Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, odsek za logistiku, Milorad Kilibarda govorio je za EURACTIV o svim izazovima sa kojim se industrija transporta i logistike suočava danas.
Epidemija koronavirusa značajno je ugrozila poslovanje kompanija velikog spektra industrija, a posebno je na udaru bila industrija transporta i logistike. Lanci snabdevanja kako evropskih, tako i domaćih kompanija, još uvek su roviti zbog oporavka, a još uvek neoporavljena industrija transporta i logistike suočila se sa još jedni izazovom – ratom između Rusije i Ukrajine koji je uzdrmao celokupnu svetsku ekonomiju i uticao na porast cena u svim sektorima života. Na udaru su najviše troškovi transporta i osnovnih životnih namirnica.
Kako bismo razumeli uticaj i posledice ovog sukoba na industriju, razgovarali smo sa profesorom doktorom Miloradom Kilibardom sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, šefom Odseka za logistiku. Kako je istakao za EURACTIV, transport i logistika se stalno nalaze u preseku različitih geopolitičkih, geoekonomskih, privrednih, energetskih i ekoloških uticaja, koji generišu različite izazove, prepreke i ograničenja. Ipak, prema njegovim rečima, radi se o vrlo agilnoj i fleksibilnoj industriji.
Da li je turbulentni period u kom se transport i logistika nalaze iznedrio neka nova rešenja, kako održati profitabilnost ako se bavite ovom industrijom, ali i na kom su novou domaće transportne kompanije za EURACTIV govori prof. dr Milorad Kilibarda.
Kako je industrija transporta i logistike prevazišla epidemiju i kako se prilagođava trenutnim izazovima – rat i poskupljenje kao posledica?
Transport i logistika se stalno nalaze u preseku različitih geopolitičkih, geoekonomskih, privrednih, energetskih i ekoloških uticaja, koji generišu različite izazove, prepreke i ograničenja. Međutim, radi se o vrlo agilnoj i fleksibilnoj industriji koja brzo reaguje na izmenjene okolnosti i traži nova rešenja. Logistički profesionalci, inženjeri i menadžeri, pronalaze alternativna logistička rešenja i uglavnom uspevaju da isporuče proizvode, komponente i sirovine. Ta rešenja su često skuplja i zahtevnija, što svakako utiče na poslovanje logističkih i drugih kompanija u lancu snabdevanja. Tako na primer, kada se zbog ratnih sukoba blokiraju crnomorske luke, onda tokovi roba vrše pritisak na jadranske i egejske luke. Radi se o ogromnim količinama robe, koje nije jednostavno prihvatiti i otpremiti, uz redovne poslove koje te luke već imaju. Kada poplave unište železničku infrastrukturu u Grčkoj onda se kontejneri koji dolaze iz Kine u luku Pirej usmeravaju na luku Rijeka i druge jadranske luke, umesto kontejnerskim vozovima u pravcu Beograda i Budimpešte.
Poslednjih godinu dana transportne kompanije se suočavaju sa padom tražnje, koja je posledica manje kupovine robe široke potrošnje, zastoja u proizvodnji i većeg nivoa zaliha. Sve je to posledica inflacije i ekonomske krize, zbog stvarnih i trgovinskih ratova u svetu. Pre toga, transportna tražnja je bila izuzetno povećana, a nesklad između ponude i potražnje doveo je do povećanja cena transportnih usluga, pa samim tim i cena proizvoda. Ovako velike oscilacije svakako negativno utiču na efikasno planiranje i korišćenje logističkih resursa i kapaciteta, a samim tim i na troškove i prihode transportnih i logističkih kompanija.
S druge strane, zbog većih zaliha robe koje kompanije drže kako bi se zaštitile od eventualnih poremećaja u lancima snabdevanja skladišni kapaciteti su popunjeni preko 95%. To inicira izgradnju novih skladišta, logističkih centara i parkova. U suštini radi se o jednoj lančanoj reakciji gde se uzroci nalaze na polju politike, ekonomije ili energetike, a posledice na polju transporta i logistike.
Da li je period epidemije, ali i ovaj trenutni, podjedanko veliki izazov, doveo do nekih novih rešenja u transportu, logistici i lancima snabdevanja. Koja su to rešenja koja omogućavaju da se efikasnije odgovori na rizike i poremećaje u budućnosti?
Jedan od ključnih pojmova danas, ali sigurno i u narednim godinama, je rezilijentnost. Rezilijentnost lanaca snabdevanja i logističkih sistema predstavlja njihovu sposobnost da što uspešnije odgovore na aktuelne poremećaje i izazove, ali i sposobnost da se što uspešnije vrate u prvobitno stanje ili pređu u neko novo stanje, kada ti izazovi i poremećaji prođu. Da bi kompanije povećale rezilijentnost lanaca snabdevanja one rade na: diverzifikaciji izvora i puteva snabdevanja, skraćivanju lanaca snabdevanja, držanju većih zaliha, preispitivanju koncepta “Just in Time“ i sve ozbiljnijem razmišljanju o “Just in Case” strategiji. Sve to značajno menja zahteve i očekivanja od transportnih i logističkih kompanija.
Energenti su značajno poskupeli, cene zakupa skladišta porasle za do 50 odsto, radna snaga je postala skuplja. Šta transportna industrija, odnosno kompanije koje bave transportom i logistikom, treba da rade kako bi održale profitabilnost, ili u još boljem slučaju, postigle rast?
Uvek su to dva pravca paralelnog delovanja. Prvi se odnosi na optimizaciju postojećih procesa i sistema, a drugi na uvođenje novih pristupa, alata i tehnologija. Logistička optimizacija obezbeđuje konkretne uštede i efekte, koji se ogledaju kroz: smanjenje troškova i gubitaka u vremenu; bolje korišćenje transportnih, skladišnih i pretovarnih resursa; uštede u časovima angažovanja radne snage, povećanje produktivnosti i efikasnosti poslovanja. Ovo se postiže kroz: optimizaciju transportnih puteva kretanja robe, sredstava i ljudi u skladišnom sistemu, logističkom centru ili nekoj fabrici; eliminaciju zastoja, čekanja i gubitaka; konsolidaciju naloga i pošiljki za isporuku; raspoređivanje i relokaciju robe i sl. U transportu to su mere vezane za: upravljanje transportnim kapacitetima; upravljanje potrošnjom goriva; rutiranjem sredstava i isporuka; konsolidacijom tereta; većim stepenom iskorišćenja transportnih sredstava i sl.
Ima dosta mera i rešenja koja obezbeđuju uštede i efekte i do 25% u troškovima i vremenu, a ne zahtevaju prevelika ulaganja. Samo je potrebno primeniti jedan osmišljen način optimizacije, posvetiti se konkretnim problemima i istrajati u njihovom rešavanju. Kompanije koje su usvojile takav pristup optimizaciji postigle su značajne efekte i svoje transportne i logističke sisteme u velikoj meri uredile. To je osnovna pretpostavka za profitabilno poslovanje i zdrav dugoročan rast. Međutim, ima značajan broj onih koji to još uvek neshvataju dovoljno ozbiljno i tvrde da sve rade dobro i da nema prostora za optimizaciju. Uglavnom greše, jer uvek ima prostora i mogućnosti za određena unapređenja.
Drugi pristup je uvođenje novih tehnologija i alata što zahteva veća ulaganja i značajnije promene u sistemu poslovanja, a što je u određenim momentima neophodno. Tu se, pre svega, misli na nova digitalna rešenja, platforme, softverske alate, električna transportna sredstva, autonomna vozila, mašine i robote u logističkim centrima i skladišnim sistemima. Međutim, i ovde je to potrebno raditi na bazi jedne detaljne analize, sistemski postavljenog rešenja i ocene opravdanosti. Često se to preskoči i izostanu puni efekti koji se očekuju od tih ulaganja. Digitalizacija, softverski alati ili mašine neće sami po sebi obezbediti pune efekte ako rešenja nisu dobro isplanirana i projektovana.
I na kraju, ova dva pravca se uglavnom međusobno dopunjuju i ukoliko se sistemski i osmišljeno primenjuju daju značajne sinergijske efekte.
Koje su najznačajnije tehnološke promene koje se očekuju u narednim godinama?
Svakako je to digitalizacija i automatizacija transportnih i logističkih procesa i sistema. Svi navode da su to rešenja zasnovana na: internet stvarima ( IOT - Internet of things), big data analitici, veštačkoj inteligenciji, cloud sistemima, blockchainu, proširenoj ili virtuelnoj stvarnosti, sajber fizičkim sistemima i sl. Tu su svakako i autonomna vozila, roboti i druge mašine, dronovi i sl. Uveliko se ide na integraciju naprednih tehnologija u procese logistike i lanca snabdevanja. Cilj je da se kreira inteligentan, povezan i automatizovan lanac snabdevanja, koji može brzo da odgovori na promene u potražnji, optimizuje procese i poveća efikasnost. Težnja je da se poveća vidljivost duž lanca snabdevanja. Normalno, to su i održiva rešenja i tehnologije koje su ekološki prihvatljive, kao što su električna vozila, solarni logistički centri i sl.
Kako ocenjujete položaj naših logističkih kompanija i našeg tržišta u odnosu na svet? Da li uspevaju da isprate trenutne globalne trendove u logističkoj industriji ?
Kada su u pitanju naše logističke kompanije, trenutno stanje je dosta heterogeno. Imamo više domaćih kompanija koje vrlo uspešno prate globalne logističke trendove, značajno ulažu u razvoj modernih logističkih parkova i centara, nove tehnologije, digitlaizaciju i automatizaciju. Vrlo su konkurentne, ne samo na domaćem već i regionalnom i globalnom tržištu. Naravno veći broj je onih koje nisu na takvom nivou razvijenosti i potrebno je da dosta toga promene i unaprede uz podršku eksternih konsultanata i naučnih institucija. Pod pritiskom izuzetno brzog rasta i razvoja, logističke kompanje često nemaju vremena i kapaciteta da se dovoljno posvete sistemskim rešenjima. Drugi problem je što vlasnici i top menadžeri kompanija ne shvataju svu kompleksnost logistike i njen značaj za uspešno poslovanje. U oba slučaja poželjna je podrška i pomoć eksperata, eksternih konsultanata i naučnih institucija.
Da li privreda u današnje vreme, kada se poslovni trendovi skoro svakodnevno menjaju, dovoljno konsultuje eksperte i naučne institucije? U kom trenutku privreda treba da konsultuje nauku?
Sve je više kompanija koje angažuju eksterne konsultante, eksperte i naučne institucije.
Saradnja i zajednički timski rad ljudi iz kompanije i eksternih konsultanta se pokazao kao najbolji model za transfer znanja, razvoj i implementaciju novih rešenja, optimizaciju postojećih procesa.
Uspešne kompanije već odavno koriste ovaj model. Danas kompanije uglavnom nemaju svoje razvojne centre i zaposlene koji će se isključivo baviti istraživanjem novih trendova i razvojem novih rešenja. Za te poslove angažuju konsultante i naučne institucije. Imamo vrlo stručne i profesionalne instutucije i pojedince koji mogu obezbediti podršku kompanijama. Lično sam uključen u različite projekte i veliko je zadovoljstvo kada zajednički razvijemo i primenimo određeno rešenje, unapredimo logističke procese i ostvarimo uštede.
(EURACTIV.rs)