Ekonomija

RAT U IZRAELU PRETNJA GLOBALNOJ EKONOMIJI: Da li nas čekaju nova poskupljenja hrane?

Početkom sukoba Rusije i Ukrajine, počeo je strmoglavi rast cena namirnica, a nakon što su Izrael i Palestina ušli u rat postavlja se pitanje da li ćemo ponovo osetiti udar na tržište hrane

Izvor: EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO

Nepisano pravilo je da ratni sukobi i krize svuda u svetu podižu cene na rafovima i komplikuju situaciju na međunarodnom tržištu hrane. S početkom sukoba Rusije i Ukrajine, počeo je strmoglavi rast namirnica samim tim što su sukobljene strane najveći izvoznici žitarica, kukuruza i suncokretovog ulja.

Nakon toga logično se otvorilo pitanje da li će sukob Izraela i Palestine ponovo udariti na tržište hrane?

Iako ove zemlje pojedinačno nisu veliki potrošači hrane na globalnom nivou, okolne zemlje će direktno ili indirektno biti uključene sukob i pretrpeti najveće posledice.  Stručnjaci ocenjuju da je lančana reakcija najizvesnija, posledice bi najpre mogle osetiti zemlje u regionu ratnih sukoba, Iran, Egipat i ostale koje su posredno ili neposredno uključene, a to dalje može da donese potrese i na tržištu hrane. Konkretno, pomenute zemlje su veliki kupci i uvoznici žitarica na svetskom tržištu pa iz toga proističe da je moguće osetiti promene na nivou potražnje.

 Prema pisanju Blumberga, ova i čak je gurne u recesiju ako se više zemalja uključi.

Naime, oštrija eskalacija sukoba mogla bi da dovede Izrael u direktan sukob sa Iranom, dobavljačem oružja i novca Hamasu, koji su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom grupom. U tom scenariju, Blumberg Ekonomiks procenjuje da bi cene nafte mogle da porastu na 150 dolara po barelu, a globalni rast padne na 1,7%, što bi dovelo do recesije koja bi odnela oko trilion dolara globalne proizvodnje.

Izvor: EPA-EFE/MOHAMMED SABER

Blumberg ističe da sekundarni efekti poput ovih ekonomskih nisu na prvom mestu posle ljudske tragedije ovog rata do sada, ali sukob na Bliskom istoku može da izazove zemljotrese u celom svetu jer je region ključni snabdevač energijom i u njemu se nalazi ključni brodski prolaz. Arapsko-izraelski rat iz 1973. godine, koji je doveo do embarga na naftu i godine stagflacije u industrijskim ekonomijama, najbolji je primer. 

Šire posledice danas mogle bi da proisteknu iz obnavljanja nemira u arapskom svetu, ali i od predsedničkih izbora sledeće godine u SAD, gde su cene benzina ključne za raspoloženje birača.

Svi ovi potencijalni efekti zavise od toga kako će se rat razvijati u narednim nedeljama ili mesecima. Svaki scenario ima iste posledice – skuplju naftu, višu inflaciju i sporiji rast – ali je veličina ekonomskog šoka drugačija. Što se sukob više širi, njegov uticaj postaje globalniji, a ne regionalni. 

Kako na Srbiju može uticati pad ili skok cena? 

Srbija na lageru trenutno ima oko 4 miliona tona pšenice i oko 6 miliona tona kukuruza, što starog, što novog roda. Kada se oduzmu domaće potrebe, procene su da će nam ostati po 2 i po miliona tona viška. To će, uz dalji pad cena, sa njiva oterati male proizvođače, procenjuju stručnjaci.

Izvor: Darek Delmanowicz/PAP

"Kad vidite koliko se u seoskim sredinama pojavljuje višak zemlje, onda vam je jasno da situacija nije nimalo ružičasta. Naime, kad pričate o kukuruzu, mnogi seljaci su prodali po 14 dinara. U istočnoj Srbiji već su se pojavili trgovci koji nude 12, a kukuruz čiji kvalitet nije standardan sa 16 procenata vlage, cena je bila 10 dinara", kaže prof. dr Zoran Rajić, direktor Instituta za agroekonomiju PFZ.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ukazuje i na pad stočnog fonda, manju domaću potrošnju dok, s druge strane, ostaje veća količina za izvoz, to su sve neki faktori koji utiču.

"Zbog nove situacije koju imamo u Zalivu, verovatno možemo da očekujemo novi rast cene energenata. Ako rastu cene energenata, rastu cene logistike i transporta, kada govorimo o žitaricama to može uticati i na rast cena", kaže Bogunović.

Cene žitarica u prvom tromesečju 2023. pale su za više od 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Cena uljarica je prepolovljena.

Šta će se dalje dešavati, poljoprivrednici i potrošači mogu samo da nagađaju. Isto, čini se, ostaje i agroekonomistima, budući da su zakoni ekonomije davno prestali da važe. Zakon razuma, ipak, nalaže da se od proizvodnje hrane ne sme odustajati, ma koliko bila nerentabilna.

(EURACTIV.rs)