Predstavljanjem "Bele knjige" Savet stranih investitora (FIC) dao je ocenu poslovne i investicione klime u Srbiji, a u izveštaju su se našle i pohvale ali i sugestije na čemu je još potrebno raditi
Tradicionalnim predstavljanjem "Bele knjige" Savet stranih investitora (FIC) dao je sveobuhvatnu ocenu poslovne i investicione klime u Srbiji sa preporukama za njeno unapređenje. Od 383 prošlogodišnjih preporuka, ostvaren je napredak u 28 odsto njih i to je ovako obrazloženo - 8 odsto preporuka ostvaren je značajan napredak, u 20 odsto određeni napredak (ukupno 28 odsto), dok 72 odsto preporuka nije ostvarilo nikakav napredak.
"U izuzetno teškim uslovima zbog nepredvidivih globalnih dešavanja i ratnih žarišta u Istočnoj Evropi i na Bliskom Istoku, visoke inflacije, uprkos malom rastu u EU, koji u nekim zemljama beleži recesiju, u jednom delu i stagnacije, Srbija je uspela da zaštiti privredu. Drago mi je što je Vlada Srbije ostvarila napredak u više od 100 preporuka, identifikovane su i one oblasti na kojima je potrebno raditi. Mnogo smo toga pokrenuli, od ekonomskih procesa, energetskih preduzeća do poboljšanja zakona... - rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović za EURACTIV nakon predstavljanja "Bele knjige".
"Nestabilnost" u Evropi u svetu pak ne brine previše Savet stranih investitora koji je, potpuno svestan izazova sa kojima se Srbija suočava, što zbog političkih što zbog ekonomskih faktora, ocenio da postoje stvari koje se mogu učiniti, bez obzira na okolnosti.
"Strane kompanije iz celog sveta, koje ulažu 44 milijarde evra i zapošljavaju više od 115 hiljada ljudi, pripremile su konkretne preporuke kako da unaprede poslovnu i investicionu klimu. Spremni smo da damo puni doprinos kroz naše zajedničko radno telo – Radnu grupu za sprovođenje preporuka iz Bele knjige", rekao je predsednk Saveta i generalni direktor Yettela Majk Mišel.
Gde je Srbija napredovala, gde su izostale pozitivne ocene?
Među oblastima gde je evidentan najveći napredak u odnosu na 2022. izdvajaju se energetika, zaštita korisnika finansijskih usluga, fiskalizacija, borba protiv nedozvoljene trgovine, carine, a pozitivno su ocenjene i oblasti digitalizacije i telekomunikacija, kao i radnopravna regulativa u oblasti zapošljavanja stranaca.
Usvajanje i usklađivanje sa propisima Evropske unije i prihvatanje fleksibilnijih pravila o obe između Srbije, CEFTA zemalja i PAN-EU članica, ocenjeno je pozitivnom ocenom, sa posebnim fokusom na uvođenje Sistema elektronskih faktura.
Izdanje Bele knjige 2023 sastoji se od 58 članaka sa 397 preporuka koje je pripremilo 59 autora, dok je najveći napredak ostvaren u sektoru energetike
Kad pominjemo pozitivne ocene, neizostavno je navesti i usvajanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je takođe primećen od strane članica Saveta.
Primena eFaktura u privredi je doprinela velikom administrativnom rasterećenju i transparentnosti transakcija, navodi se u izveštaju.
Primetna su nastojanja Vlade i Kancelarije za IT i elektronsku upravu koje su kontinuiranom saradnjom nastavile sa sprovođenjem digitalne agende, a nastavljena je digitalizacija finansijskih usluga, kroz niz odluka koje je regulator, Narodna banka Srbije, propisala u prethodnom periodu.
Kada je reč o poboljšanjima, veliki napredak je zabeležen od kada je Narodna banka otpočela sa objavljivanjem odgovora na najčešće postavljana pitanja o primeni propisa o deviznom poslovanju, ali i što je ALIMS povećanjem broja zaposlenih i omogućavanjem podnošenja zahteva za lekove e-putem unapredio poslovanje i smanjio kašnjenja.
Napredak nije zabeležen u oblasti hrane i poljoprivrede, kao ni kod javnih nabavki ili dualnog obrazovanja. Strani investitori su zadovoljni napretkom u mnogim oblastima, međutim, ipak postoji prostor za dalji rad na unapređenju zakonodavstva i drugih detalja su bitni za njihovo poslovanje.
Da li je moglo nešto drugačije? Mišljenja su podeljena. U odnosu na prethodne godine, ovogodišnji izveštaj beleži manji broj ispunjenih preporuka. Ipak, stručnjaci to smatraju "uobičajenom praksom" zbog izbornih ciklusa koje u poslednje tri godine imamo jer za sprovođenje uspešnih reformi potrebna je Vlada traje četiri godine, što dalje daje Skupštinu kroz koju prolaze zakoni.
Na kojim poljima je potrebno raditi?
Među preporukama na kojim poljima je potrebno još raditi jeste i ona koja se odnosi na organizaciju javnih rasprava o novim propisima uz redovan dijalog sa poslovnom zajednicom. Potom, neophodno je pristupiti rešavanju poreskih pitanja i kontinuiranih problema poput izmena poreza na imovinu, vrednovanja imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i uvođenja parafiskala.
Neophodno je, dodaju, izmeniti ključne zakone i doneti odgovarajuća podzakonska akta, koja regulišu radno pravo. Izmene bi trebalo da obuhvate digitalizaciju radnopravnih dokumenata, fleksibilnije uslove rada van prostorija poslodavca, racionalizaciju strukture i obračuna zarade, fleksibilnije procedure prestanka radnog odnosa.
Potrebno je, prema mišljenju autora Bele knjige, izmeniti Zakon o hipoteci i Zakon o finansijskom lizingu, ali i uvesti specijalizaciju sudija za prekršaje u privredi.
Srbija bi trebalo i da uskladi Zakon o bezbednosti hrane i sve prateće podzakonske akte sa EU regulativom, dodaju oni.
Prema njihovoj oceni, potrebno je i proaktivno unapređenje zakonodavnog okvira koji se tiče zaštite životne sredine, odnosno, treba usvojiti nedostajuća strateška dokumenta.
Dodatno, stvoriti ekonomski model koji će motivisati lokalne samouprave da otpad odlažu na sanitarne deponije.
U kontekstu trenutnih procesa regionalne integracije, režim za zemlje u regionu Otvorenog Balkana treba da bude postepeno liberalizovan, ocenjuju strani investitori.
Kada je reč o oblasti zdravstva, savetuju da je potrebno obezbediti stabilno finansiranje inovativnih lekova kao i generičkih lekova uz proširenje indikacija namenskim transferom budžetskih sredstava prema RFZO.
Smatraju da RFZO treba da osigura dobijanje iz centralnog budžeta potrebnih sredstava za uvođenje novih lekova na Listu lekova. Ministarstvo zdravlja treba da zajedno sa Ministarstvom finanasija i RFZO kontinuirano da radi na obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava iz Budžeta Republike Srbije, u cilju stavljanja novih terapija na Listu lekova RFZO.
Napravljen veći indeks napretka
Direktor Saveta stranih investitora (FIC) Aleksandar Ljubić izjavio je da je ove godine napravljen veći indeks napretka i da je iznosio 1,36. Kako je naveo, kod 29 preporuka zabeležen je dobar napredak, kod 78 preporuka bilo je određenog napretka, a kod 276 napretka nije bilo.
"Važno nam je da postignemo cilj da 50 odsto preporuka bude ispunjeno, a najbliži smo tome bili 2019. godine kada je usvojeno 40 odsto preporuka", rekao je Ljubić.
Istakao je da je najveći učinak napravljen u energetskom sektoru, fiskalizaciji, carinama, zapošljavanju stranaca i zaštiti potrošača. Govoreći o investicijama, Ljubić je istakao da je neophodno obezbediti da udeo investicija u BDP-u bude 25 odsto da bi se ostvario rast od pet procenata, tako da je, kada je o Srbiji reč, neophodno da domaći investitori dostignu ulaganje od 10 odsto BDP-a.
Naveo je da 60 odsto investicija u Srbiju stiže iz Evropske unije i da je investicije iz EU moguće povećati. Srbija je lane imala 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, a podaci za ovu godinu su takođe dobri i pokazuju da je za 10 meseci bilo 3,4 milijarde evra investicija.
(EURACTIV.rs)