Pandemija i ratovi negativno su uticali na cene raznih proizvoda, namirnica i energenata, od Francuske gde je zabeležen porast siromaštva do Nemačke gde su istraživanja pokazala da dobar deo stanovništva živi na rubu egzistencije
Od pandemije korona virusa, preko rata u Ukrajini, a potom i novih sukoba širom sveta, mnogo je događaja poslednjih godina koji su negativno uticali na kretanja na globalnom tržištu, a širom sveta cene raznih proizvoda, namirnica i energenata skaču.
Inflacija je na različite načine pogodila različite evropske zemlje, negde jače negde slabije, pokazuju istraživanja.
U Francuskoj je zabeležen porast siromaštva, pokazuju izveštaji dobrotvorne organizacije "Catholique". Srednji prihod ljudi o kojima brine organizacija iznosio je 538 evra mesečno u 2022. godini, što predstavlja dnevni budžet od 18 evra za pokrivanje svih potreba domaćinstva, navodi organizacija u svom izveštaju.
“Najsiromašniji ljudi su pogođeni inflacijom, omča se steže, a uskraćenost je veća za stvari koje nisu nužno vidljive, kao što su grejanje ili hrana”, rekla je za AFP Adelaid Bertran, generalni delegat organizacije.
Secours Catholique je saopštio da je prošle godine zbrinuo ukupno milion ljudi u Francuskoj, koji su imali koristi od različitih usluga kao što su pomoć u hrani i socijalna podrška.
Udar na životni standard u Nemačkoj
Pad životnog standarda osetio se i u Nemačkoj, gde su podaci pokazali da dobar deo stanovništva zarađuje ispod standarda, da ne mogu sebi priuštiti ni odeću, osnovne životne namirnice, grejanje…pokazali su rezultati studije Instituta za privredne i društvene nauke (WSI) Fondacije Hans-Bekler, bliske sindikatima, pokazuju podaci iz 2021. godine.
U Nemačkoj se siromašnom smatra osoba čiji je prihod domaćinstva manji od 60 odsto takozvanog srednjeg dohotka u državi. Za jednočlano domaćinstvo, siromaštvo znači prihod do 1.200 eura mesečno.
Nova odeća je 2021. bila nedostižna za 17 odsto ljudi koji dugo, dakle pet ili više godina, žive ispod granice siromaštva. Među onima koji su se te godine vodili kao siromašni, nešto više od osam odsto nije moglo da izdvoji novac za novu odeću. Više od četiri odsto, prema studiji, nisu mogli da plate za adekvatno grejanje.
Siromaštvo, kako se meri na osnovu prihoda, prošle godine blago je opalo. Tako je 2022. 16,7 odsto ljudi u Nemačkoj živelo u siromaštvu, dok je godinu ranije taj procenat bio 16,9. Međutim, udeo siromašnih je od 2010. u porastu. Te godine bilo ih je 14,5 odsto a 2019, poslednje godine pre pandemije, 15,9 odsto.
Natprosečno su siromašni, prema studiji, nezaposleni, ljudi koji rade samo povremeno, samohrani roditelji, žene I samci ili oni sa migrantskim poreklom, kao i oni koji imaju samo osnovnu školu.
Broj beskućnika u Nemačkoj raste
Prema podacima Saveznog udruženja za pomoć beskućnicima, broj ljudi bez doma u Nemačkoj značajno je porastao od 2021. do 2022. Kako navode, razlog za to je između ostalog, povećanje broja izbeglica – posebno iz Ukrajine – koje nemaju gde da žive.
Prema tom udruženju, broj beskućnika je 2021. bio 383.000. a tokom 2022. u Nemačkoj je privremeno bez krova nad glavom bilo 607.000 ljudi. To je povećanje od 58 odsto, piše Dojče Vele.
Većina beskućnika boravila je u institucionalnom privremenom smeštaju ili na primer kod rođaka ili prijatelja. Oko 50.000 ljudi 2022. živelo je na ulici.
(EURACTIV.rs)