Do kolapsa Signature banke došlo je zbog „lošeg upravljanja“, navodi se u izveštaju Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC).

Efekti "talasa" nakon neuspeha banke Silicijumske doline i samolikvidacije Silvergate banke, koja se dogodila samo nekoliko dana pre nego što je Signature banka bila prinuđena objavi zatvaranje, pomogli su da se podstakne rast depozita, navodi se u izveštaju FDIC-a. Međutim, FDIC je rekao da to nije osnovni uzrok neuspeha Signature banke.

Konkretno, menadžment banke nije u potpunosti razumeo rizike povezane sa prihvatanjem kripto depozita, koji su činili više od 20% njenih ukupnih depozita, navodi se u izveštaju FDIC.

„Kada je ta industrija počela da se okreće i kamatne stope počele da rastu, ti depoziti su počeli da cure iz banke", rekao je Maršal Džentri, direktor rizika u FDIC-u.

„Iako su to bili depoziti u kriptovaluti to je bila tradicionalna vrsta bankovnog upravljanja", kazao je on.

Signature Bank je na kraju 2022. imala aktivu od 110 milijardi dolara, što je čini 29. po veličini bankom u SAD. FDIC je istakao da se banka previše oslanjala na neosigurane depozite, koji su činili 90% ukupnih depozita na kraju 2022. godine, prema kvartalnim bankarskim podacima korporacije.

Nedostatak osoblja u FDIC-u ometao je nadzor nad bankom

Što se tiče nadzora, FDIC je priznao da nije uspeo kada je u pitanju pružanje adekvatnih i blagovremenih pregleda Signature banke, navodeći nedostatak osoblja u agenciji.

Signature Bank je trebalo da ima svoj tim za ispitivanje kroz njujoršku kancelariju FDIC-a. Međutim, od 2020. godine, 40% uloga u regionalnoj kancelariji je upražnjeno ili popunjeno privremenim osobljem.

„Određene ciljane revizije nisu završene na vreme ili uopšte nisu završene zbog nedostatka resursa", navodi se u izveštaju.

Visoki troškovi života u Njujorku, konkurencija u platama finansijskih firmi iz privatnog sektora i drugih regulatornih agencija su jedan od razloga zašto se FDIC bori da poveća broj zaposlenih, saopštila je agencija.

Izveštaj FDIC-a dolazi nakon izveštaja Federalnih rezervi, koji je utvrdio da je SVB propao zbog sličnog nedostatka internog upravljanja rizikom. U izveštaju se takođe navodi da supervizori u Fed-u „nisu u potpunosti shvatili stepen ranjivosti pošto su problem u banci Silicijumske doline rasli I umnožavali se". Kada su identifikovali rizike u SVB-u, nisu radili sa bankom da bi probleme rešili na vreme, navodi se u izveštaju.

FDIC je vodio istragu o Signature Bank, ratom a državnom ratom Njujorka, pošto je ona bila primarni regulator. Signature Bank nije bila članica Sistema federalnih rezervi, te stoga nije bila direktno regulisana ili nadzirana od strane Fed-a, dok je SVB bio.

Nema preporuka FDIC-a za strožije zahteve za kapitalom i likvidnošću

U izveštaju se navodi da je brzina kojom su deponenti povukli svoj novac iz SVB i Signature banke „bez presedana" i „može dovesti do promena u regulativi", ali FDIC nije dao nikakve preporuke. To je u potpunoj suprotnosti sa izveštajem Fed-a, koji je direktno pozvao na strože zahteve za kapitalom i likvidnošću.

Gentri, koji je nadgledao izveštaj FDIC-a, rekao je da istraživači rade sa Signature Bankom na razvoju „većih internih kontrola nad upravljanjem rizikom likvidnosti". On je nagovestio da bi poseban izveštaj FDIC-a o opcijama za reformu nacionalnog osiguranja depozita mogao da donese regulatorne preporuke.

Zabrinutost za kreditnu krizu

Rob Nikols, predsednik i izvršni direktor Američkog bankarskog udruženja, poziva kreatore politike da se „uzdrže od postavljanja novih i nepovezanih regulatornih zahteva koji bi mogli da ograniče dostupnost kredita".

Otkako su SVB i Signature Bank propale, zajmodavci, posebno srednje i regionalne banke, morali su da budu selektivniji u pogledu toga kome daju kredite, sa rastućim kamatnim stopama i smanjenim depozitima.

Neki zakonodavci, uključujući senatorku iz Masačusetsa, Elizabet Voren, rekli su da izveštaj Fed-a zahteva da „Fed odmah usvoji stroži nadzor banaka i da Kongres brzo ojača bankarske propise kako bi sprečio novu krizu".

(EURACTIV.rs)