Broj nezaposlenih u Nemačkoj rekordno je porastao u poslednjih više od godinu dana, nakon što je zapošljavanje opalo u oktobru, što ukazuje na znakove pucanja na evropskom tržištu rada.
Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj porasla je sa 5,7 odsto u septembru na 5,8 odsto prošlog meseca - što je najviši nivo nezaposlenosti u nekada najjačoj ekonomiji Evropske unije od juna 2021. godine, piše Fajnenšl Tajms.
"Stopa otpuštanja u Nemačkoj počela je da se povećava malo, ali sa najnižeg nivoa koji smo ikada videli. Počinjemo da vidimo efekte rasta cena energenata prošle godine", rekao je Enzo Veber, šef istraživanja na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu.
Nekoliko nemačkih kompanija je u poslednjih nedelja iznelo je planove za smanjenje radnih mesta, uključujući najveću nemačku banku Dojče Bank i proizvođače hemikalija BASF i Lanxess.
Veber je rekao da je barometar nezaposlenosti u Evropi pao na najniži nivo od sredine 2020. godine, kada su blokade tokom pandemije koronavirusa dovele ekonomiju do zastoja.
Luj de Gundos, potpredsednik Evropske centralne banke, rekao je da postoje znaci da se tržište rada bori da ostane "svetla tačka" ekonomije evrozone.
"Stvara se manje novih radnih mesta, uključujući usluge, što sugeriše da se usporavanje ekonomije postepeno odražava na zaposlenost", rekao je u obraćanju u Madridu ove nedelje.
Nemačka savezna agencija za zapošljavanje izvestila je o sezonski prilagođenom povećanju broja nezaposlenih od 30.000 u odnosu na prethodni mesec, čime je ukupan broj nezaposlenih u nekada najjačoj evropskoj ekonomiji dostigao 2,61 milion, što je povećanje od 165.000 u odnosu na prethodnu godinu.
Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj porasla je sa 5 odsto u martu 2022. godine, nedugo nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Agencija je navela da je dolazak više od jednog miliona ukrajinskih izbeglica u Nemačku dodao 0,4 procentna poena njenoj stopi nezaposlenosti.
Habek: Rešenje su strani radnici?
Mnoge nemačke kompanije i dalje pate od nedostatka radne snage, što je prijavljeno od strane 43 odsto kompanija anketiranih od strane Ifo instituta u Minhenu u julu. Ministar ekonomije Robert Habek je prošlog meseca "optužio" osetnu nestašicu radne snage za očekivani pad nemačke ekonomije od 0,4 odsto ove godine, dok je tražio povećanje kvalifikovanih stranih radnika kako bi ojačao radnu snagu.
Međutim, agencija je saopštila da je broj radnih mesta koje oglašavaju kompanije opao na 749.000 u oktobru, što je smanjenje od 12.000 u odnosu na prethodni mesec i 98.000 u odnosu na prethodnu godinu.
"Ne možete zauvek da se opirete gravitaciji i sada imate ono što izgleda kao recesija u Nemačkoj", rekao je Ludovic Subran, glavni ekonomista nemačkog osiguravača Alianz.
Iako se očekuje da će stopa nezaposlenosti u evrozoni ostati na rekordno niskom nivou od 6,4 odsto kada se objave podaci za oktobar, Subran je predvideo da će se i nemačka nezaposlenost, kao i nezaposlenost u čitavoj evrozoni povećati za pola procentnog poena naredne godine kako ključni sektori budu nastavili da otpuštaju radnike.
"Građevinski sektor se smanjuje a to je veoma radno intenzivna industrija", rekao je.
Smanjenje nemačke ekonomije
Nemačka ekonomija se smanjila za 0,1 odsto u periodu od tri meseca zaključno sa septembrom u odnosu na prethodni kvartal, prema podacima objavljenim ove sedmice, potvrđujući svoj status jedne od najslabijih velikih svetskih ekonomija trenutno, uprkos ranijem statusu.
Povećanje kamatnih stopa pogodilo je građevinski sektor, uzrokujući oštar pad izgradnje stanova. Građevinska aktivnost pala je za 2 odsto u Nemačkoj i 1,3 odsto u evrozoni u periodu od tri meseca zaključno sa septembrom u odnosu na prethodni kvartal.
Andrea Nahles, šefica nemačke agencije za zapošljavanje, rekla je da dugo razdoblje stagnacije Nemačke koje datira od prošle zime "ne može proći bez vidljivih posledica na tržištu rada".
Ipak,dodala je, s obzirom na ekonomske podatke, "relativno dobro se drži".
(EURACTIV.rs)