Ključna stopa bi trebalo da ostane na rekordnih 4%, gde je dovedena kroz 10 uzastopnih povećanja koja su počela u julu 2022. i vratila stope na pozitivnu teritoriju prvi put od 2011. godine
Evropska centralna banka u četvrtak je okončala niz povećanja kamatnih stopa, uprkos novim rizicima porasta inflacije na naftnim tržištima usred rata između Izraela i Hamasa. Ključna stopa bi trebalo da ostane na rekordnih 4%, gde je dovedena kroz 10 uzastopnih povećanja koja su počela u julu 2022. i vratila stope na pozitivnu teritoriju prvi put od 2011.
Upravni savet je saopštio da nedavne informacije potvrđuju njegove srednjoročne izglede da će inflacija dostići 2,1%.
"I dalje se očekuje da će inflacija predugo ostati previsoka, a domaći pritisci na cene ostaju jaki. Istovremeno, inflacija je značajno pala u septembru, uključujući i jake bazne efekte, a većina mera osnovne inflacije je nastavila da se ublažava", navodi se u saopštenju.
Tržišta su imala više od 98% šanse za zadržavanje, nakon što je ECB na svom prethodnom sastanku dala snažnu indikaciju da su stope dostigle vrhunac.
Septembarski potez opisan je kao golublji rast, pošto je ECB rekla da su stope dostigle nivoe koji bi značajno doprineli borbi protiv inflacije, ako se "održe dovoljno dugo". Ponovila je ovu poruku u četvrtak i rekla da njeno donošenje odluka i dalje zavisi od podataka.
Zvaničnici ECB-a su u intervjuima naglasili poruku "više za duže" o stopama, istovremeno insistirajući na tome da bi ih inflatorni šok mogao podstaći na ponovno povećanje, jer nastoje da priguše tržišna očekivanja o smanjenju stopa na horizontu.
Centralnoj banci je potrebna monetarna politika da ostane dovoljno čvrsta da ispuni svoje trenutne prognoze inflacije od 5,6% ove godine, 3,2% sledeće godine i 2,1% u srednjoročnom periodu.
Međutim, ECB takođe mora da računa sa uporno slabom poslovnom aktivnošću i blagim prognozama rasta od 0,7% u 2023. i 1% u 2024. godini, dok bivša moćna sila EU Nemačka stagnira. Banka takođe procenjuje volatilnost na tržištu obveznica, gde su prinosi naglo porasli, odražavajući globalnu rasprodaju.
Markus Bruks, glavni investicioni direktor kompanije Kuilter Investors, rekao je da su rizici za inflaciju i dalje prisutni u rastu plata i rastu cena energije kao rezultat neizvesnosti na Bliskom istoku.
"Ubuduće, kao i druge centralne banke, reći će da tržište treba da očekuje više kamatne stope duže, a vrata će ostati otvorena ukoliko ponovo vidimo skok inflacije", rekla je Bruks u poruci poslanoj mejlom.
Međutim, imajući u vidu stagnaciju privrede i činjenicu da su druge centralne banke prešle u obrazac zadržavanja, trebalo bi da se desi nešto veoma neočekivano da bi se stope ponovo podigle. Pritisak će se brzo prebaciti na smanjenje stopa s obzirom na nedostatak privrednog rasta". Očekuje se da će i ostale banke pratiti trend ECB, pre svega naša centralna banka.
(EURACTIV.rs)