Od pripreme za uvođenje evra do prilagođavanja inflaciji, kako se Hrvatska navikla na novu valutu.
Kako se Hrvatska snašla nakon uvođenja evra, kao zvanične valute, na koji način je to uticalo na privredu, ima li straha od rastuće inflacije u svetu i mogućih uticaja na domaće finansije, koji su glavni izazovi za hrvatski bankarski sistem u budućnosti, o ovim ali i o mnogim drugim temama za EURACTIV je govorio Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke.
Prošlo je skoro godinu dana od kako je Hrvatska uvela evro kao službenu valutu. Kako se Hrvatska narodna banka spremala za ovu promenu i kako biste sumirali ovaj period od uvođenja evra u finansijske tokove do danas?
Angažman HNB-a je započeo 2017. godine, saradnjom s Vladom na izradi zajedničke strategije uvođenja eura. Posao nije završen ni uvođenjem eura budući da se i dalje operativno prilagođavamo učestvovanju u kreiranju i sprovođenja zajedničke monetarne politike. Kao jedan od ključnih stubova u procesu uvođenja evra izdvojio bih uspostavljanje bliske saradnje s Evropskom centralnom bankom, odnosno pristupanje bankovnoj uniji, kao potvrdu kvalitetnog nadzora i stabilnosti finansijskog sastava. Zahtevne su bile i praktične pripreme za uvođenje evra, od usklađivanja propisa, informatičkih i tehničkih prilika, pa do izrade, odnosno nabavke i distribucije gotovine evra, koja je bila pravi logistički pothvat. Detaljne pripreme omogućile su lakši prelazak na euro, što se ogleda i u jačanju javne podrške zajedničkoj valuti.
Na samom početku od kako je uveden evro kao službena valuta, Hrvatska je imala problem s neobjašnjivim poskupljenjima kojima su bili izloženi njeni građani. Šta se tačno tada dogodilo? Kako je uvođenje evra uticalo na ekonomiju zemlje, ali i na svakodnevni život građana?
Iako je Hrvatska evro uvela u periodu povišene inflacije, početkom godine smo zabelžili tek blago povećanje cena. "Dodatno" povećanja cena bilo je ograničeno na pojedine uslužne delatnosti, kao što su kafići i restorani ili frizerski saloni, ali učinak tog povećanja cena na inflaciju procenjujemo na otprilike 0,4 odsto. To je ocena u skladu s očekivanjima i iskustvima drugih zemalja koje su već uvele evro. Budući da je evro uveden mesec ili dva nakon što je inflacija dosegla vrhunac, a inflacija se smanjila i neposredno nakon uvođenja, sam evro nije uticao na javnu percepciju inflacije, koja se u januaru takođe smanjila. S druge strane, građani su se brzo navikli na pogodnosti koje im je doneo evro, kao što su uštede na provizijama kod putovanja ili naručivanja robe putem Interneta, a prepoznat je i doprinos ublažavanju aktualnog rasta kamatnih stopa.
Čini se da Vam je uvođenje evra u Hrvatskoj bio profesionalni cilj. Međutim, trenutak u kom se desilo bio je poprilično nesvakidašnji. Mamurluk od pandemije i rat u Europi u jeku. Kako ste Vi lično doživeli ovu promenu, jeste li bili uplašeni zbog okolnosti u kojima ste uveli evro?
Uvođenje evra mi je omogućilo malo mirniji san u ovim nestabilnim vremenima opterećenim brojnim neizvesnostima. Taj proces je ojačao otpornost domaće privrede i dodatno pogurao njegov oporavak od pandemijske recesije tako da ekonomska aktivnost danas nadmašuje stopu koju bismo mogli očekivati temeljem trenda zabeleženog uoči pandemije.
Takođe, približavanje trenutka uvođenja evra postepeno je ublažavalo uticaj globalnih poremećaja i poskupljena sirovina i energenata na uticaj domaće valute, koji je bio ključno sidro monetarne i finansijske stabilnosti. Konačno, otklanjanje rizika je smanjilo premiju rizika države, a time ujedno ograničilo prenos viših globalnih kamatnih stopa na domaći finansijski sastav.
Hrvatska je već deset godina članica EU, Srbija toliko kandidat za članstvo. Šta bi Srbija morala ispuniti u ekonomskom i finansijskom smislu kako bi ispunila neophodne uslove za pridruživanje bloku?
Nisam upoznat s pojedinostima pristupnih pregovora Republike Srbije. Generalno mogu reći da je pristupanje države kandidatkinje EU čvrsto strukturiran proces temeljen na propisanoj metodologiji, pravilima i procedurama. U tom procesu kandidatkinja mora da uskladi zakonodavstvo s pravnim okvirom EU i zadovoljiti jasne ekonomske kriterijume. Kao tadašnji zamenik glavnog pregovarača mogu preneti pozitivno iskustvo Hrvatske koja je pristupne pregovore iskoristila kako bi provela brojne reforme s ciljem jačanja konkurentnosti i otpornosti domaće privrede.
Snažan rast cena nekretnina u Hrvatskoj nastavljen je i u drugom tromesečju, pokazuju podaci koje su objavili Državni zavod za statistiku (DZS) Hrvatske i Eurostat. Postoji li tu izvor neke domaće, ali i regionalne krize?
Cene stambenih nekretnina još se uvećavaju. Ipak, na tržištu su vidljive naznake slabljenja aktivnosti. Tako se već godinu dana smanjuje broj transakcija, a naročito broj stranaca koji kupuju nekretnine u Hrvatskoj. Čak i ako slabija aktivnost preokrene trendove i dovede do pada cena stambenih nekretnina, to ne bi trebalo znatnije uticati na banke. Pre svega, eventualni pad cena bi mogao ostati razmerno blagog intenziteta budući da se na tržištu i dalje nudi malo novih stanova. Takođe, ukupni dug je umeren, što dodatno ublažava rizike za stabilnost finansijskog sastava.
Držanje inflacije pod kontrolom posao je guvernera centralnih banaka. Kako Vama to ide – brinete li se zbog rasta cena, hoće li se, po Vašem mišljenju, inflacija dugoročno ukoreniti ili očekujete njen pad i stabilizaciju i zašto?
U Upravnom vijeću smo itekako svesni štetnog uticaja dugog razdoblja povišene inflacije i delimo odlučnost da je u primerenom roku dovedemo na ciljanih dva odsto. Čvrsto sam uveren da ćemo u tome i uspeti. Trendovi nam u ovom trenutku uglavnom idu na ruku. Inflacija se u ovoj godini osetno smanjila kao odraz nižih cena sirovina i energenata, a izrazito zaoštravanje monetarne politike i usporavanje privrede, koje je za sada na putanji takozvanog "mekog sletanja", trebali bi dodatno spustiti inflaciju. Ipak, taj put je još pun rizika. Cene energenata i prehrambenih sirovina prethodnih godina su nas više puta iznenađivale u uslovima jačanja klimatskih i geopolitičkih rizika. Takođe, tržište rada je još vrlo snažno uz rekordno nisku nezaposlenost i velike zahteve za povećanjem plata, što se najviše odražava na cene usluga. Ukoliko se neki od tih rizika obistine, to bi moglo tražiti dodatno zaoštravanje monetarne politike kako ne bismo morali dodatno odlagati povratak inflacije.
Prošle godine bili ste redovni učesnik sastanaka guvernera Europske centralne banke, a od ove ste i sami član Upravnog vijeća ESB-a. Kao visoki zvaničnik ove institucije, kakva su Vaša predviđanja o kamatnim stopama? Hoće li biti još uvećanja i od čega će zavisiti?
Pri donošenju odluka posebno pratimo tri grupe varijabli. Prvu čine privredni i finansijski pokazatelji koji utiču na izglede za inflaciju. Važno je i kretanje takozvane temeljne inflacije, odnosno inflacije bez kolebljivih cena hrane i energije, na koje monetarna politika ne utiče. Konačno, pratimo i snagu transmisije monetarne politike, odnosno kretanje različitih tržišnih kamatnih stopa i njihov utjicaj na privredu. Pritom, kao guverner centralne banke u zemlji kojoj je hiperinflacija u "živom" sećanju, nešto veću težinu pridajem aktuelnoj inflaciji nego projekcijama. Naš pogled na budućnost i dalje je "zamagljen" pa smatram da je trenutno pametno u monetarnoj politici voditi se izrekom "bolje sprečiti nego lečiti". Kao što još ne mogu definitivno otkloniti mogućnost da inflacija premaši putanju koja bi je u naredne dve godine trebala dovesti do 2 odsto, isto tako držim otvorenom i mogućnost dodatnog povećanja kamatnih stopa.
Koji su glavni izazovi za hrvatski bankarski sistem u budućnosti?
Kratkoročno, banke bi se u okruženju usporavanja privrede i povećanja kamatnih stopa mogle suočiti s nešto višom stopom neprihodujućih kredita i skupljim izvorima finansiranja. Ti me rizici za sada ipak preterano ne brinu. Hrvatski bankarski sektor trenutno je u jako dobroj poziciji jer uz vrlo dobru likvidnost ostvaruje visoke profite. Međutim, dok smo kratkoročno ponekad skloni precenjivati izazove, za malo dalju budućnosti vredi obrnuto pa često nismo u stanju sagledati kompletnu sliku. Na primer, klimatske promene i nužnost zelene tranzicije predstavljaju dodatne izvore rizika za banke, ali i novu poslovnu priliku. Nadalje, banke su se do sada uspešno branile od izazivača koji su počeli intenzivnije primenjivati informacijske i komunikacijske tehnologije u finansijama. Ipak, u budućnosti će morati još brže digitalizovati poslovanje kako bi smanjile troškove poslovanja, stvorile nove usluge i nove kanale prodaje i odvojile se od konkurencije. Brz razvoj veštačke inteligencije dodatno povećava izazove povezane s primenom novih tehnologija.
(EURACTIV.rs)