Institucije EU se pripremaju za suočavanje oko funkcionisanja zakonske pretpostavke o zapošljavanju, najosetljiviji aspekt Direktive o unapređenju uslova rada koji se obavlja preko digitalnih platformi, na trijalogu sledećeg četvrtka.
Direktiva je zakonodavni predlog za definisanje statusa onih koji rade za platforme kao što su Uber i Deliveroo. Slučaj je ušao u poslednju fazu zakonodavnog procesa – takozvani "trijalog", između Saveta EU, Parlamenta i Komisije – još u julu.
Posle meseci zastoja, sa malo ili bez napretka, pregovori su sada orjentisani na detalje pravne pretpostavke – novog mehanizma koji bi, ako se pokrene, mogao da omogući reklasifikaciju radnika platforme iz samozaposlenih u zaposlene.
Veoma različiti pogledi
Pravni status radnika na platformama za dostavljanje je daleko najosetljivije poglavlje direktive o radnicima platforme – a suzakonodavci EU usvojili su veoma različite stavove.
Prvobitni predlog Komisije predviđao je da se pretpostavka može pokrenuti ako se ispune dva od pet kriterijuma koji upućuju na podređenost – u tom slučaju samozaposleni radnik platforme može biti reklasifikovan osim u slučaju da digitalna platforma ospori reklasifikaciju i priloži dokaz da je radnik "istinski samozaposlen".
Savet je "podigao standarde" kako bi pokrenuo pretpostavku, zahtevajući da budu ispunjena tri od sedam kriterijuma. Dodali su posebna upozorenja kako bi se ograničio obim pretpostavke u kojoj bi bilo "očigledno" da će biti opovrgnuta. Takođe su tražili da se pretpostavka isključi iz socijalnog osiguranja, poreskog i krivičnog postupka.
Međutim, Parlament se u velikoj meri odvojio od stava Saveta, potpuno uklonivši kriterijume. Svaki nagoveštaj podređenosti platformama mogao bi da izazove pretpostavku – širok opseg koji nije bio po ukusu ni Komisije ni Saveta.
"Elementi koji ukazuju na kontrolu"
U radnom dokumentu koji je podeljen uoči trijaloga početkom oktobra, koji je video Euractiv, poslanica Evropskog parlamenta Gualmini je pokušala da ukroti stav parlamenta. Prelazeći sa pristupa koji propagira nepostojanje pomenjutih kriterijuma, ona je predložila da se pravna pretpostavka pokrene ako "postoji bilo koji element koji ukazuje na kontrolu i pravac" sa platforme na njene radnike, piše u listu.
U dokumentu je navedeno osam kriterijuma koji bi mogli da signaliziraju podređenost – uključujući naknade, pravila koja se odnose na izgled radnika, praćenje učinka, ograničenja u pogledu pristupa radnika socijalnoj zaštiti, osiguranje od nesrećnog slučaja i slično.
Takvi kriterijumi liče na kriterijume Saveta i Komisije, iako je formulacija mnogo šira, a obim svakog kriterijuma znatno širi.
Dokument Saveta EU, datiran 20. oktobra i koji je prosleđen ambasadorima uoči sledećeg trijaloga, nastoji da odgovori na "važan korak napred" koji je napravio parlament.
"S obzirom na ograničeno vreme za zatvaranje pregovora", navodi se u belešci Saveta, koju je video Euractiv, "moguće oblasti fleksibilnosti" su razmatrane na tehničkom nivou pre političke diskusije u nastojanju da se pronađu efektivno dogovorno rešenje pre kraja godine.
Pokretanje i primena postupka po pretpostavci
U svom saopštenju, špansko predsedništvo Saveta EU istaklo je da se u njihovom mandatu ili tekstu poslanika Evropskog parlamenta ne pravi razlika između pokretanja postupka radi procene da li se pravna pretpostavka može aktivirati i primene te osporive pretpostavke.
Predlaže se stvaranje nove odredbe koja bi "utvrdila diskreciono pravo nadležnih državnih organa kada procenjuju da li postoji pogrešna klasifikacija s jedne strane, ali bi, s druge strane, postojala obaveza pokretanja postupka, ako dolaze do zaključka da bi moglo doći do pogrešne klasifikacije".
U stvari, takva odredba bi učinila zastarelom još jednu klauzulu iz mandata Saveta, koju su njegovi protivnici oštro osudili, da vlasti mogu imati diskreciono pravo da ne primenjuju tu pretpostavku pod određenim okolnostima.
Predsedništvo je takođe predložilo da se preduzme korak u pravcu parlamentaraca tako što će se složiti da sindikati, ili osobe koje predstavljaju radnike platforme, takođe mogu imati ovlašćenje da pokrenu postupak na osnovu pretpostavke.
Konačno, ide u prilog formulaciji Evropskog parlamenta da "primena pravne pretpostavke neće dovesti do automatske reklasifikacije svih lica koja obavljaju poslove na platformi kao platformske radnike".
Pobijanje pretpostavke
Radni dokument parlamenta navodi da ukoliko pretpostavku ne opovrgne nijedna stranka, onda će radnici odmah biti "preklasifikovani". Isto važi i ako platforma ne uspe da iznese ubedljivo osporavanje.
Špansko predsedništvo osporava stav parlamenta, koji se smatra "previše dalekosežnim", ali priznaje da se za vreme njihovog predsedavanja nije govorilo o ovom pitanju. Od ostalih zemalja EU traži se da iznesu svoje viđenje "o mogućnost da se jasno navede da postojanje radnog odnosa utvrđuje nadležni organ ili sud ako nijedna strana ne pobija pravnu pretpostavku".
U isto vreme, Predsedništvo se suprotstavlja "sadržajnim elementima" poslanika koji bi mogli da utiču na odluku suda ili nadležnih organa o postojanju radnog odnosa. Oni nastoje da se pojasni da se to svodi samo na nacionalni primenljivi zakon, kolektivne ugovore ili praksu koja je na snazi u određenim državama članicama.
Konačno, dokument odbacuje predlog parlamenta da se odredi rok nakon kojeg je onemogućeno pobijanje pretpostavke platforme – potez koji se smatra "neprihvatljivim za delegacije".
(EURACTIV.rs)