Švedska kraljevska akademija nauka je saopštila da je Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2023. dobila Klaudija Goldin. Prestižnim priznanjem nagrađena je za svoja istraživanja koja objašnjavaju razlike u platama između muškaraca i žena.
Kako se navodi u obrazloženju na profilu Nobelove nagrade na društvenoj mreži "X", Goldin je laureatkinja nagrade jer je "unapredila razumevanje ishoda na ženskom tržištu rada". Ovo saopštenje predstavlja mali korak ka zatvaranju rodne razlike u Nobelovom komitetu: Goldin je tek treća žena koja je osvojila nagradu od 93 laureata za ekonomiju.
Proučavala je 200 godina učešća žena na njihovim radnim mestima, pokazujući da uprkos kontinuiranom ekonomskom rastu, plate žena nisu u kontinuitetu dostizale muškarce i da podela i dalje postoji uprkos tome što žene stiču viši nivo obrazovanja od muškaraca.
"Uvek sam bila optimista. Ali kada pogledam brojke, mislim da se nešto dogodilo u Americi, da je kod nas 1990-ih stopa učešća žena u radnoj snazi bila najveća na svetu, a sada nije", kaže Goldin za Asošijeted pres.
"Moramo da se povučemo i postavimo pitanja o spajanju porodice, kuće, tržišta i zaposlenja", rekla je ona.
Njeno istraživanje ne nudi rešenja, ali omogućava kreatorima politike da se pozabave ukorenjenim problemom, rekao je ekonomista Randi Hjalmarson, član Nobelovog komiteta.
"Ona objašnjava izvor jaza, kako se menja tokom vremena i kako varira u zavisnosti od faze razvoja. I stoga ne postoji jedinstvena politika. Dakle, to je komplikovano pitanje, jer ako ne znate osnovni razlog, postavljena politika prema ovom pitanju neće funkcionisati", rekao je Hjalmarson.
Međutim, "ako konačno shvatimo problem i nazovemo ga pravim imenom, moći ćemo da utremo bolji put napred", rekao je Hjalmarson.
Žene rade i kod kuće
Goldin (77) je za AP rekla da ono što se dešava u domovima ljudi odražava ono što se dešava na radnom mestu, pri čemu žene često preuzimaju poslove zbog kojeg su dežurne kod kuće – posao koji se često manje, ili uopšte ne plaća.
"Načini na koje možemo da izjednačimo stvari ili da stvorimo više jednakosti među parovima takođe vode do veće rodne ravnopravnosti", rekla je ona.
Goldin je morala ozbiljno da pretražuje podatke zbog onih koji su joj falili za istraživanje, rekao je Hjalmarson. U nekim delovima istorije sistematske evidencije tržišta rada nisu postojale, a ako i jesu, nedostajale su informacije o ženama.
"Pa kako je Klaudija Goldin prevazišla ovaj izazov sa podacima koji nedostaju? Morala je da bude detektiv, da kopa po arhivama kako bi pronašla nove izvore podataka i kreativne načine da ih koristi za merenje ovih nepoznanica", rekao je Hjalmarson.
U analizi Klaudije Goldin, uloga žene na tržištu rada i plata koju prima nisu pod uticajem samo širokih društvenih i ekonomskih promena. One su takođe delimično određene njenim individualnim odlukama o tome, na primer, koliko obrazovanja treba da stekne.
Mlade devojke često donose odluke o budućem poslu gledajući na svoje majke, pri čemu svaka generacija "uči iz uspeha i neuspeha prethodne generacije", rekao je Hjalmarson.
Proces procene izgleda kako se vremena menjaju "pomaže da se objasni zašto su promene u rodnim razlikama na tržištu rada bile tako spore", rekla je ona.
Pokazala je da rodne razlike neće nužno nestati sa ekonomskim razvojem i da ekonomski rast ne poboljšava uvek rezultate na tržištu rada žena.
Ko je Klaudija Goldin?
Klaudija Goldin je rođena 14. maja 1946. godine u Njujorku. Predaje ekonomiju na Harvardu i ko-direktor je radne grupe za rod u ekonomiji u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja u Sjedinjenim Državama.
Ona je dugo bila pionir u ovoj oblasti - bila je prva žena kojoj je ponuđen posao na ekonomskom odeljenju Harvarda, 1989.
Bavi se širokim poljem istraživanja, uključujući žensku radnu snagu, rodnu razliku u zaradama, nejednakost prihoda, tehnološke promene, obrazovanje i imigraciju.
Autorka je nekoliko knjiga i najpoznatija je po svom radu o istoriji žena u američkoj ekonomiji.
Nagrada za ekonomiju je zvanično poznata kao Sveriges Riksbank nagrada za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela.
Za razliku od nagrada za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir, nije je ustanovio Alfred Nobel, već centralna banka Švedske 1968.
Prošle godine, nagrada je pripala bivšem guverneru Federalnih rezervi SAD Benu Bernankeu i dvojici kolega američkih ekonomista, Daglasu Dajmondu i Filipu Dibvigu, za njihov rad ranih 1980-ih koji su pružili osnovu za savremeno razumevanje zašto su banke potrebne, njihove glavne ranjivosti i kako njihov kolaps može podstaći šire finansijske krahove.
(EURACTIV.rs)