na Korejskom institutu za međunarodnu ekonomsku politiku (KIEP).
Međutim, ovo je moglo da ode mnogo daleko. Nakon kupovine novog američkog raketnog sistema za odbranu svog vazdušnog prostora, Južna Koreja se našla pod pritiskom Kine, koja je uvela ekonomske sankcije toj zemlji.
"Ovo iskustvo ekonomske prinude navelo je Južnu Koreju da usvoji proaktivniju strategiju ekonomske bezbednosti", napisao je Li.
Sigurnost iznad efikasnosti
Kao i druge sile orijentisane na trgovinu, poput EU, Južna Koreja pokušava da diverzifikuje svoje trgovinske odnose i smanji ranjivost i ekonomsku zavisnost.
Istraživač KIEP-a Oh rekao je za Euractiv da, dok su korejske kompanije nekada birale svoje partnere u lancu snabdevanja na osnovu njihove efikasnosti, one "sada biraju partnere od poverenja, čak i ako su možda malo manje efikasni".
A s obzirom da su bezbednosni problemi preovladavali nad ekonomskim razmatranjima, južnokorejska vlada je odlučila da se više drži SAD.
Na primer, Južna Koreja je počela bliže da sarađuje sa SAD u razvoju i proizvodnji visokokvalitetnih poluprovodnika, u sektoru kojim dominiraju južnokorejske i tajvanske firme.
Kako SAD žele da zbace Kinu kao vodeću silu u proizvodnji tehnologije poluprovodnika, prvobitno su htele da nateraju južnokorejske firme da se uzdrže od proizvodnje poluprovodnika u Kini, ali su Seul i Vašington nedavno došli do zakljuka da bi južnokorejskim kompanijama trebalo omogućiti da zadrže proizvodnju u Kini.
Posledice
Da se Južna Koreja povukla iz Kine, kineska odmazda bi bila vrlo verovatna. A Kina ima uticaj na Južnu Koreju kao svoje najveće izvozno tržište, ali i kao izvor kritičnih sirovina koje su potrebne južnokorejskoj industriji, bilo za poluprovodnike ili za baterije.
"Tačno je da naša ekonomija i lanac snabdevanja veoma zavise od Kine, tako da moramo da donesemo odluku koja minimizira rizike", rekao je Oh.
"To znači da moramo da koordiniramo sa zemljama istomišljenika, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama, tako da umesto da budemo agresivni u vezi sa našom agendom ekonomske bezbednosti, moramo da reagujemo", rekao je on, dodajući da Koreja treba da uzme u obzir strategije i drugih zemalja.
U 2019, trgovinska prepirka sa Japanom, koja je nametnula kontrolu izvoza određenih tehnologija za Južnu Koreju, vrlo je snažno istakla poentu. Ekonomska sigurnost jedne zemlje može biti rizik za lanac snabdevanja druge zemlje.
Incident je naterao Južnu Koreju da preduzme proaktivnije korake da obezbedi svoj ekonomski i tehnološki suverenitet. Vlada je 2022. godine takođe odredila 12 nacionalnih strateških tehnologija i planirala da u njih uloži oko 20 milijardi evra u narednih pet godina.
Oh vidi da se korejska vlada fokusira na poluprovodnike, baterije, medicinske tehnologije i kritične sirovine.
Posrednik
Ali čak i ako Južna Koreja bude u stanju da se okrene ka strožoj, invazivnijoj strategiji ekonomske bezbednosti, zemlja radije ne bi imala potrebu za tim.
Stisnuta između dve velike sile, preferirani ishod Južne Koreje bio bi smanjenje međunarodnih tenzija, želja koju deli sa EU i drugim igračima na tržištu koji su fokusirani na trgovinu.
Oh je izrazio nadu da Koreja može da iskoristi svoju međupoziciju da deluje kao posrednik i unapredi interese srednjih sila poput nje koje više vole da zadrže poredak zasnovan na pravilima kakav jeste.
"Jer ako jedna zemlja odluči da preduzme ekstremne mere, posledice bi mogle biti nepovratne", rekao je Oh za Euraktiv.
(J.A./EURACTIV.rs)