Dok se većina kreatora politike EU fokusira na rizike koje predstavlja digitalni evro, profesor ekonomije Dirk Nipelt upozorava da previše ograničenja može značiti da on ne može da ispuni svoju ulogu privlačne javne alternative.
U junu ove godine, Evropska komisija je predložila regulativu za digitalni evro koja bi pomogla u određivanju pojedinosti u vezi sa digitalnom valutom, koju je izdala Evropska centralna banka (ECB) i koja je vezana za evro u odnosu jedan prema jedan.
Dok uredbu moraju odobriti zemlje članice EU i Evropski parlament, većinu tehničkog posla obavlja ECB.
"ECB štiti poslovni model banaka", rekao je Nipelt za EURACTIV u intervjuu, tvrdeći da će "digitalni evro kakav je sada planiran sigurno propasti jer su privatna rešenja jednostavno privlačnija".
Dok i ECB i Evropska komisija kažu da bi digitalni evro mogao biti potreban da bi se obezbedio novac centralne banke u digitalnom prostoru i na taj način obezbedio evropski monetarni suverenitet uprkos tehnološkim promenama, Nipelt sa Univerziteta u Bernu brine da bi to moglo biti potkopano sveobuhvatnom željom institucija da ne poremete sistem.
Prema njegovim rečima, dobro osmišljen digitalni evro mogao bi da poveća konkurenciju za banke i da smanji zavisnost od stranih provajdera i rizike evropskih banaka "da propadnu".
"Mnogi problemi bi se mogli rešiti prilično elegantno bez glomaznih propisa", rekao je Nipelt za EURACTIV, tvrdeći da bi digitalni evro mogao pomoći stabilizaciji finansijskog sistema.
"Deo problema je činjenica da se današnji platni sistem uglavnom oslanja na banke", rekao je on. Ako banke postanu manje bitne za platni sistem, šteta od bankrota bi bila ograničenija.
Ali da bi to bilo moguće, digitalni evro mora biti široko prihvaćen i atraktivan za korisnike u poređenju sa današnjim privatnim sistemima plaćanja. Međutim, prema Nipeltu, trenutni predlog digitalnog evra podriva njegovu privlačnost.
Na primer, zakonski predlog Komisije EU, kao i studije ECB o digitalnom evru, predviđaju zadržavanje limita za korisnike kako bi se sprečio destabilizujući odliv bankarskih depozita na račune digitalnog evra.
Nipelt veruje da ova ograničenja čine digitalni evro neprivlačnim.
"Ograničenja bi možda mogla imati smisla na početku, ali ne trajno", rekao je on za EURACTIV.
On ne veruje da banke imaju razloga da strahuju od masovnog odliva bankarskih depozita u digitalne evro holdinge, rekavši da većina ljudi ne zna razliku između novca centralne banke i bankarskih depozita.
Zašto je digitalin evro dobar za monetarnu politiku?
Druga stvar koju ekspert za monetarnu politiku Nipelt kritikuje je činjenica da se kamata ne može plaćati na digitalne evre, što digitalni evro čini manje atraktivnim od bankovnih depozita, a takođe lišava ECB načina da poboljša svoj paket alata za monetarnu politiku koji trenutno trpi zbog veoma sporog procesa prenosa.
"Monetarna politika bi mogla da deluje mnogo direktnije putem digitalnog evra, ali odluka da se zabrani kamatne stope na digitalne evro ozbiljno ograničava ove opcije", rekao je Nipelt.
Samo za plaćanja
U međuvremenu, Kristijan Štifmiler, viši savetnik za politiku u nevladinoj organizaciji Finance Watch za finansijsku politiku, smatra da i ograničenja zadržavanja i zabrana plaćanja kamata imaju legitimitet.
"Ograničenja zadržavanja i zabrana plaćanja kamata su instrumenti koji pomažu digitalnom evru da ispuni svoju predviđenu ulogu kao novog, javnog sredstva plaćanja", rekao je on za EURACTIV.
Prema Štifmileru, pitanje držanja limita i plaćanja kamata bi bilo "relevantno samo ako posmatramo digitalni evro kao potencijalno skladište za štednju građana".
Ali, Komisija i ECB su nepokolebljive u tome da ne predviđaju digitalni evro kao sredstvo za čuvanje vrednosti, već ističu njegovu svrhu kao sredstvo plaćanja.
Ne uznemiravajte sistem
Međutim, Štifmiler uočava sličnu notu kao Nipelt u svojoj analizi kako trenutni predlog razmatra interese finansijske industrije.
"Predlog se trudi da uključi finansijsku industriju – banke, kompanije za plaćanje i Fintechs – u distribuciju i rukovanje digitalnim evrom. Takođe ideja je da se sačuvaju depoziti kao izvor finansiranja banaka i na taj način zaštiti stabilnost bankarskog sistema", rekao je Štifmiler.
Prilično konzervativan pristup institucija EU mogao se primetiti i na sastanku ekonomskog odbora Evropskog parlamenta u ponedeljak (4. septembra), kada je većina poslanika prvenstveno izrazila zabrinutost zbog digitalnog evra.
U razgovoru za EURACTIV, izvestilac Evropskog parlamenta za digitalni evro, nemački demohrišćanin Stefan Berger, takođe je zvučao oprezno.
"Moramo da uspemo da uvedemo digitalni evro bez poremećaja postojećeg sistema", rekao je on.
(EURACTIV.rs)