Cene nafte su porasle, nakon što su prošle nedelje potonule oko 6 posto. Cena barela na londonskom tržištu ojačala je jutros 0.44 posto, na 85,25 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 0.57 posto, na 80,95 dolara
Odluka američke centralne banke da ostavi svoje referentne kamatne stope nepromenjenima, izazvala je lančanu reakciju u svetu, pa su tržišta oštro porasla. Na azijskim berzama su danas cene deonica porasle četvrti dan zaredom jer ulagači veruju da je ciklus povećanja kamata završen i da će već u prvoj polovini sledeće godine započeti ciklus smanjenja cene novca.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 6:30 u plusu 1.7 posto, nakon što je prošle nedelje skočio 2.8 posto i odmaknuo se od najniže nivoe u godinu dana. Jutros je japanski Nikkei indeks ojačao 2.4 posto, dok su cene deonica u Australiji, Šangaju, Hong Kongu i Južnoj Koreji porasle između 0.4 i 4.2 posto. Najviše su jutros skočile cene deonica u Južnoj Koreji, što se zahvaljuje odluci vlasti o zabrani short-sellinga do kraja juna sledeće godine, što bi trebalo da stabilizuje tržište.
I na ostalim berzama vlada dobro raspoloženje jer ulagači veruju da je ciklus povećanja kamata u zemljama zapada završen. Doduše, očekuje se da će australska centralna banka zbog još uvek visoke inflacije ove nedelje još jednom povećati kamate, ali veruje se da su najveće centralne banke u svetu završile sa zaoštravanjem monetarne politike jer inflacijski pritisci postupno popuštaju.
Stoga su sada na tržištu zavladale špekulacije o tome kada će centralne banke započeti ciklus smanjenja kamatnih stopa. Tako se na tržištu novca procenjuje da je 90 posto sigurno da je američki Fed završio s povećanjem kamata i da postoji 86 odsto izgleda da će prvo smanjenje kamata uslediti već u junu sledeće godine.
Evropska centralna banka (ECB), procenjuje se, mogla bi početi smanjivati kamate već u aprilu, a britanska u avgustu sledeće godine. To će zavisti o daljem kretanju inflacije i ekonomije, a o tome će već ove nedelje govoriti niz čelnika Feda, uključujući predsednika centralne banke Džeromea Povela.
Takođe, najavljeni su javni nastupi nekoliko zvaničnika ECB-a i britanske centralne banke (BoE). Više od godinu dana kretanja na tržištu ponajviše su zavisila o špekulacijama kada će centralne banke završiti ciklus povećanja kamata i na kojim će se nivoima kamata taj ciklus završiti.
Ubuduće će se, pak, najviše spekulisati o tome na koje će nivoe i u kojem razdoblju kamate biti spuštene.
"Mi očekujemo da će smanjenje kamate Feda, ECB-a i BoE-a biti brže nego što se na tržištu procenjuje. Očekujemo da će do kraja sledeće godine kamate Feda na fondove pasti u raspon od 3 do 3.25 posto, kamata ECB-a na depozite na 3 posto, a ključna kamata BoE-a na 4.25 posto", pišu analitičari NatWest Marketsa u osvrtu na situaciju na tržištima.
Na valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta stagnira, nakon što je prošle nedelje pala 1.4 posto. Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 105,07 poena, kao i u petak na zatvaranju tržišta. Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao sa 149,35 na 149,55 jena.
Američka je valuta ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,0725 dolara, dok je u petak uveče iznosila 1,0730 dolara.
Cene nafte su porasle, nakon što su prošle nedelje potonule oko 6 posto. Cena barela na londonskom tržištu ojačala je jutros 0.44 posto, na 85,25 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 0.57 posto, na 80,95 dolara.
(EURACTIV.rs)